Висока медицинска школа струковних студија Ћуприја
Ћуприја, 2018. година
ЗАВРШНИ РАД
Област: Клиничка физикална терапија
Тема: Рехабилитација код лумбалног синдрома
Ментор:
Студент:
Др Марија Микић Младеновић
Александар Ђорић
99/99
Садржај
1. Дегенеративна обољења кичменог стуба – Спондилозе (Spondylosis)...................2
Класификација лумбалног синдрома..................................................................5
Клинички облици лумбалног синдрома.............................................................6
Лумбоишијалгија – Етиологија и епидемиологија............................................6
Стадијуми оштећења интерветебралног дискуса............................................10
4. Физикалне процедуре код лумбалног синдрома.....................................................18
1
Увод
Лечење је једна од најстаријих људских делатности, стара колико и историја
човека. Развој медицине пратио је и развој друштва, тако да је данашња модерна
медицина умногоме заснована на великим материјалним улагањима.
Прве писане трагове о повреди кичме, налазимо још 2600. године п.н.е. од
стране египатског лекара – Имхотепа, који прецизно описује одузетост сва четири
екстремитета, губитак осећаја и контроле сфинктера. Хипократ (460-370),
најзначајније име у медицини старог века, саветовао је извлачење кичме у лежећем
положају, конструишући сто за екстензију. Ови подаци оповргавају распрострањено
мишљење да су обољења диска кичменог стуба модерне болести или болести
цивилизације.
Лумбални синдром
је скуп симптома и знакова који се карактеришу
акутним боловима или хронично присутним болом у лумбосакралном делу
кичменог стуба, уз могућу појаву грча паравертебралне мускулатуре и ограничењем
покретљивости лумбалног дела кичме.
Цервикални синдром
- скуп симптома и клиничких манифестација
везаних за цервикални, цервикокранијални, скапуларни и цервикобрахијални део
локомоторног апарата који су узроковани, најчешће, дегенеративним обољењем
вратног дела кичме и компресијом коренова нерава, крвних судова и задњег вратног
симпатикуса.
У овом раду ћемо образложити сам појам лумбалног синдрома, као и његове
клиничке облике, а већим делом ћемо се посветити рехабилитацији таквих стања.
2
1. Дегенеративна обољења кичменог стуба – Спондилозе
(Spondylosis)
Хронично дегенеративно обољење кичменог стуба, узроковано променама на
интервертебралним дискусима, остеофитима на пршљенским телима и
дегенеративним променама интервертебралних “fasset” зглобова.
Дегенеративне промене лумбалног дела кичме почињу променама дискуса,
квалитативних или квантитативних. Промене нормалног ткива диска код већине
људи настају већ пре 30-те године, а да они при том немају никакве субјективне
сметње. Значи, свака промена дискуса не значи аутоматски и болест, али свакако у
себи садржи морбогени потенцијал. Старење дискуса готово је физиолошко,
старошћу условљено попустање ткива дискуса и на RTG–у се ове промене не могу
видети, а ове промене зовемо интервертебралном хондросом. Напредовањем
дегенеративног процеса долази до
osteochondrose
са дробљењем ткива и
приближавањем трупова суседних пршљенова. Дегенеративне промене дискуса
доводе до промене облика и промене функције тог сегмента. Ако је та дегенерација
симетрична, резултира лаганом кифозом, а ако је асиметрична стварањем локалне
сколиозе са торзијом (увртањем) или без ње. Знатно сужење интеркорпоралног
простора, може довести до толиког приближавања трупова пршљенова, да се они на
труповима тару и на тим местима настају коштане апозиције, спондилофити.
Сужење интеркорпоралног простора смањује притисак у лонгитудиналном
лигаменту, па сегмент може постати лабав и показивати знаке патолошке
покретљивости и некада довести до “клизања” или листезе пршљена.
Слика број 1:
Дегенеративне промене интервертебралних зглобова
4
2. Лумбални синдром
Лумбални синдром
је назив за бол у слабинском делу кичме, односно
крстима. Бол може бити веома јак, некад повремен, појављује се постепено или
нагло и, нажалост, често се понавља. Велика учесталост бола кичме код одрасле
популације навела је стручњаке да са правом говоре о "болести цивилизације".
Готово 80% људи, невезано од пола, бар једном у току живота има бол у леђима, а
половина радно способних људи због истих тегоба затражи помоћ и боловање од
лекара.
Бол се најчешће јавља код особа између 20 и 40 година, али је код старијих
болесника интензивнији. Радна места која представљају велики ризик за појаву овог
стања су она која укључују подизање, савијање тела, окретање, дохватање високо
постављених објеката. Важно је знати како се упркос великој непријатности 90%
пацијената спонтано опоравља најдуже у року од четири недеље.
2.1.
Етиологија
Поред савременог, нездравог начина живота, до поремећаја у слабинском
делу доводи и прекомерно оптерећење кичме. Услед укљештења нервних коренова
(n.ischiadicus), услед протрузије диска, код неких болесника бол се шири дуж задње
стране ноге све до стопала када говоримо о ишијасу (ишијалгији).
Узроци бола у кичми најчешће су комбинације фактора који повећавају
ризик од повреде: старење, остеопороза, хернијација диска, слабост леђних мишића,
физички напори, подизање тешких предмета, савијање, сагињање, изненадни
неспретни покрети, повећана минерална густина костију, пушење, вибрације,
дебљина, тумори кичме и органа у карлици и изван ње.
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
