УНИВЕРЗИТЕТ УНИОН
Ф А К У Л Т Е Т З А П О С Л О В Н Е С Т У Д И Ј Е И П Р А В О
ЛОНДОНСКА БЕРЗА
Професор:
Студент:
Beograd, Мај 2016 године
2
САДРЖАЈ
1. Увод…………………………………………………………………
3
2. Историјски развој лондонске берзе ……………...………………
4
3. Основне карактеристике лондонске берзе……………………….
6
3.1 Подела тржишта………………………………………………..
6
3.2 Компаније на берзи…………………………………………….
7
3.3 Систем трговања на берзи……………………………………...
7
3.4 Регулација и индекси на лондонској берзи……………………
9
5. Закључак…………………………………………………………….. 13
6. Литература…………………………………………………………. 14
4
ИСТОРИЈСКИ РАЗВОЈ ЛОНДОНСКЕ БЕРЗЕ
Енглески трговац Томас Грешам сматра се за оснивача и покретача краљевске
берзе у Лондону и то по моделу већ постојеће берзе из Антверпена. Године 1571. берзу је
отворили тадашња краљица Елизабета прва. Касније, током 17 века трговцима
вредносним папирима био је забрањен улаз на берзу због њиховог непристојног
понашања. Из тог разлога су се морали сналазити и на разне начине па су трговину
обављали на другим локацијама у близини, ка на приме у познатој гостионици
„Johnatan’s coffe house“. 1968 године је у тој гостионици брокер Џон Кастинг је почео да
избацује листинге цена неколико вредносних папира, њихове курсеве као и цене неких
важнијих производа, попут соли, угља и бибера. Цене нису освежаване на дневном нивоу
већ су се мењале сваких неколико дана. Споменуте активности и попис касније су
пренети у гостионицу „Garraway’s coffe house“. Јавне аукције тог времена су трајале
толико времена колико је било потребно да изгори импровизована свећа од сланине и
биле су познате као „аукције за инч свеће“. Број вредносних папира са којима се трговало
је растао те се све више тадашњих компанија укључивало у котацију.
Након што је у великом лондонском пожару изгорела зграда постојеће Краљевске
(Грешамове) берзе. Године 1699 израђен је нови објекат и берза је поново отворена. Ово
је значио корак напред од гостионица и напредак према модерном начину трговања. Нова
Краљевска берза није имала само властите брокере већ су на њој учествовали и трговци
ван те организације. Почело се водити рачуна о уређењу начина трговања, који је до тада
био велики проблем јер многи који су трговали нису имали одговарајућу дозволу. Тако је
нпр. Британски парламент 1697. године донео закон о финансијском и физичком
кажњавању оних који су трговали без дозволе. Такође, број брокера је ограничен на
највише 100, што је касније повећавано упоредо са растом обома трговине. Ова
ограничења су временом довела до проблема па су трговци почели да напуштају берзу и
почињали да тргују на улицама Лондона. Улица у којој се одвијало највише трговине у
народу је названа „Change alley“ или „exchange alley“ што би у преводу значило уличица
размене или уличица замене, а налазила се у близини „Bank of England” (Енглеске
централне банке). Наравно, парламент је покушавао да санкционише овакву врсту
трговања. Многе компаније тог доба чије су се деонице продавале нашле су се у
проблемима будући да су међу трговцима кружиле и компаније „вештачких“ компанија
те да су драстичне осцилације у вредности тих компанија нанеле штету „правим“
компанијама.
Након завршетка Седмогодишњег рата (1756-1763) поново се активирало
трговање у гостионици „Jonatan’s coffe house“. 1733. године власник гостионице је
заједно са још 150 других брокера основао удружење па је отворио и нешто формалнију
„берзу хартија од вредности“ у улици „Sweeting alley“. Уведена је и наплата улазница
уколико је неко желео да тргује.
Прва службена берза је отворена у Лондону 1801. године, ова берза је имала свој
правилник и названа је „Subscription room“ или у преводу претплатничка соба. Међутим
већ првог дана је дошло до проблема јер је полиција морала силом а избацује трговце који
нису имали дозволу. Због оваквих и разних других испада ова берза проглашена
непогодном, па је донесена одлука да се изгради нова зграда лондонске берзе. Дана 18.
