МЕГАТРЕНД УНИВЕРЗИТЕТ
Факултет за државну управу и администрацију
Семинарски рад
Локална самоуправа Босне и Херцеговине
Ментор: Проф. Миломир Минић
Студент : Милан Антић A1044/2011-IV
Асистент: Андрија Блануша
БЕОГРАД МАРТ 2012
ЛОКАЛНА САМОУПРАВА БиХ
2012
2
САДРЖАЈ страна
1.
Увод ...................................................................................................
3
2.
Историјски развој локалне самоуправе............................................
4
3.
Политички систем бих.......................................................................
4
4.
Систем локалне самоуправе..............................................................
5
4.1. Уставно и законско уређење система локалне самоуправе......
5
4.2. Нивои организације локалне самоуправе и надлежности
организације локалне самоуправе......................................................
6
4.3. Државна власт на локалном нивоу.............................................
9
4.4. Брчко Дистрикт Босне и Херцеговине.......................................
10
5.
Однос између централне и локалне власти.......................................
11
6.
Локални избори...................................................................................
12
7.
Финансирање локалне самоуправе....................................................
14
8.
Пружање услуга .................................................................................
16
9.
Сарадња и асоцијација-удруживање-повезивање локалне
самоуправе...........................................................................................
17
10. Закључак...............................................................................................
18
11. Литература ...........................................................................................
20
ЛОКАЛНА САМОУПРАВА БиХ
2012
4
Српској, док је град Брчко засебна административна јединица — дистрикт. И општине
такође имају своју скупштину (у ФБиХ веће), управу и службе, и углавном су образоване
око најзначајнијег града или места у подручју. Сваки кантон се састоји од неколико
општина.
Осим ентитета, кантона, и општина, Босна и Херцеговина такође има и четири
службена града. То су: Сарајево, Бања Лука, Мостар и Источно Сарајево. Градове Бања
Луку и Мостар чини територија некадашњих истоимених општина, док се Град Сарајево и
Сарајево Републике Српске (Источно Сарајево) састоје од неколико општина. Градови
такође имају своју градску скупштину (веће) и градску управу, чија моћ је између општина
и владе кантона (или владе ентитета у Републици Српској).
2. ИСТОРИЈСКИ РАЗВОЈ ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ
Бивша југословенска република Босна и Херцеговина распала се током четири
године рата који је кулминирао Дејтонским споразумом из октобра 1995. Дејтонски
споразум успоставио је примирје, као и демаркационе линије, те обезбедио услове за Устав
и низ закона. Ниједна општина, село, град или насеље у Босни крајем 1990. године није
имало стварно стално становништво, пошто се све избеглице из рата нису вратиле,
етнички састав већине подручја драматично се променио током рата. Готово ништа није
остало од административне структуре ове бивше републике што се тиче особља или
објеката. Бивши запослени у општинама били су депортовани , а општинске зграде, школе
и слично нису били поштеђени у борбама.
3. ПОЛИТИЧКИ СИСТЕМ БИХ
Босна и Херцеговина је по свом државном уређењу јединствена у свету. Њено
уређење је републичког каратера, иако БиХ не функционише нити се дефинише као
република због сложености јединица на које се дели (ентитети и кантони). ). Независност
је стекла 5. априла 1992, након што се референдумом о независности одвојила од СФРЈ из
које су претходно иступиле Словенија, Хрватска и Македонија. Влада се по тренутном
уставу почела састављати од 14. децембра 1995. године након потписивања Дејтонског
мировног споразуна, који је зауставио рат. Устав је највиши правно-политички документ
ЛОКАЛНА САМОУПРАВА БиХ
2012
5
оведржаве.
Европски парламент бира високог представника. Председништво Босне и
Херцеговине састоји се од три члана, из сваког конституивног народа по један, који се
мењају на месту председника председништва сваких 8 месеци. Њих бира народ:
Федерација бира представника Бошњака и представника Хрвата, а Република Српска бира
представника Србина. Члан председништва са највише гласова обично постаје први
председник. Мандат траје 4 године. Председавајућег Већа министара именује
председништво, а одобрава Парламентарна скупштина. Председавајући затим именује
министре. Парламентарна скупштина је законодавно тело Босне и Херцеговине. Она се
састоји
од
два
дома:
Дом
народа
и
Представнички
дом.
Уставни суд Босне и Херцеговине је највиша и коначна институција у правним
питањима и броји девет чланова: четири се бирају из Представничког дома Федерације,
два се бирају из Народне скупштине Републике Српске, а три члана бира председник
Европског суда за људска права након консултација са Председништвом земље. Државни
суд Босне и Херцеговине има 9 чланова, а састоји се од административног дела,
криминалистичког дела и суда за обраћање јавности.
4. СИСТЕМ ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ
Према Дејтонском мировном споразуму и Уставу Босне и Херцеговине, Европска
повеља о локалној самоуправи примењиваће се у Босни и Херцеговини, што представља
фактор подршке и притиска да се локална самоуправа развија у складу са међународним
стандардима.
Босна и Херцеговина је приступила Савету Европе 24.04.2002 године и њена
посебна обавеза настала је ратификовањем Европске повеље о локалној самоуправи 12.
јула 2002.
3
4.1. Уставно и законско уређење система локалне самоуправе
Уставно уређење ентитета као и организација државне власти у њима значајно се
разликују.
3
Локална самоуправа у Босни и Херцеговини са посебним освртом на модел “добре управе магистарски рад
Гордана Дејановић Бања Лука 2008
