Ludwig van Beethoven

Srednja škola  „Novi Travnik“

Novi  Travnik

MATURALNI RAD IZ GLAZBENE KULTURE

Tema: Ludwig van Beethoven

učenica: Nikolina Kasalo

profesorica: Ana Slišković

Novi Travnik, svibnja 2017.

Sadržaj

Uvod....................................................................................................................................1

2. Biografija............................................................................................................................. 2

2.1. Podrijetlo..............................................................................................................................2

2.2. Djetinjstvo............................................................................................................................2

2.3.

Odlasci u Beč................................................................................................................... 3

2.4.

Razdoblje bolesti..............................................................................................................3

2.5.

Kasno razdoblje i smrt.....................................................................................................4

3. Stvaralački opus...................................................................................................................5

3.1.Klavirske sonate....................................................................................................................5

3.1.1. Appassionata..................................................................................................................... 5

3.1.2. Mjesečeva sonata..............................................................................................................5

3.2.Opera Fidelio........................................................................................................................ 5

4. Simfonije............................................................................................................................. 6

4.1.  Peta simfonija......................................................................................................................6

4.2. Šesta simfonija..................................................................................................................... 6

4.3.

Deveta simfonija.............................................................................................................. 6

4.3.1.

Četvrti stavak Devete simfonije...................................................................................7

5. Zaključak............................................................................................................................. 8

6. Literatura............................................................................................................................. 9

2

2. Opće značajke

Krajem 19.stoljeća glazbenici postaju samostalni umjetnici i kao takvi trebaju skladati, tražiti 

dvorane   i   ono   najbitnije   -   trebaju   oduševiti   publiku.  Žarište   novih   glazbenih   zbivanja 

premješta se iz talijanskih zemalja prema gradovima srednje i zapadne Europe, među kojima 

posebno   mjesto   dobiva   Beč,   zahvaljujući   skladateljskomu   trolistu   (Haydn,   Mozart 

i Beethoven).

Glavne   značajke   glazbenoga   klasicizma   su   stvaranje   jednostavne   melodijske   linije   u 

preglednim   frazama,   homofoni   slog,   jasan   tonalitetni   plan   i   odnos   između   dura   i   mola. 

Orkestralni ansambl temelji se na gudačima čiju boju zvuka modificiraju puhači u parovima 

(2 flaute i/ili 2 oboe, 2 roga, a često i 2 klarineta, 2 fagota te 2 trublje). Ta su obilježja u 

glazbenim   vrstama   solističkoga   koncerta,   simfonije   i   komornoga   muziciranja   ostvarena 

osobito   kroz   sonatni   oblik.   Taj   ciklički   oblik   obuhvaća   tri   stavka   (s   rasporedom:   brzi-

polagani-brzi)   ili   četiri   stavka   (brzi-polagani-umjereni-brzi)   u   kojem   su   prvi,   a   često   i 

posljednji   pisani   u   tzv.   sonatnoj   formi,   karakterističnoj   za   to   razdoblje.   Sonatnu   formu 

obilježavaju dvije teme različite u karakteru i tonalitetu, provedba motiva iz tema u različitim 

tonalitetima te repriza – ponavljanje obiju tema u osnovnom tonalitetu. Glasovirski koncert, 

simfonija i gudački kvartet glazbene su vrste koje u najvećoj mjeri ujedinjuju nove stilske 

značajke. Ipak, glazba u tom razdoblju nije stilski homogena, već se, ovisno o središtu, očituju 

i mnoge razlike. Također, ta se obilježja u glazbu unose postupno, a prijelazna faza, nazvana 

»pretklasikom«, vodi u zrelo razdoblje, doba bečke klasike, u kojem su Haydn, Mozart i 

Beethoven,   vezani   uz   Beč,   skladali   vrsne   operne   i   instrumentalne   skladbe.   Početkom 

19.stoljeća klasicističke stilske značajke postupno se modificiraju: glazbene vrste i orkestralni 

aparat   dobivaju   na   ekstenzivnosti   i   volumenu,   a   harmonijski   se   ritam   mijenja.   Kasni 

klasicizam pretapa se u rani romantizam koji će se učvrstiti 1820-ih godina.

3

3. Biografija

Ludwig van Beethoven se smatra jednim od najvećih skladatelja u povijesti glazbe, i bio je 

ključna figura u prijelaznom periodu između klasične i romantične ere u zapadnoj klasičnoj 

glazbi.   Njegova   glazba   i   ugled   nadahnjivali   su,   a   ponekad   i   punili   nesigurnošću   iduće 

generacije skladatelja i glazbenika.

2.1. Podrijetlo

Njegova   obitelj   podrijetlom   je   bila   iz   Belgije,   premda   su   članovi   uže   obitelji   živjeli   u 

Njemačkoj. Beethovenov djed Lodewijk bio je posljednji član obitelji punoga flamanskoga 

podrijetla. Neki smatraju da van Beethoven označava zemljopisnu pripadnost selu Beets u 

sadašnjoj Nizozemskoj, a neki da označava zemljopisnu pripadnost regiji Betuwe također u 

današnjoj Nizozemskoj, dok postoje pojedinci koji misle da ‘beethof’ označava cvijetnjak ili 

vrt, točnije vrt repe, odnosno plural ‘beethoven’ bi bili ‘vrtovi repe’. Sam Beethoven nije 

pokazivao previše zanimanja za flamansko porijeklo u svojoj obitelji. Beethoven je dobio ime 

u njemačkoj varijanti Ludwig upravo po djedu Lodewijku, koji se prvi u obitelji profesionalno 

bavio glazbom – bio je pjevač.

Beethovenov otac je bio glazbenik, također pjevač, na Bonnskom dvoru, a majka domaćica. 

Imali su sedmero djece, od kojih je samo troje preživjelo – trojica sinova, a Ludwig je bio 

najstariji sin. Otac je imao lošu sklonost ka piću, no ipak je uspijevao podučavati mladoga 

Ludwiga glazbi. Otac je imao snažne ambicije da od Ludwiga stvori novoga Mozarta.

2.2. Djetinjstvo

Ludwig   van   Beethoven   rođen   je   vjerojatno   16.prosinca,   a   krstio   se   sljedećeg   dana 

1770.godine u Bonnu na Rajni. S obzirom na očev glazbeni talent, Ludwig je rano primio 

glazbenu pouku, učio je svirati klavir, violinu, flautu i orgulje, pa je već s trinaest godina 

preporukom   dobio   radno   mjesto   orguljaša   na   dvoru   u   Kölnu   u     kneževskom   dvorskom 

orkestru. Otac je bio pjevač u kneževskom zboru, bio je odan piću i grube naravi, tjerao je 

mladog Beethovena čiji je talent bio rano primjećen, da već od četvrte godine provodi vrijeme 

vježbajući uz klavir. Brojni izvori izvještavaju da je otac koristio i silu, pa ga je često budio u 

rane sate kada bi se vratio iz sviranja tjerao da svira ili ga je čak i vezao. U takvim uvjetima