ВИСОКА ПОСЛОВНА ШКОЛА

СТРУКОВНИХ СТУДИЈА

СЕМИНАРСКИ РАД

Предмет: СОЦИОЛОГИЈА

ЛОКАЛНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ – СЕОСКА НАСЕЉА

Ментор: Студент:
Проф. др Владимир Грујић Марко Марковић

000-000/2014

Чачак, јануар, 2015.

Садржај

Увод ...................................................................................................................... 1

1. Социологија као научна дисциплина ............................................................ 2

1.1. Социологија сеоских насеља као посебна научна дисциплина ...... 2

1.2. Предмет и развој социологије села ..................................................... 3

1.3. Социологија сеоских насеља и њен однос с другим наукама .......... 4

2. Сеоска насеља .................................................................................................. 5

2.1. Дефиниција сеоских насеља .............................................................. 5

2.2. Настанак сеоских насеља .................................................................... 6

2.3. Основне карактеристике сеоских насеља .......................................... 7

2.4. Природно демографски чиниоци сеоског живота ............................ 9

3. Компоненте друштвеног живота сеоских насеља ........................................ 9

3.1. Техничка компонента ......................................................................... 9

3.2. Политичка компонента ........................................................................ 9

3.3. Културна компонента ........................................................................... 10

4. Сеоско насеље као друштвена заједница ...................................................... 10

4.1. Рад и сељачко газдинство .................................................................. 10

4.2. Настанак и развој пољопривреде ...................................................... 13

4.3. Сеоска својина .................................................................................... 13

4.4. Сеоска територија .............................................................................. 14

4.4.1. Типологија сеоских насеља ................................................. 14

4.4.2. Физиономска типологија села ............................................. 15

4.5. Сеоске институције ............................................................................ 15

4.6. Сеоска култура ................................................................................... 17

4.7. Село као начин живота и сегмента глобалног друштва .................. 18

5. Сеоски туризам ................................................................................................ 19

Закључак ............................................................................................................... 20

Литература ........................................................................................................... 21

Локалне заједнице – сеоска насеља

1. Социологија као научна дисциплина

                     Социологија је наука која изучава друштво, подразумевајући с тим различите облике
друштвених   односа,   друштвених   интеракција   и   њихов   културолошки   аспект.   Подручја   којима   се
социологија бави варирају од анализа обичних, свакодневних контаката међу анонимним појединцима
на   улици   па   до   изучавања   социјалних   интеракција   на   глобалном   нивоу.   Бројне   су   области   у
социолошкој науци које се дисциплинирано баве како и зашто људи воде организационо друштво,
било   које   индивидуе   или   као   чланови   разних

асоцијација, група, институција и слично

. Као

академска дисциплина социологија се налази као једна од бранши

друштвених наука

. Предмет

изучавања   се   креће   од   микро   нивоа   друштвене   акције   и   интеракције   до   макро   нивоа   система   и
друштвених структура.
                   Општа социологија проучава друштво као целину унутар које важе одређена правила и
законитости. У жижи њеног интересовања се налазе друштвена стратификација (класе), друштвена
покретљивост појединаца и друштвене промене.
                   Посебне социолошке дисциплине се баве изучавањем појединих друштвених подручја.
Шездесетих година двадесетог века посебне социолошке дисциплине су почеле нагло да се развијају,
нарочито у земљама са дужом традицијом развоја социологије уопште ( Француска, Немачка, САД и
друге).
                     Сарадња између социологије и других друштвених наука је веома тесна. Социологија
пружа посебним друштвеним наукама теоријски и методолошки оквир за изучавање засебних области
друштвене   стварности   или   појединачних   друштвених   појава   које   су   предмет   њиховог   изучавања.
Посебне друштвене науке социологије заузврат дају огроман емпиријски  (искуствени) материјал до
којег   су   дошле.   Приликом   изучавања   најопштијих   друштвених   законитости,   социологија   уважава
законитости које су утврдиле посебне друштвене науке.

