МАТУРСКИ РАД

ПРЕДМЕТ: ФИЛ

ЗОФИЈА

Тема : Магијски и религијски ритуали

Ментор Ученик:

С А Д Р Ж А Ј

УВОД.......................................................................................................... 3

1. 1. ФЕНОМЕН РИТУАЛА …………………………………………4

ЦРКВЕНИ ( РЕЛИГИЈСКИ ) РИТУАЛИ ………..…...……..5

2.1.  Појам и настанак религије ……………………...……………… 5
2.2.  Најпознатије религије света .……….…………..………...……...7
2.2.1. Јудизам.………………………………………….………....……...8
2.2.2. Ислам…………………………………………….………….……..9
2.2.3. Будизам…………………………………………….……...……... 10
2.2.4. Хришћанство…………………………………….………………..10
2.3.  Религијски  ( црквени ) ритуали ………………………...…........11
2.3.1.  Смисао жртвеног обреда . Жрвеници и храмови......…………..12
2.3.2. Религија и култ ..……………………………………….………...13

O MAГИЈИ …………….…………………………...…………...14

3.1. Појам и карактеристике магије ......…....……………...………....14
3.2. Mагија и религија.......………………………………....………….16
3.3. Врсте магије…...………………………………………...………...19
3.4. Mагијски ритуали ………………….………………....…………..21
3.4.1. Kaрактеристике различитих порекла магије……….......……….21

4. РАЗЛИЧИТА СХВАТАЊА МАГИЈЕ…...…………………….22

4.1. Фрејзерово схватање магије, религије и науке.............................22
4.2. Mагија и религија у теорији Бронислава Малинског…......……23
4.3. Диркемово схватање магије, религије и обреда…..……......….. 23

З А К Љ У Ч А К ………….....………………………………………... 24

ЛИТЕРАТУРА ..……………………………………………………..... 25

1 . Ф Е Н О М Е Н Р И Т У А Л А

     Као што је своја прва сазнања о себи човек развијао у контакту са другим
људима, тако је текло и његово осмишљавање властитог порекла које је везивао за
мистичне  силе   и  религијска   објашњења.   У   историји   су   неодвојиве  културе  од
религија.   Чак   су   и   културе   које   нису   имале   додира   кроз   историју   развијале
властите   религије,   властита   веровања.Пред   моћном   и   вечном   природом,   човек
себе доживљава као мало, слабо и пролазно биће, стога религија тражи вредност
живота   у   „оностраном   свету“   (изван   природе   и   друштва)   Такав   је   пример   са
Инкама, Мајама и Астецима који су пре доласка Европљана имали своја веровања
и своја божанства као што су и Европљани имали своја.
                Веровање   у   апсолутну   и   мистичну   моћ,   искуство   са   њом   и   облици
изражавања имају одређено значење и значај не само за појединца него и за групу,
друштво и културу. У току свог постојања човек је развио две врсте односа према
невидљивом:   мистички   и   магијски.   Мистика   је   заједница   са   богом,   а   магија
заједница са природом. Обично се дешава да људи поистовећују ова два односа,
што је неисправно јер магија се заснива на веровању у постојање натприродних
сила на које човек може утицати како би помоћу њих извео одређене жељене
промене које природним средствима не може остварити
             Према томе религијом се може сматрати свако веровање у апсолутну и
мистичну   моћ,   искуства   са   том   моћи   може   да   изражава   на   конгитиван,
емоцијалан, практичан и мистичан начин. Стицање и изражавање искуства са том
моћи има за човека одређено значење, а за заједницу одређен значај.
           Ритуал је специфичан облик људског понашања који, у најширем смислу,
представља репетитивну, високо стилизовану радњу чији мотиви и циљеви не
могу бити објашњени рационалним и утилитарним разлозима. Ритуал обухвата
огроман број појава, од конвенционалног и шематизованог понашања животиња и
неуротичара   (опсесивна   неуроза)   преко   магијских   и   религијских   обреда
примитивних   друштава,церемонија   развијених   античких   цивилизација,   манија,
црквених литургија, политичких парада, до разних славља широм друштва.
               Ритуал се у најчистијем облику, препознаје у обичајима «примитивне»
архајске заједнице у чијем окриљу је настао и несагледив спектар варијација. Зато
се најчешће полази од овог, не само иницијалног већ и најразвијенијег облика
ритуализма као од обрасца на основу ког се тумаче сви каснији и додирни облици.
У њему се, у својој пуноћи, испољавају психички мотиви, социјални механизми,
симболичко значење и функције овог облика колективног понашања.
Битне карактеристике ритуала огледају се у томе да он :



представља симболички израз човека и друштва – стандардизовану,

стилизовану, репетитивну радњу, која се односи «на свете ствари»,:



појаву која изражава емоције веровања и ставове друштва, акт који

контролише  веровања, радњу која утиче наразрешење друштвених конфликата и
јачање   веза   солидарности   и   друштвене   кохезије,   чиме   активно   учествују   у
потврђивању поретка.
   Појам ритуала се алтернативно или упоредо користи са појмовима церемонија,
светковина, спектакл, што зависи од тога који се аспект појаве истиче у први
план.

