Lokalna samouprava i teoretski pristup problemu uloge grada u prostoru
УДК:
352:711.4
Примљено:
16. јун 2008.
Прихваћено:
20. јун 2008.
Оригинални
научни рад
ПОЛИТИЧКА РЕВИЈА
POLITICAL REVIEW
Година (XX) VII, vol=16
Бр. 2 / 2008.
стр. 487-508.
- 487 -
*
Овај текст је рађен у оквиру пројекта “Друштвене и политичке претпоставке изградње
демократских институција у Србији” (149057Д) финансиран од стране Министарства
за науку и технолошки развој Републике Србије.
Игор Јанев
Институт за политичке студије, Београд
ЛОКАЛНА САМОУПРАВА И ТЕОРЕТСКИ ПРИСТУП
ПРОБЛЕМУ УЛОГЕ ГРАДА У ПРОСТОРУ
Сажетак
Улога града у простору и његове функције подвргавају
се у садашње време крупним променама. Ове промене
су у вези са револуционарним збивањима у технологи
ји производње и потреба, великим порастом станов
ништва нарочито урбаног, наглим развојем техничко
– економске инфраструктуре и техничком револуци
јом у области транспорта. Ово је довело до велике по
кретљивости становништва, изазвало просторну екс
плозију градова и утицало да се знатно умањи значај
локационих веза у индустрији, а повећа улога и значај
широке специјализације. За разлику од концентрације
у класичном смислу, савремену етапу урбаног разво
ја карактерише процес концентрације уз дисперсију
– тј. концентрације у ширем простору дисперно расе
јаних носиоца развоја.
Кључне речи: концентрације, локална самоуправа, еко
номија, политика, простор, урбани развој
УВОД
I
страживање на тему улоге градова у регионалном развоју нео-
пходно је почети приказом и оценом концепција и теоретских
ставова о функцијама и улози града у простору. Традиционалне те-
орије нису адекватне за анализу савремених проблема, а новије те-
оретске концепције се веома разликују.
- 487 -
- 488 -
Игор Јанев
ЛОКАЛНА САМОУПРАВА И ТЕОРЕТСКИ ПРИСТУП ...
Проблеми улоге и функција града у простору могу се истражи-
вати са разних аспеката и уз различите научне прилазе. Разлике у
теоретском приступу овим питањима јављају се због тога што се
градови посматрају као активни или као пасивни носиоци економ-
ског развоја и зато што се функције града у простору могу испити-
вати са микро или са макроаспеката, у зависности од тога да ли се
град посматра у односу на регион, тј. у односу на једно шире под-
ручје, или се његове функције редуцирају само на односе унутар
градске агломерације.
I ОСНОВЕ КЛАСИЧНЕ ТЕОРИЈЕ
У доба пре индустријске револуције развој градова није се обја-
шњавао њиховим економским функцијама. Доминантан значај при-
присивао се њиховим политичким, административним, социјалним
и културним функцијама, затим функцијама трговине и размене, а
Градска насеља израстала су у оним чворним тачкама где су се пу-
теви укрштали и пресецали. Зато је преовлађивало мишљење да
су градови пасивни учесници развоја уопште. Овакав историјски
приступ развоја града није прихватљив јер економски аспект и еко-
номске функције градова подређује њиховим другим функцијама.
Посматрању градова као пасивних учесника у економском развоју
допринело је и третирање економског развоја са становишта секто-
ра, односно занемаривање територијалне димензије и конкретних
услова. Тиме је сужен приступ проблему улоге града и његових
функција у простору.
Микроприступ карактеристичан је за традиционалну теорију
чији су утемељивачи теоретичари познате немачке школе „Standor-
ta“. Изучавање и научна интерпретација формирања градских цен-
тара и њихове улоге у простору има, наиме, своју еволуцију која
датира још од двадесетих година претпрошлога века и почиње про-
учавањем локације и функција насеља. Први значајан допринос на
пољу изучавања ових проблема дао је Von Thünen
1)
својим моделом
концентричних кругова. Најзначајнију теорију локације и функци-
ја града у простору, о којој се веома много дискутовало да би најзад
била прихваћена као основа за даља изучавања у тој области дао
је W. Christaller
2)
почетком четврте деценије прошлог века. Сушти-
1) I. H. Von Thünen,
Der Isolierte Staat in Beziehung auf Landwirtschaft und National Econo
mie
, Hamburg, 1826.
2) W. Christaller,
Die zentralen Orte in Süddeutschland,
Jena 1933; i „Raum Theorie und Rau-
mordnung“, Archiv für Wirtschaftplanung, 1951.

