Mađarski preokret

János Kornai

Dr Janos Kornai je Profesor Ekonomije Emeritus na Harvard University,

Cambridge, Massachussetts, USA i Honorarni Profesor Emeritus na Corvinus
University of Budapest, Mađarska. Janos Kornai je svetski priznati ekonomista,

koji uživa veliko poštovanje svojih kolega, širom sveta. Dobitnik je mnogobrojnih
prestižnih priznanja i počanih zvanja. U njegovim delima mogu uživati svi koji su

u potrazi za istinom, a kojoj je sam uvaženi profesor bio i ostao predan celog svog
života.

Mađarska je mala zemlja, siromašna u sirovinama, sa populacijom od samo 10 miliona
stanovnika.

Nema građanskih ratova na njenoj teritoriji, niti narodnih protesta, kao ni terorizma.

Nije bila uključena ni u jedan od lokalnih ratova, a ne preti joj ni skori bankrot.

Pa zašto je onda

ipak važno da se obrati pažnja na ono što se događa tamo? Zato što se Mađarska, zemlja koja
pripada NATO-u i Europskoj uniji, udaljava od velikih dostignuća u promeni režima iz 1989-

1990 - demokratije, vladavine prava, slobodnog delovanja civilnog društva, pluralizma u
intelektualnom životu - i pred očima celog sveta napada privatno vlasništvo i mehanizme
slobodnog tržišta;

i sve to čini u senci povećanih geopolitičkih tenzija.

1. Udaljavanje od demokratije, vladavine prava, privatnog vlasništva i
civilnog društva;

opsednutost centralizacijom

Razmotrimo grupu sledećih zemalja: Albanija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Češka,

Estonija, Hrvatska, Poljska, Letonija, Litvanija, Makedonija, Mađarska, Rumunija, Srbija,
Slovačka i Slovenija.

Sve ove, sada nezavisne države imale su ključnu prekretnicu 1989-1990.

Pre

ovih godina, funkcionisale su kao nezavisne države ili kao zasebni delovi države unutar
socijalističkog sistema, pod vlašću komunističke partije.

Struktura i dinamika transformacija

varirali su od zemlje do zemlje. Teški promašaji događali su se svima njima, uključujući i
Mađarsku;

svaki korak napred često je bio praćen periodom regresije. Međutim, uz sve šarolike

varijacije, sve ove zemlje su se do 2010. godine kretale u istom

opštem pravcu :

napredovale su ka

tržišnoj ekonomiji utemeljenoj na dominaciji vladavine prava i privatnom vlasništvu.

Mađarska je prva i do sada jedina članica ove grupe od 15 zemalja, koja je izvršila oštar

preokret i odlučno krenula u suprotnom smeru.

Na izborima 2010. godine, ubedljivo je pobedila

koalicija, koju je formirao Fidesz- Mađarski građanski savez sa Demohrišćanskom narodnom

strankom (u daljnjem tekstu ukratko Fidesz), na čelu sa Viktorom Orbanom. Tada je započeo
preokret

mr Ljiljana Petrović je prevela, sa engleskog na srpski jezik tekst, koji je objavljen pod naslovom

“Hungary’s U-Turn,” in

Capitalism and Society

: Vol. 10: Iss. 2, Article 1

, 2015.

Napomena autora:

Zahvalan sam za korisne komentare na jednu od prethodnih verzija teksta, a

koje

sam primio naročito od:

Amar Bhidé, Bernard Chavance, László Bruszt, Zsuzsa Daniel, Zoltán Farkas,

Miranda Featherstone, Benjamin Friedman, Péter Krekó, László Majtényi, Brian McLean, Zoltán UISJ,

Do 2010. godine, u Mađarskoj su bile uspostavljene fundamentalne

institucije

demokratije,

međutim sa početkom preokreta započelo je njihovo sistematsko

uništavanje. Ono je u značajnoj meri već završeno.

U praksi, izvršna i zakonodavna grana nisu više odvojene, budući da su obe kontrolisane

energičnom i čvrstom rukom političkog lidera koji je samog sebe pozicionirao na sam vrh moći.
Taj politički lider je Viktor Orban.

Nikakav, vredan pomena, pripremni rad na predlozima

zakonima se ne izvode ni unutar ni izvan zidina Parlamenta.

Sam Parlament se pretvorio u

fabriku zakona, gde je linija prozvodnje ponekad podešena da radi neverovatnom brzinom :
između 2010 i 2014 godine, za najmanje 88 predloga zakona, od njihovog podnošenja do

usvajanja nije prošlo više od nedelju dana ; u 13 slučajeva sve je bilo završeno istog ili sledećeg
dana.

(

Scheppele 2012.

Europski parlament 2013. god.).

