Универзитет Сингидунум
Факултет за примењену екологију Футура
Заштита и унапређење природних добара
План управљања заштићеним подручјем
Београд, април 2018.
1.
,
Приказ главних природних и створених вредности као и
природних ресурса
1.1.
Локација
Лудошко језеро се налази на крајњем северу Војводине у Бачкој, у општини Суботица на
надморској висини од 98м.
Слика 1. Географски положај Лудошког језера
Лудошко језеро се пружа правцем север - југ у међудинарсој удолини и припада еолском типу
језера. Геолошки састав околине Лудошког језера је сложен. Дубински састав стена је тек
откривен захваљујући бушотинама за проналажење нафте. Код Хоргоша откривене су
шкриљиве метаморфне стене и то на дубини од 2.150 м - 2.350 м а црвени пермски пешћари
код Палића на дубини од 1.100 м. Геоморфолошки гледано, Лудошко језеро се налази у
пространој депресији на контакту лесних и пешчаних формација. Северно од језера лежи
пешчарска област која је део Суботичко-хоргошке пешчаре, а јужно и источно простре се Бачка
лесна зараван која је 5-6 м виша од Лудошког језера и благо заталасана. Трећа целина је на
западу представљена прелазом лесно - пешчарске зоне. Према истоку депресија је отворена
широком и плитком удолином преко које отиче речица Киреш. Западно од Лудошке депресије
постоје издужене депресије које су спојене са Палићком депресијом. У овим депресијама
налазила су се два језера: Слано и Крваво.
1.2.
Површина (у ха)
Заузима површину од 387ха и простире се дужином од 4км.
1.3.
Кратак историјат и статус заштите
листи је локалитета од значаја за заштиту влажних станишта, заштићених рамсарском
конвенцијом.
1.6.
Међународни статус природног добра
Језеро је уведено на списак Рамсарских подручја 1977. године и има међународни
значај, стога припада И категорији заштите.
IBA - Подручје од значаја за птице.
IPA – Подручје од значаја за биљке.
Специјални резерват је уз саму границу и наслања се на Национални парк Кишкуншаг из
Кечкемета у Мађарској. Планирано је да резерват буде део заједничког прекограничног
заштићеног природног добра у сливу речице Киреш.
Католичка црква и Парохија на Лудашком шору су такође вредни културни споменици.
1.7. Власништво, приступ, забране и дозволе
О специјалном резервату Лудашко језеро стара се Јавно предузеће "Палић-Лудаш" Стапалац је
дужан да :
1) Чува заштићено прирпдно добро и спроводи утврђене режиме заштите ;
Старалац је дужан да:
1) чува заштићено природно добро и спроводи утврђене режиме заштите;
2)Обележава заштићено природно добро, његову спољну границу,површине на којима су
утврђени режими заштите И, ИИ и ИИИ степена;
3) доноси програм управљања,годишњи програм управљањаи извештај,акт о унутрашњем раду
и чуварској служби;
4)иницира доношење одговорајућих урбанистичких планова којима се уређује изградња
објеката и уређење простора;
1.8. Организациони подаци
Управљање овим добром поверено је ЈП ,,Палић-Лудаш” које га спроводи у тесној сарадњи са
Заводом за заштиту природе Србије и Министарством за заштиту животне средине.
1.9.
Коришћење земљишта
Део пољопривредног земљишта је у државном власништву. Мали део ових површина је
издаван у закуп (делови II и III степена заштите).
Резерват обухвата део ловишта „Суботичка пешчара“. Овим делом ловишта газдује Ловачко
друштво „Шљука“ са седиштем у Хајдукову.
Рибарско подручје „Лудаш“ обухвата делове Резервата: речицу Киреш, узводно и низводно од
језера и II и III степен заштите језера Лудаш. Подручје је одређено Одлуком Надзорног одбора
управљача заштићених подручја. Подручје се користи за рекреативни и спортски риболов и по
Програму, за повремени риболов у функцији праћења стања и њиме управља Сектор за заштиту
природе ЈП „Палић – Лудаш“. Рибaрскo пoдручje унутaр зaштићeног пoдручja СРП „Лудашко
језеро“ oдрeђено јe нa рибoлoвним вoдaмa:
Jeзeрo Лудaш – дeлoви у II и III стeпeну зaштитe
Канал Палић – Лудаш – у границама у грницама СРП „Лудашко језеро“
Речица Киреш – узводно од улива у језеро до железничке пруге, од железничке пруге до
државне границе
Канал Киреш – низводно од језера Лудаш до тромеђе К.О. Палић, Бачки Виногради,
Мартонош (до Буки моста)
1.10.