- 490 -
Игор Јанев
ЛОКАЛНА САМОУПРАВА И ТЕОРЕТСКИ ПРИСТУП ...
centric Zone Theory), чији је творац E. W. Burgess
4)
; Теорија сектора
(Sector Theory) коју је формулисао Homer Hoyt
5)
; 3) Теорија више-
струких центара (Multiple Nuclei Concept) R. D. Mc Kenzie -а
6)
. Ове
и сличне теорије, проблеме функције града редуцирају искључиво
на подручје градске агломерације, што сужава приступ проблему
функција и улоге града у региону, односно у ширем простору и
решавање ових питања своди на физичко планирање. Овакав ужи
или микроприступ питању функција и улоге града у простору опре-
дељен је институционалним контекстом капиталистичког друштве-
ног система и логиком интерне економије предузећа. У доношењу
одлука приватни предузетници руководе се критеријумима интер-
не економије што је у складу са профитом као основном мотиваци-
јом. На тај начин основа њихових одлука уклапа се у традиционал-
ну теорију „Standorta“ и њене савремене варијанте. Истовремено,
у циљу успостављања повољнијих односа између друштвено-еко-
номских ефеката, екстерне економије и друштвених трошкова, од-
носно равнотеже у регионалном и урбаном развоју, предузимају се
разне државне интервенције од стране влада земаља на Западу. Пре-
вазилажење противречности између екстерне и интерне економије,
односно усклађивање макро и микроприлаза, предсавља основни
проблем савремене теорије и праксе капиталистичких земаља на
пољу регионалног и урбаног развоја. Нови облици и правци разво-
ја градова у смислу њихове популационе и просторне експлозије,
све ширег продирања у регион и међусобног спајања великих ур-
баних агломерација у простору, захтевају данас и у овим земљама
један нов, модеран приступ који све више води решавању пробле-
ма развоја градова у оквиру ширег простора, за разлику од њихо-
вог изолованог третирања у ранијем периоду. Но, без обзира на
све већи значај макроаспекта због све тежих проблема унутрашње
структуре великих градова микроприступ улози града остаје и да-
ље неопходан и значајан. У литератури се могу срести разни моде-
ли просторно – физичких структура (преко W. Christallera, A. Webe-
ra и A. Löscha do W. Isarda и A. Löscha до W. Isarda и E. Hoovera) и
карактеристичне шеме изградње односно организације унутрашње
4) Ernest W. Burgess, “The Growth of the City” in Park,
Burgess and Mc Kenzie
, The City (Chi-
cago, The Uneversity of Chicago Press, 1925).
5) Homer Hoyt, “The Structure and Growth of Residential Neigberhoods” in
American Cities
(Washinton D. C. Governement Printing Office, 1939).
6) Mc Kenzie in Park at. al. The City, 1925. Детаљније о овим теоријама види у чланку
“Неке карактеристике процеса урбанизације у САД”, Д. Јанев часопис
Архитектура
– Урбанизам
, бр. 33–34 и 35–36, 1965. Београд.
стр: 487508.
- 491 -
ПОЛИТИЧКА РЕВИЈА бр. 2/2008 год. (XX)VII vol=16
структуре великих градова (прстенасте, сателитске, конурбације,
мегалополиси, линеарни и вертикални градови).
Међу многобројним савременијим прилазима проблему разво-
ја градова и региона највише је развијена у теоретском и методоло-
шком смислу концепција економске базе
7)
. Вероватно да би у одре-
ђеном смислу разрађена и повезана са неким другим концептима,
као што су теорија полова раста и хипотеза о систему градова – ова
концепција могла представљати поуздани инструмент анализе уло-
ге градова и њихове мреже у животу и развоју економског региона
на савременој етапи развоја.
Концепција економске базе ослања се на поделу функција гра-
да на две основне групе. Прва се назива егзогеном (основном, која
образује град) и обухвата све облике делатности у циљу извоза (ка-
ко у сфери производње, тако и услуга). Ове делатности омогућава-
ју да се путем размене купују сировине, индустријски производи и
услуге неопходни за задовољење потреба градског становништва,
а који се у граду не производе. Друга група функција града назива
се ендогеном (допунском или другостепеном) и односи се на непо-
средно задовољење сопствених потреба града. Оваква подела допу-
њена је, затим, поделом како егзогених тако и ендогених функција
на опште или типичне функције које су својствене свим градовима
и посебне или специјализоване функције града.
Са становишта концепције економске базе град се третира као
специфични облик економског региона са широко отвореном при-
вредом. Анализа егзогених функција града са поделом на опште и
специјализиране функције дозвољава да се одреди степен зависно-
сти града и његовог региона и везе међу њима. Мрежа градова са
специјализираним функцијама базира се на сарадњи у простору. У
томе је основна разлика између концепције економске базе и тради-
ционалне теорије централних места. У мрежи централних места
раст једног града одвија се на рачун других; у случају мреже специ-
јализираних центара раст једнога града условљен је и условљава
раст осталих.
У вези са овим постоји низ метода за одређивање структуре
економске базе. Овде се могу поменути методи директног и инди-
ректног мерења, а међу овим последњим и такви методи као што
7) Ullman E. L., Dacey M. F.: “The Minimum Reguirements Approach to the Urban Economic
Base”,
Papers and Proceedings of the Regional Science Association
, Volume 6, 1960., I. Ha-
risch: “A Funcional Classification of Cities in the U.S.A.”,
Readings in Urban Geography
,
Chichago, 1963.

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
Slični dokumenti