Svaki pokušaj istrage o pozadini tek

izbilog skandala, a koju bi objektivno sprovodio parlamentarni odbor uz efiktivno učešće
opozicije, bio je, bez izuzetka, osujećen.

"Pouzdani" ljudi, bliski centru moći, zauzimaju položaje

na kojima se donose odluke, čak i u organizacijama koje nisu zakonski pod kontrolom izvršne

vlasti i koje bi u pravim demokratijama trebalo da služe kao kontra-balans u monitoringu izvršne
i zakonodavne vlasti : u Ustavnom sudu, državnoj revizorskoj instituciji, fiskalnom savetu,

agenciji za konkurenciju (nadležna za sprovođenje pro-konkurentskih zakona), kancelariji
ombudsmana i centralnom zavodu za statistiku.

Osnovne institucije

pravne države

su bile uspostavljene do 2010. godine;

međutim, sa

preokretom, one su ili ukinute ili značajno oslabljene (Bozóki 2013.).

Novi

ustav Mađarske, koji

je zamenio ustav prihvaćen višepartijskim konsenzusom 1989, napisala je mala grupa unutar

Fidesz-a i nije bilo široke javne rasprave o njemu. Svi protesti su bili potpuno igonorisani, i
dokument je, u veoma kratkom roku, bio provučen kroz defektne filtere fabrike za proizvodnju

zakona. Tekst ima obilje nedostataka, na koje su odmah (i bezuspešno) ukazali kako domaći
tako i strani pravni eksperti (Scheppele 2013. Halmai 2014.).

Obzirom da je obilovao

klauzulama koje su služile trenutnim političkim potrebama ljudi na vlasti, taj dokument, koji je
zvanično nazvan "osnovni zakon", morao je da bude izmenjen pet puta.

U periodu 2011-2013

osnovni zakon je kompletiran donošenjem 32 takozvana "kardinalna zakona", koje će budući
parlamenti moći da izmene samo dvotrećinskom većinom.

Ova zbirka zakona pokriva aspekte

života zemlje, koji su od suštinskog značaja.

Jedno od osnovnih načela vladavine prava je da niko, pa ni oni koji imaju najveću moć,

ne može da bude iznad zakona.

Zakon se mora poštovati.

U Mađarskoj se situacija promenila:

nosioci vlasti su u stanju da svakoj odluci daju status zakona, brzo i bez smetnji, na pritisak

David Stark, Jan Svejnar i Martin Weitzman.

Dozvolite mi da izrazim zahvalnost mojim saradnicima u

istraživačkom radu Reka Branyiczky, Rita Fancsovits, Ádám Kerényi, Eszter Rékasi, Andrea Reményi i
Eva Szalai za njihovu promišljenu i pažljivu pomoć, a Dora Kalotai i

Christopher Ryan imaju moju

zahvalnost za njihov pažljiv prevod na engleski jezik sa mađarskog originala. Izražavam svoju zahvalnost
Corvinus University of Budapest na inspirativnom okruženju koje pruža, i "Gondolat

Erejével "Alapítvány

(Fondaciji “Snagom misli”) za financijsku podršku mom istraživanju.

Tekst koji je ovde objavljen sadrži samo mali broj fusnota i referenci.

Veliki dio istraživanja zasnovan je na

izvorima na mađarskom jeziku, koji ovde nisu pomenuti.

Dalje napomene sa dodatnim objašnjenjima i

citatima, kao i potpuniji popis referenci, uključujući i izvore na mađarskom jeziku, mogu se pronaći u
proširenoj verziji teksta, koja je dostupna na web sajtu autora: www.kornai-janos .hu.

Nekoliko meseci nakon što je Fidesz preuzeo vlast, napisao sam članak pod naslovom "Számvetés" (Obračun -

objavljen na mađarskom 2010. godine ; za engleski prevod pogledati Kornai 2011), koji daje opšti pregled osnovnih
karakteristika promena koje su se desile i koje se mogu očekivati.

Obim literature o promenama u Mađarskoj raste iz

godine u godinu i ista je uglavnom na mađarskom jeziku.

Želeo bih da ukažem na zbirku studija, u dva toma, koju su

uredili Bálint Magyar i

Julia Vásárhelyi (2013, 2014) i koja sadrži eseje nekoliko eminentnih mađarskih poznavalaca

ove oblasti.

Ovo se prvenstveno odnosi na državnu upravu.

Jedno od glavnih postignuća promene

režima ogledalo se u značajnom porastu nadležnosti lokalne samouprave.

Najočigledniji znak

da je došlo do regresije je činjenica da škole i bolnice nisu više pod okriljem lokalnih vlasti, već

se njima upravlja iz biroa centrale vlade. Bez presedana je - čak i u svetskim razmerama – to što
je stvoren nakaradan birokratski div, koji donosi odluke o osoblju, nastavnom programu i

financijskim pitanjima vezanim za hiljade škola, mimo nastavnika, roditelja i lokalne
samouprave.