Услуге које пружа подручје
Сеча трске у II и III зони заштите
Спортски риболов
Сеоски туризам кроз локалне иницијативе
Едукативни програми:
Научно-истраживачки програми
Туристичко - едукативни садржаји:
Центар за посетиоце: Смештен је дуж северозападне границе Резервата и служи за приказивање
информативних садржаја, одржавању еколошких радионица, часова у природи, стручних
скупова, као и за боравак чувара заштићеног подручја. Има капацитет да прими од 15 до 30
посетилаца. У склопу објекта налази се висока кула за осматрање предела;
Организоване посете са водичем: Организоване посете почињу од настрешнице на јужном
улазу у Резерват, наставља се едукативном стазом дуж западне границе, која пролази поред
ревитализованих ливада и завршава се код центра за посетиоце. Две високе и једна ниска
осматрачница са едукативним паноима обогаћују ову руту. Једна средња осматрачница се
налази и на за источној страни Резервата.
1.11.
Главни прилазни путеви
Специјални резерват природе „Лудашко језеро“ се налази
у општини Суботица, 12 km источно
од града у атарима села Хајдуково и Шупљак. Дуж северозападне стране пролази
међународни Аутопут Е-75 а на северној страни пут Суботица - Сегедин. Ови путеви су део
источноеврпског туристичког правца и представљају контакт између Србије и Црна
Горе са Мађарском, што значи да Лудошко језеро има повљан географски положај. У радијусу
од 100 km налазе се погодна места за излетички туризам: Суботица, Нови
Сад, Кикинда, Сомбор, Зрењанин и други. На повољан туристичко–географски положај утиче и
близина реке Тисе, језера Палић и Суботичке шуме.
1.12.
Физичке информације
Клима
.
Клима овог подручја је умерено – континентална. Средња годишња температура
износи 10,7 °Ц. Екстремно високе температуре достижу и до 40 °Ц, а апсолутно најниже
темературе спуштају се и до -26 °Ц. Мразни период траје 160 дана, са првим мразевима у
сезони крајем октобра и последњим почетком априла. Температурне разлике утичу и на
температуру воде у језеру. У току зимских месеци вода језера може да се замрзне у периоду од
три месеца, а вода у току лета се загреје и до 30 °Ц. Високе летње температуре воде у језеро
2.1.
Водни ресурси
2.2.
Земљишни ресурси
Снаге
- Станиште ретких, реликтних и ендемичких врста које
су угрожене не само у Србији већ и у целој Европи
Слабости
-
Урбанизација и изградња у непосредном окружењу, као
и прелаз аутопута преко најважнијих еколошких
коридора Резервата.
-
Деградација услед бројних антропогених активности, а
посебно бесправне градње и нерешеног проблема
присуства приватних власника унутар Резервата.
Прилике
- Очување ретких, реликтних и ендемичких врста.
Претње
- Тенденција повећања пољопривредних површина.
- Изградња путева.
Снаге
- Лудашко језеро са околним комплексом влажних станишта је
једини представник плитких, семистатичних језера степске области у
нашој земљи.
- 11 врста водоземаца и 11 врста гмизаваца, од којих су многе строго
заштићене; Густа популација барске корњаче (Емyс орбицуларис).
- У мочварном делу језера се налази мање острво изграђено од леса,
обрасло травом и погодно за станиште разних птица.
Слабости
- Услед упуштања отпадних вода
града Суботицепреко одушног канала Палић -
Лудаш, наталожио дебео слој муља
- Органска материја у језеру је алхтоног (отпадне и
пречишћене воде) и аутохтоног (висока органска
продукција) порекла. Загађивање условљава све
лимнолошке проблеме.
- Вредност пН водене средине у Лудошком језеру је
релативно висока . У северном делу се креће од 7,7-
9,5.
- У хемијском саставу воде присутни су јони
натријума, мегнезијума, сулфата, хлорида,
бикарбоната итд., затим има мање количине нитрита
и нитрата. Хемијски састав је у непосредној
зависности од извора загађења који су у датом
тренутку доминантни.
Прилике
- Еко и едукативни туризам
- Вожња чамцима
- Спортски риболов
Претње
- Дифузно загађење са аграрних површина је извор
повишене количине азота и фосфора, што изазива
еутрофизацију на свим типовима станишта, која је
праћена падом специјског диверзитета.
- Нарушен режим вода у Лудашком језеру услед
смањеног дотока воде површинским и подземним
путем из реке Киреш.
- Доток недовољно пречишћених вода из Палићког
језера што доводи до таложења муља. Недостатак
кисеоника узрокује нестанак бентоса и
осиромашење ихтиофауне.
- Загушеност муљем и вештачки одржавани високи
водостај доводи до одумирања тршћака у северном
делу и њиховог ширење у јужном, као и до губитка
заслањеног карактера воде.
