Универзитет у Новом Саду
Природно-математички факултет
Департман за географију, туризам
и хотелијерство
ЛОЗНИЦА - ГЛАВНЕ ГЕОГРАФСКЕ
КАРАКТЕРИСТИКЕ
Семинарски рад из предмета: Теренска настава II
Нови Сад, 2019.
САДРЖАЈ
УВОД........................................................................................................................3
ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ.................................................................................4
ПРИРОДНО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ.............................................................5
ГЕОЛОШКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ................................................................................5
ГЕОМОРФОЛОШКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ................................................................5
КЛИМАТСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ.............................................................................6
ХИДРОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ......................................................................7
Подземне воде.................................................................................................................7
Површинске воде...........................................................................................................7
ПЕДОЛОШКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ............................................................................9
БИОГЕОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ.................................................................10
Биљни свет..................................................................................................................10
Животињски свет.......................................................................................................11
ДРУШТВЕНО-ГЕОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ.................................13
ИСТОРИЈАТ......................................................................................................................13
СТАНОВНИШТВО...........................................................................................................15
ПРИВРЕДА.........................................................................................................................16
Пољопривреда............................................................................................................16
Рударство.....................................................................................................................18
Индустрија..................................................................................................................18
Занатство.....................................................................................................................19
Туризам........................................................................................................................20
НЕПРИВРЕДНЕ ДЕЛАТНОСТИ..................................................................................21
ФИЗИОНОМИЈА НАСЕЉА..........................................................................................22
ЛИТЕРАТУРА......................................................................................................23
ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ
Општина Лозница налази се у Западној Србији, у граничном делу према Босни и
Херцеговини, захватајући део десне дринске долине и највећи део слива реке Јадар,
највеће десне притоке реке Дрине.
Припада Доњем Подрињу и регији Јадар и чини 0,5 % територије Србије. Границе
општине иду од Цера и Иверка на северу и североистоку, Влашића на истоку, Гучева,
Костајника и огранака Борање на југу и реке Дрине на западу што јој даје изглед
амфитеатра. У административном погледу, једна је од осам општина које припадају
Мачванском округу, чинећи 19% њене територије. Укупна површина територије износи
612 km², а граничи се са територијом Града Шабца на северу и североистоку, Општином
Крупањ на истоку и југоистоку, Општином Мали Зворник на југу, док се са западне стране
налази река Дрина и државна граница са Босном и Херцеговином. Град Лозница је
административни и управни центар истоимене општине и лежи на 44º30' северне
географске ширине и 19º16' источне географске дужине, на надморској висини од 142 m
(Станковић и Петрушевски, 2000).
Слика 1.
Географски положај територије општине Лознице
Извор:
http://www.autoportal.rs/str/karta-srbije/
Лозница има изузетно повољан саобраћајно-географски положај. Томе доприноси
добра погранична веза са Босном и Херцеговином, као и добра повезаност са већим
регионалним центрима и Београдом. Правцем запад-исток кроз Лозницу пролази
магистрални пут М-4 (Зворник – Бања Ковиљача – Лозница – Ваљево – Лазаревац –
Аранђеловац). Правцем североисток- југозапад пружа се магистрална саобраћајница М-19
(Обреновац – Шабац – Лозница – Мали Зворник), којом се подручје општине преко Шапца
укључује на два међународн пута: Е-70 (Јесенице – Љубљана – Загреб – Београд –
Темишвар) и Е-75 (Суботица – Ниш– Скопље) (Станковић и Петрушевски, 2000).
ПРИРОДНО - ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ
Прегледом геолошких, рељефних, хидрографских, климатских и педолошких
карактеристика, можемо сагледати њихов утицај на развој биљног и животињског света,
утицај на развој насеља и привредни развој.
ГЕОЛОШКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ
Територија општине Лозница у геолошком смислу припада геотектонској јединици
Вардарска зона, тачније Јадарском блоку њене екстерне субзоне. У грађи Јадарског блока
учествују стене палеозојске, мезозојске и кенозојске старости. На овом подручју
заступљене су магматске, седиментне и метаморфне стене. Магматске стене се јављају у
виду гранодиорита, гранита, дацита и андезита. Гранодиорити су најчешће заступљени,
има их на обронцима Цера и у сливу Лешничке реке, али и на обронцима Борање. Гранити
су мање заступљени и има их у западном делу општине, где се врши њихова
експлоатација. Најзаступљеније стене на подручју општине Лозница су седиментне стене.
Заступљене су у виду кречњака, доломита, конгломерата, пешчара и глина. У приобаљу
Дрине, на читавом потесу до Новог Села, заступљене су седиментне стене у виду
шљунковито-песковитих формација. Ширина овог појаса код села Липница износи 6-7 m.