Opsednutost centralizacijom, koja je na mnogo načina isprepletena sa prethodno

spomenutom tendencijom da se nacionalizuje, pogađa skoro sve sfere društva: o sve većem

broju pitanja se odlučuje na najvišem nivou.

Pojavila se i učvrstila vertikalna hijerarhija nalik

piramidi, sa vrhovnim vođom na njenom vrhu.

Ispod njega, spremni da izvrše svaku njegovu

naredbu stoje njegove pristalice, a koje je on sam izabrao i koje mu duguju bezuslovnu
lojalnost.

Spuštajući se nadole, nailazimo na sledeći nivo piramide i zatim sledeći: na svakom

položaju nalaze se ljudi izabrani zbog njihove odanosti režimu.

Naređenja, u uslovima u kojima

se poslušnost uzima zdravo za gotovo, čvrsto vezuju svakog podređenog za one koji su mu

nadređeni. Jedino lider na vrhu ne zavisi od nadređenog, i jedino oni koji se nalaze na najnižem
nivou nikome ne daju naredbe.

Svi ostali, koji se nalaze na različitim među-nivoima, su

istovremeno i sluga i gospodar.

U njihovom je interesu da se održe tamo, i da se u piramidi

pomeraju naviše. O

njihovom položaju nije odlučeno na izborima, već on zavisi od uspešnosti

osvajanja poverenja nadređenog, uslugama i laskanjem, ili barem nekritičkom
poslušnošću.

Stotine hiljada zaposlenih u javnom sektoru, uključujući i one koji rade u

državnim obrazovnim i zdravstvenim institucijama, osećaju se bespomoćnima : malo njih se
usuđuje da progovori, da protestuje, jer strahuju za svoja radna mesta. Režim je snažan, delom i

zbog toga što sa sigurnošću može da računa na strah većine ljudi koji zavise od njega, kao i na
mentalitet "ostani neprimetan i budi poslušan".

Veoma važan decentralizovani mehanizam predstavlja civilno društvo, koje se sastoji od

niza netržišnih organizacija i udruženja izvan kontrole državne birokratije.

Tokom dvadeset

godina oni su se takođe razvili, a takođe su postali i sredstvo nadzora, bez kojeg bi bilo

nemoguće razotkrivati zloupotrebe vlasti i boriti se protiv istih.

Jedna od manifestacija

preokreta je sistematsko uznemiravanje civilnog društva. Kada se pripremaju predlozi zakona
za Parlament, sindikati i druge relevantne organizacije se ne konsultuju.

Ili, ako zainteresovani

ljudi izraze svoje gledište putem deklaracija ili demonstracija, na njihove podignute glasove se
ne obraća pažnja. Ogorčen protest norveške vlade, a povodom planova mađarske vlade da

osujeti njenu izdašnu ponudu pomoći mađarskom civilnom društvu, nadaleko je poznat.

2. Odnos države i tržišta : izobličena simbioza

Prilikom opisa mehanizma koordinacije ekonomskih aktivnosti ne možemo upotrebiti

metaforu preokret : preciznije je reći polu-preokret.

Tržišni mehanizmi

su postali dominantni u

Mađarskoj tokom prve dve decenije nakon promene sistema, a tako je ostalo čak i posle 2010.
Baš kao i ranije, država i tržište nastavljaju da koegzistiraju u simbiozi : nema moderne
ekonomije, u kojoj ove dve društvene tvorevine ne koegzistiraju prouzrokujući recipročne
efekte.

Svaki razuman ekonomista je uveren da država ne može da bude pasivan promatrač

tržišnih procesa;

država mora da postavlja zakonske granice, reguliše finansijski sektor i

određene cene, i da se meša u raspodelu dohotka;

mora da utiče na proizvodnju kroz

odgovarajuće makro-ekonomske politike, i tako dalje.

Problem je u tome što su ta neizbežna

koegzistencija i interakcija države i tržišta ozbiljno izobličeni u Mađarskoj; simbioza zavisi od
političkih interesa.

U Mađarskoj pod Orbanom, država udara po ekonomiji na mnogo

agresivniji način nego što je to činila pod prethodnim vladama : režim Viktora Orbana ulaže
dodatne napore kako bi ovladao njome.

To radi na mnogo načina.

Ovde nije reč o slučaju "zarobljene države", koji realizuje mala grupa oligarha, sa ciljem

da se uvedu propisi i usvoje mere koje odgovaraju njihovim sopstvenim interesima. Smer
procesa je obrnut.

Orbán i njemu bliski ljudi, koji su na vrhuncu političke moći, odlučuju ko bi

trebalo da postane oligarh, ili ko bi trebalo da ostane oligarh, ako je to već postao i koliko bi mu
se sfera moći trebalo proširiti.