2. ЦРКВЕНИ ( РЕЛИГИЈСКИ ) РИТУАЛИ

2.1. Појам и настанак религије

Као историјски и друштвени феномен религија измиче свим покушајима
дефинисања, али најприхватљивије је једно уопштено одређење овог појма:
религија је свако веровање у апсолутну и мистичну моћ.
Типична својства религије су:
1) она има своју филозофију или учење,
2) представља човеково посебно искуство,
3) свака религија има своје обреде,
4) има своје симболе,
5) има своје вредности,
6) има своју организацију која окупља вернике и институције.

У оквиру наведених, свака религија има четири својства везана за њен настанак.
То су:



анимизам,



тотемизам,



фетишизам и



магија.



Анимизам

(лат. анима-душа) представља најстарији и уједно

најпримитивнији     облик    религије,   практикован   код   припадника   првобитне
људске заједнице и  представља веровање да дух предака живи након смрти, а у
неким религијама се верује да тај дух бди над живима.Код појединих религија
постоји веровање да се дух претка може преселити у човека или животињу те тако
наставити   деловање   на   овоземаљском   свету.   У   хришћанству   као   модерној
објављеној религији постоји учење о Светом духу  који представља божански ум
који све види и све зна.



Тотемизам

се састоји у веровању да тотем или заштитни знак штити

вернике од злих сила и да представља својеврсну везу са божанством као
оличењем опште моћи и разума. Тотем може бити одсликан на посебним
предметима као што је тотемски стуб код индијанских племена. Код хришћана
тотемску моћ има крст а код исламиста полумесец и звезда.



Фетишизам

представља веровање да постоје предмети који имају

фетишку

моћ, који човека чувају од злих сила и доносе срећу или човеку дају моћ, штите
га од болести и слично. Уисламској вери фетишку моћ има Куран и низ обредних
предметаа код хришћана је то Библија, иконе, кандило, олтар и низ других
обредних предмета.



Магија

се састоји у томе да људи верују да ће одређеним радњама

успоставити везу са вишим мистичним силама, па и са Богом. У примитивним
племенима маг или врач је изводио одређене обредне радње како би призвао кишу

1. Природне појаве и процеси од којих зависи људска егзистенција -Сунце, киша,
и сл.;
2.   Необичне   природне   појаве   које   угрожавају   егзистенцију   -   катастрофе,
епидемије и сл.;
3.   Установе   и   вредности   које   се   преносе   традицијом   -   власт   краља,   моралне
вредности и сл.;
4.   Појаве   које   разарају   друштво   и   поредак   -   ратови,   револуције,   нови   велики
проналасци;
5.   Основни   психички,   емотивни   и   физиолошки   облици   човековог   живота   -
полност, говор и сл., и
6. Психофизички процеси који угрожавају личност - снови, страх од смрти, смрт,
лудило и сл.
                Било   да   је   у   питању   одржавање   или   угроженост   егзистенције   код
религиозних   схватања,   туђе   силе   су   узрок   појава   и   деловања.   Човекова
егзистенција   у   оба   случаја   непосредно   зависи   од   тих   сила,   па   је   религиозно
схватање оно о првом и последњем питању човекове егзистенције и њеног смисла.
Последње питање у религиозној обради прераста у симбол другог света, па су све
"чудне"  овоземаљске појаве  позитивна или  негативна реаговања  натприродних
сила на одговарајуће човеково понашање. У том смилсу, понашање верника се
често граничи са патњама, као божијом провером људске свете судбине.
Човекова тежња да објасни и разјасни појаве које га у свету окружују, посебно се
односи на питање првобитног постанка света. Тражење одговора на ово основно
питање је било подстицај развоју филозофског и научног мишљења и условило је
обликовање   разноврсних   ненаучних   тумачења   међу   којима   видно   место   имају
религиозна и ранија митска тумачења. Вечита човекова радозналост и потреба за
тумачењем условила је две људске тежње и то:
1.   Да   објасни   натприродно,   а   то   је   све   оно   што   је   непознато   и   мисаоно
недокучиво, и
2. Да се покорава оном што не уме да објасни, јер је незнање узрок страха и
несигурности.
               Обе тежње историјски су се развијале прво у облику бројних митова:
небеских, водених, земљиних и вегетацијских, подземних и других, а касније, па
све до данас у облику разрађених и систематизованих религија.

2.2. Најпознатије религије света

             Религија представља посебно искуство, садржано у човековој потреби да
осмисли своју егзистенцију, да когнитивно апстрахује силе универзума, да схвати
силе   стварања   и   разарања.   Посебан   вид   верског   искуства   је   емоционални
доживљај   при   сусрету   човека   са   богом   или   свецима,   са   апсолутном   или
мистичном моћи.  Посебан вид искуства је искуство преобраћења које се заснива
на   осећају   кривице   и   његовом   преокретању   у   осећај   поноса   и   припадања,   у
веровање или у наду и оптимизам.  Заснива се на вољи и одлуци човека да донесе
безусловну одлуку о промени у своме животу, о приближвању божјим законима и
вољи.

Обреди

прате све религије. Они представљају ритуале или уходане видове

понашања који везују човека за његову религију али и за друге људе с којима
ступа у контакт при обредима. У хришћанству су то обреди крштења, венчања,
сахране, кумства и други. Примитивне религије су познате по обредима