1.1. Социологија сеоских насеља (рурална социологија) као посебна социолошка
дисциплина

Појам „рурални“ долази од латинске речи

rusticus

, а односи се на онога који стално живи

на селу, док појам „аграрни“ је настао од речи

agеr

што значи њива. Термин „рурални“ је по својој

суштини социолошке нарави и означава друштво које живи у руралној средини те се и понаша на
одређени начин, док је термин „аграрни“ више економске нарави и означава људе који се баве
пољопривредом, а не морају нужно живети на селу.

---------------------------------------------------------------- Страна 2 ----------------------------------------------------------------

Локалне заједнице – сеоска насеља

Руралну средину карактеришу одређени рурални односи који могу да буду битни и
небитни. Наравно, са социолошког становишта су значајни и битни рурални односи, као: просторни,
својински, сроднички, доминација, опозиција, односи између полова и генерација, односи села и
града, као и односи између државе и руралног друштва.

Социологија села

( Рурална социологија ) – посебна социолошка дисциплина – проучава

сеоско друштво: промене, процесе, друштвене односе, типове и облике удруживања у руралном
друштву.

Аграрна социологија

– примењена дисциплина, проучава друштвене процесе, односе,

структуру, облике, институције, промене развоја пољопривреде као људске делатности.
Село је шири оквир од пољопривреде те се дисциплини даје назив: социологија села, чиме
се обухвата и његова материјално – економска основа пољопривредна делатност. Читав курс се дели
на осам тема, распоређених у три дела.

I део

обухвата две теме посвећене настанку, развоју и предмету социологије села и

природно – демографским претпоставкама и чиниоцима живота села.

II део

обухвата четри теме посвећене појединим компонентама: економика, техника,

политика и култура.

III део

обухвата теме посвећене сеоском насељу као комплексној социјалној институцији, и

селу као начину живота и сегменту глобалног друштва, која даје микросоцијални предмет развоја села
и његовог места у глобалном друштву.

1.2. Предмет и развој социологије села

Овом темом би били обухваћени услови настанка и правци развоја социологије села у
другим земљама и њено досадашње стање. Посебно се обрађује традиција проучавања села у нас и рад
Сретена Вукосављевића на истраживању нашег села. На крају, обухватила би се питања везана за
проучавање села у нас данас, установе, акције и проблеми истраживања

У другом делу ове теме

разматрала би се питања везана за дефинисање предмета и појмовно – теоријског оквира социологије
села те њеног разграничења са сродним наукама ( економијом, психологијом, етнологијом, аграрном
политиком ).

---------------------------------------------------------------- Страна 3 ----------------------------------------------------------------

Локалне заједнице – сеоска насеља

2. Сеоска насеља

Слика 1. Сеоско – рурално насеље

2.1. Дефиниција сеоских насеља

                     У ужој Србији има укупно 4243 насеља од чега је 3300 рурално ( 78,5% ). Сва она су
издвојена   у   неколико   категорија:   усамљена,   ратарска,   сточарска,   приградска,   специјализована,
рударска, индустријско-аграрана, бањска, лечилишна, седишта општина или сеоских заједница и др.
                     Село ( или рурално насеље ) је једна од три врсте људских насеља. Основни је облик
територијалне, социјалне и економске организације становништва које се бави пољрпривредом.
Постоји неколико различитих дефиниција сеоског насеља:



Поред града и мешовитог насеља, као полуфункцијских насеља, село се може

дефинисати као монофункцијско насеље тј. насеље у коме је превасходно заступљено
само једно занимање, и то првенствено пољопривреда. Нека села могу имати поред
пољопривреде као главног занимања и неколико секундарних, као што су здравство или
школство.



Село је назив за свако насеље са мањим бројем становника. Становници села се називају

сељацима, при чему се под тим термином често подразумева и особа која се бави
пољопривредном производњом.



Традиционално, село је заједница земљорадничких, сточарских и мешовитих

домаћинстава, на одређеној територији, при чему су та домаћинстава повезана радним,
социјалним и економским везама.

---------------------------------------------------------------- Страна 5 ----------------------------------------------------------------