Nešto slično se takođe događa i na nižim nivoima. Prirodna

selekcija tržišnog nadmetanja zamenjena je političkim obzirima.

"Važno je da naš čovek pobedi

na tenderu za javnu nabavku, dobije dozvolu za prodavnicu duvana ili kazino, dobije pravo da
koristi određeno parče državnog zemljišta. " Trafike, kockarnice i zakup zemljišta, sve to

funkcioniše po kapitalističkim principima, ali je istovremeno potvrđen i klijentelizam, odnosno
jedna vrsta feudalne, gospodar-sluga, zavisnosti, između političara/birokrate i kapitalističkog

preduzetnika.

Novi izraz je uveden u svakodnevni mađarski jezik : "Fidesz-közeli cég," koji znači

« kompanija bliska Fideszu ». Takve firme ne pripadaju stranci, ali je njihov jedini ili glavni
vlasnik u drugarskim odnosima sa političkim centrom.

Možda je druženje započelo davno, na

univezitetu ili kada je osnivana stranka;

ili možda dok je pojedinac gradeći svoju karijeru

prolazio kroz sukcesiju političkih, birokratskih i poslovnih aktivnosti.

"Drugarski kapitalizam"

evoluira. Preplitanje svetova biznisa i politike je globalni fenomen, i svuda predstavlja plodno
tlo za korupciju.

U Mađarskoj se na to nadodaje i društveno okruženje, a koje je stvoreno

pomenutim preokretom : upravo organizacije koje bi trebalo, pod okriljem autoriteta države, da

se bore protiv isprepletenosti biznisa, politike i vlasti i protiv korupcije, nisu nezavisne : umesto
toga, one same su zupci u istoj mašineriji.

Korumpirani političar ili birokrata zna da će ga

njegovi snažni politički prijatelji zaštitili

za razliku od "uzbunjivača" koji lično preuzimaju rizik

za otkrivanje korupcije.

Ovi poslednji nisu dovoljno zaštićeni, već su često maltretirani i često

postaju žrtve kampanja (« character assassination » campains).u kojima su predmet klevete.

Viktor Orbán i oni koji sprovode njegovu ekonomsku politiku brzi su u naglašavanju

da, ako državi treba više prihoda, to neće biti na teret naroda i da neće biti "stezanja kaiša."
Novi porez će plaćati kompanije, iz svojih profita.

Sama reč "profit" ima negativnu konotaciju,

jednaku onoj iz dobrih starih vremena kada je marksistička politička ekonomija bila obavezan
školski predmet.

Uz uobičajene oblike oporezivanja, korišćene su specijalne supertakse da bi se

opljačkali celi sektori, uključujući bankarstvo, telekomunikacije, osiguranje i snabdevanje
domaćinstava energijom.

Efekat specijalnih taksi je pridoneo činjenici da obim ulaganja

privatnih kompanija, koja su financirana iz njihovih profita, stagnira ili se jedva povećava.

Nepredvidiva poreska politika, pravna nesigurnost i anti-kapitalistička retorika obeshrabruju
"životinjski nagon" ("animal spirits") : sklonost ka privatnim investicijama.

Vanredno poresko

opterećenje obezbeđuje da budžet bude uravnotežen, a što deluje umirujuće na međunarodne

organizacije i agencije za kreditni rejting, koje su izuzetno osjetljive na ovoj indikator, ali ono
istovremeno podriva veoma važne faktore promovisanja rasta i tehnološkog razvoja. Osim

toga, nije tačno da dodatno opterećenje pogađa samo kompanije, obzirom da ove prebacuju
dodatne troškove na potrošače, kad god je to moguće.

Dok se kompanije drže kao taoci, pojedinačno poresko opterećenje po osnovu

dividendi je značajno smanjeno. Jedna od prvih mera koju je uvela Fidesz-ova vlada bilo je

ukidanje progresivnog poreza na dohodak građana, koji je zamenjen jedinstvenom stopom od
16 procenata, dok je istovremeno porez na dodatu vrednost povećan na neviđenih 27

procenata. Dobro je poznato da, u odnosu na prihode datog domaćinstva, ove poreske stope
predstavljaju mnogo veće opterećenje za životni standard ljudi s niskim primanjima nego onih
koji zarađuju više.

Vladina propaganda proglašava za veliko postignuće smanjenje izdataka

domaćinstava za komunalije kroz ograničavanje rasta njihovih cena.

U stvarnosti, ova politika

ograničavanja rasta cena je daleko više korisnija bogatima, jer što je veći stan, više struje, gasa i
vode se koristi, i više smeća proizvodi, pa se time i više uštedi.

Svima nama su poznate