2. Магнетизам
Магнет је основна сила природе. Магнетизам постоји у било ком делу наше земље,
нашег сунчевог система, нашег универзума. У ствари без магнетизма начин живота као и
универзум које ми познајемо не би постојали, нису могући. Магнет је познат одувек: то
јест од када на земљи постоји људско биће. У старо доба ове силе природе сматрало се
доброћудним божанствима. Један врло стари извор примене (познат Кинезима пре
краљевске ере и донета у Европу у касном Средњем Веку) феномена магнета била је
употреба компаса. Магнетизам је саставни део Земље и нашег живота као сто су то
електрицитет и вода, звукови итд. Међу осталим магнетизам има ту ману, ако се то тако
жели дефинисати, да је невидљив и неопипљив. Утврдити да постоји електрична енергија
је лако: довољан је минимални покрет да се упали светло. Ми магнетизам не уоцавамо,
док напротив наше тело, његови органи а уз то и по том њихове станице не само да га
замењују, да га осете него су под његовим утицајем. У могућности смо наћи многе
занимљиве примене искоришћавања земљиног магнетског поља од разних врста
животиња ради оријентације тако на пример од голубова писмоноша (путника) , од неких
врста риба а такође од неких врста бактерија. Сва ова жива бића у своме организму
садрже посебне структуре засебно назване, магнетосоми, који су у стању прихватити
интензитет магнетског поља. Тек ће доласком XИX века и појавом научне знатижеље
неких особа почети период лаганог процвата студија о магнету и његовом пореклу.
Огромни кораци у том подручју учињени су између 1820. И 1831. Године, када су
формулисани закони електромагнетизма односно откривена су правила која омогућују да
се конструишу направе које су у стању да произведу и дистрибуирају електричну струју:
на пример: генератори, трансформатори и мотори.
Магнет је свако тело које има особину да привлачи гвоздене предмете. Појава
привлачења или одбијања назива се магнетизам. За магнетизам је везано постојање две
врсте полова. Истоврсни полови се одбијају, а различити се привлаче. Уз један магнетни
пол је увек везан и његов антипол. Уобичајено је да се полови зову северни и јужни, из
историјских разлога. Физички је немогуће имати једнопол, магнет са једним полом. Зато
се магнет зове дипол, јер има оба пола.
2.1. Магнетно поље
Сила коју магнет покреће на друго магнетно тело зависи од удаљености магнета,
њиховог облика и њихове оријентације. Најјача сила показује магнет на два супротна
пола:
Магнетизирајућа тела нпр. спајалице једнако привлаче оба магнетна пола ( магнетни
утицај ). Стални магнети и електромагнети имају јак атрактиван или одбојни ефекат када
се приближавају својим магнетним половима у зависности од оријентације. Ако се
магнетни полови - који се односе на геомагнетско поље - који се називају Сјеверни или
Јужни пол, испоставило да се северни и јужни полови међусобно привлаче, док се северни
и северни пол и јужни и јужни полови међусобно одбијају. Магнетна сила је најјача у
непосредној близини магнетних полова и смањује се са повећањем удаљености од
магнетних полова.
Овисност магнетних сила о облику магнета је најлакше проматрати уз помоћ
жељезних струготина. Они се скрећу или затежу на различитим тачкама око магнета до
различитог степена, тако да сваки резултира карактеристиком облика магнетног обрасца.
Такође, магнетна игла, када се креће око магнета, скреће се на свакој локацији у истом
смеру као и гвоздене струготине, при чему је северни пол магнетне игле увек оријентисан
према јужном полу магнета.
Затворене линије које настају око магнета у обрасцима гвожђа поднесака, тако показују
у сваком случају показују смер магнетског силе. Они су познати просторни распоред
магнетских сила око магнета као "магнетног поља" и ставља у техничким цртежима
(донекле поједностављен) кроз неколико увек затворене линије представљају. Често, мале
стрелице су и даље извући дуж овог "линија магнетног поља", сваки на северном полу оф
тхе са магнетом и ре-ентер на јужном полу.
Линије магнетног поља барског магнета излазе на магнетном северном полу и поново на
јужном полу. На тај начин се може визуализирати и ефект силе магнета и проценити његов
утицај на друга магнетна или магнетизирајућа тела.
2.2. Електромагнетна индукција
Померањем комада метала окомито на линије поља хомогеног магнетног поља,
Лоренцова сила унутар проводника помиче електроне окомито на смер кретања и такође
окомито на смер магнетног поља. Пошто се само слободни електрони, али не и позитивно
наелектрисани атомски атоми, крећу, електрично поље или електрични напон изграђује се
у унутрашњости метала између два краја.