На појединим локалитетима има доста лискуна и глиновитог материјала. Метаморфне
стене су заступљене на доста локација од Страже до Јадарске Лешнице, у сливу Штире,
затим код насеља Корените, Троноше, Воћњака и Ступнице. Ове стене су представљене
кристаластим шкриљцима, глиненим шкриљцима, филитима и кварцитима (Филиповић,
1996).
ГЕОМОРФОЛОШКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ
У рељефу општине Лозница јављају се разноврсни облици, али се ипак истичу
планине Гучево, Борања, Цер и Иверак и долине Дрине и Јадра. Гучево се пружа динарски
десетак километара, а састоји се од шкриљаца и скаршћених кречњака. Борања има облик
штита и гранитно језгро, које опкољавају шкриљци. За њу је карактеристично присуство
палеовулканских купа. Цер се пружа скоро упореднички дужином од 15 km. Изграђен је од
гранита, који је опкољен шкриљцима и карбонским кречњацима. Цер и Иверак су некада
представљали јединствени планински масив, лаколит, који је разбијен лешничким раседом
у пренеогену. Иницијално тектонско удубљење је затрпано у току маринске
седиментације, а у постлакустријско доба послужило је као предиспозиција за појаву реке
Лешнице, епигенетско усецање њеног слива и издвајање пространијег и вишег – церског,
од мањег и нижег – иверачког лаколита. У кречњацима Поцерине развијен је мерокрас –
углавном вртаче и јаме (Марковић и Павловић, 1995).
Дрина у свом току од зворничког сужења постаје равничарска река са пуно
меандара и напуштених рукаваца који се називају „дрињаче“. Акумулацијом материјала,
којег је Дрина својим радом доносила до ушћа у Саву, настале су макроплавине – Мачва и
Семберија. Јадар има мало корито, а велике и неуједначене падове и брзу концентрацију
бујичних вода које се у њега сливају, што у време јаких киша и отапања снегова доводи до
плављења околног (а најчешће плодног пољопривредног) земљишта. У погледу нагиба
ХИДРОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ
Хидрографска мрежа општине изузетно је богата и разноврсна. Регија обилује
значајним водним ресурсима, рекама, подземним водама, термоминералним изворима, које
у условима све веће потребе за квалитетном водом, дају овом подручју посебну вредност.
ПОДЗЕМНЕ ВОДЕ
На основу хидродинамичких услова и распрострањења у хоризонталној, односно
вертикалној равни посматрања издвојених литолошких чланова, развијени су:
- збијени тип издани (веома распрострањен) у алувијалним, терасним и делувијално-
пролувијалним седиментима, гранодиоритском грусу Стражанице и осулинама
- пукотински тип издани у гранодиоритима и њиховим варијететима, хидротермално
измењеним стенама и
- сложени тип издани у палеозојским стенама (Ракићевић,1997).
У алувијалним седиментима Дрине (на ужем подручју истраживања) формирана је
изузетно богата фреатска издан. Изданска вода је, према подацима ЈКП „Водовод и
канализација“, одличног квалитета и само уз основну прераду се користи за
водоснабдевање Лознице и мањих околних места. Ниво подземних вода је на дубини од
1,5 m до 2 m, што је релативно плитко, те постоји велика могућност загађења са површине.
На територији општине Лозница постоје термоминералне појаве, које су уређене као
бањска подручја. Веома позната у Србији је Бања Ковиљача, а регионалног карактера су
Радаљска и Бања Бадања. Воде са ових извора припадају категорији сумпоровитих (Бања
Ковиљача, Бања Бадања и Радаљска бања) и гвожђевитих вода (Бања Бадања)
(Ракићевић,1997).
ПОВРШИНСКЕ ВОДЕ
Међу главне водене токове на територији Лознице спадају Дрина, Јадар, Штира,
Лешница, Жеравија, Криваја, Трбушница, и важније притоке Јадра (Коренита, лева, и
Ценица, десна). Њихове долине тектонски су предиспониране. Скоро сви речни токови
имају бујични карактер, што је последица бројних стрмих нагиба и претежне
обешумљености слива (Илић, 1985).
Дрина
- Река Дрина дужином тока, површином слива, али и количином воде,
представља највећу притоку реке Саве. Настаје на 443 m надморске висине, код Шћепан
поља, спајањем две реке – Пиве и Таре. У реку Саву улива се у близини Босанске Раче.
Дужина њеног тока износи 346 km, тече претежно меридијанским правцем, од севера ка
југу, од чега 220 km чини границу између Србије и Босне и Херцеговине. Површина слива
износи 19.926 km² (Гавриловић, 2005).
