1. Дефиниција појма локална самоуправа?
Локална самоуправа је аутономни систем управљања локалним заједницама, конституисаним на ужим деловима
државне територије ради задовољавања потреба грађана.
Локална самоуправа је облик одлучивања и управљања локалним заједницама, конституисаним на ужим деловима
државне територије, непосредно од стране њених становника или путем њиховог представништва које они бирају
2. Који нивои локалне самоуправе се најчешће јављају у савременој теорији и пракси
1.
општине;
2.
окрузи (дистрикти);
3.
срез, жупе, војводства, кнежевине (понекада имају карактер округа а некада региона);
4.
град;
5.
региони
3. Објаснити које су разлике између општине,округа и региона
Општина је основна територијална јединица локалне самоуправе и најчешће се користи као изборна јединица. Округ
је виши ниво организовања власти чија је основна функција да обавља део заједничких послова за све локалне
заједнице на његовој територији. Регион је највиши степен организације локалне самоуправе који у себи обједињује
државне послове и функције локалне самоуправе
4. Појам супсидијарности?
Супсидијарност подразумева да се првенство у обављању одређених послова увек даје нивоу који је најближи
грађанима, а тек ако тај ниво није у стању да их реализује они се преносе на виши ниво
5. Основни елементи појма локална самоуправа
Посебан ниво јавне власти са својством правног лица изабраним органима и сопственом имовином.
Организује се на деловима државног подручја и налази се под контролом државних власти.
Има уставом и/или законом гарантован круг сопствених послова које обавља самостално.
Ужива правну заштиту своје самосталности
6. Два основна приступа пореклу и еволуцији локалне самоуправе
Једна група теорија сматра да је локална самоуправа настала у тренутку када је уопште настала власт, када су
грађани изабрали своје органе власти. Према овим теоријама локална самоуправа је праизвориште настанка
државе(Исланд- непосредни облици власти и скупштина, Швајцарска- облици непосредног одлучивања).
Друга група теорија тврди да локална самоуправа настаје тек са настанком грађанског друштва и да свој коначни
смисао, садржај, форму добија са буржоаским револуцијама и јачањем грађанског друштва. Локална самоуправа се
тако одликује модерним системом организације власти који значи подељену законодавну извршно-управну и судску
власт.
7.
Шта карактерише локалну самоуправу као научну дисциплину
Локална самоуправа је научна дисциплина која спада у корпус политичких наука и научних дисциплина. Одлике
научне дисциплине јој дају њен предмет изучавања, метод којим се предмет проучава и истражује као и специфичан
језик научне дисциплине.
8.
Улога, послови и надлежности локалних власти
подстицање економског развоја
привлачење капитала
отварање нових радних места
креирање приватно-јавних партнерстава ради што лакшег и ефикаснијег спровођења бројних пројеката којима се
решавају неки текући проблеми
пружање неопходних услуга грађанима ради што бољег организовања живота унутар једне локалне заједнице
развијање партнерстава не само са приватним сектором већ и са самим грађанима ради обезбеђења бољег
квалитета живота
9.
На основу ког критеријума се локална самоуправа дели на посредну и непосредну
Деле се по критеријуму степена учешћа грађана у одлучивању и управљању
10.
Карактеристике једностепене локалне самоуправе и њихов однос са централном влашћу
Постоје две варијанте једностепености.
1. Прва се односи на постојање само општине где између централне власти и општине не постоји ниједан други
облик локалних јединица.
2. Друга варијанта се односи на постојање неке врсте посредника који не представља ни један степен локалне
самоуправе, који се налази између државе и општина. Тај посредник се најчешће јавља у виду округа.
11. Централизација?
Под централизацијом се подразумева концентрисање власти у и политичке моћи на националном нивоу и
одлучивања у једном центру. Има свој политички и административни вид. Политичка подразумева концентрисање
политичке власти над читавом државном територијом у рукама највише, суверене власти. Административна
централизација је концентрисање власти управљања јавним пословима у рукама државне управе, владе. У
централизованој држави нема места за локалну самоуправу.
12. Главни недостаци централизације
Лоше стране централизације су:
бирократизовање читавог живота земље,
гушење локалних иницијатива,
губитак интереса грађана за учешће у пословима,
мањак демократије,
јачање аутократских режима.
13. Децентрализација?
Децентрализација значи преношење послова из надлежности државног органа у надлежност локалне самоуправе и
других аутономних установа
Децентрализација се спроводи као реална, персонална и територијална
