Visoka zdravstveno-sanitarna skola strukovnih studija
Visan
RADIOLOSKA DIJAGNOSTIKA
MR pregledi glave, toraksa,vrata i abdomena
Mentor Student
Prof.dr Zivorad Savic
Ana Jankovic
8-VII/16
Beograd
Mart,2018
MR pregledi glave, toraksa, abdomena i vrata
UVOD
Magnetna rezonanca (MR, Magnetna rezonantna tomografija - MRT, Nuklearna magnetna
rezonanca - NMR, engleski: Magnetic Resonance Imaging - MRI) predstavlja jedan od
revolucionarnih pronalazaka u medicini koja je radiologiju učinila modernom,
savremenom i kompleksnom dijagnostičkom granom medicine.
MR je nejonizujuća i neinvazivna radiološka metoda pregleda kojom se vizualizuju i
dijagnostikuju anatomska, morfološka i funkcionalna stanja organa ljudskog tela. Rad MR
se zasniva na primeni jakog homogenog magnetnog polja i savremene računarske tehnike
za obradu virtualne MR slike u digitalnu. MR je samo jedna od karika radiološkog
informacionog sistema (RIS)8-13. Jačina magnetnog polja MR aparata izražava se
jedinicom tesla (T)
1
.
Jačina magnetnog polja MR aparata izražava se jedinicom tesla (T)22-27. Tesla je SI
izvedena jedinica za magnetnu rezonancu (gustinu magnetnog fluksa). Jedinica je nazvna u
čast Nikole Tesle, koji je otkrio obrtno magnetno polje 1882.g.
Nukleo magnetna rezonanca (danas: magnetna rezonanca) bazira na tri momenta: Nulearni
– radi se o spinovima atomskog jezgra; Magnetni – homogeno magnetno polje sa
magnetnim prelazima spinova nukleusa; Rezonantni – elektromagnetnim talasom spin
nukleusa se dovodi u rezonancu
2
.
Kod nas, u našoj sredini, prvi opis rada i primene MR u dijagnostičke svrhe dao je profesor
radiologije Medicinskog fakulteta Univeziteta u Nišu dr Radomir Babić sa radovima
“Kompjuterizovana medicinska slika”, “Nuklearno magnetska rezonancija“ i “Mogućnosti
primene NMR u medicini.”
MR aparati prema jačini magnetskog polja mogu biti: MR aparati magnetnog polja niske
jačine (do 0,5T), MR aparati magnetnog polja srednje jačine (od 0,5 T do 1 T) i MR aparati
magnetnog polja visoke jačine (preko 1 T, a mogu biti od 1,5 T, 2 T, 3 T,....7 T, 8,5 T.....).
U dijagnostičke svrhe koriste se MR aparati od 0,1 T do 4 T, najčešće od 0,5 T do 1,5 T,
dok se MR aparati preko 4 T koriste u eksperimentalne svrhe.
Radi poređenja ističemo da je Zemljino magnetno polje 50 μT (0,000 005 T), dok MR
aparat od 1,5 T ima magnetno polje 30.000 jače od magnetnog polja Zemlje. U prirodi
magnetno polje od 0,2 T je slabo magnetno polje, od 0,2-0,6 T je srednje magnetno polje, a
od 1,0-1,5 T je visoko magnetno polje
3
.
Da bi se napravile što kvalitetnije slike neophodno je imati dobru MR mašinu. Svaka MR
mašina, da bi ispravno funkcionisala i ispunila ciljeve koji se od nje očekuju, mora imati
standardom utvrđene odgovarajuće delove, a to su:
magnetni sistem za pravljenje ujednačenog glavnog statičkog magnetnog polja,
magnetni gradijentni sistem,
RF-odašiljač zavojnice za stimulaciju protona, i za pravljenje mernih impulsa,
1
Babić R. i saradnici, „Magnetna rezonanca“, Materia medica, 2014, vol. 30, br. 2, str. 1121-1130
2
Babić R. i saradnici, „Magnetna rezonanca“, Materia medica, 2014, vol. 30, br. 2, str. 1121-1130
3
Babić R. i saradnici, „Magnetna rezonanca“, Materia medica, 2014, vol. 30, br. 2, str. 1121-1130
1
MR pregledi glave, toraksa, abdomena i vrata
1.1 Magnetna rezonanca
Ispitivanje dijagnostičkih mogućnosti MR snimanja je u začetku, a primena jezgara drugih
elemenata npr. fosfora može otvoriti vrata primene koje se danas ne mogu u potpunosti
sagledati. Za sada je MR ograničena u prvom redu za prikaz sadržaja vode u tkivima. Time
je omogućeno otkrivanje mnogobrojnih patoloških procesa koji su praćeni promenom
koncentracije vode, odnosno stanja povezanosti vode (npr. edemi, hematomi, sveža
krvarenja itd.). Slike se mogu poboljšati upotrebom posebnih površinskih zavojnica radi
dobijanja boljeg kontrasta i bolje prostorne rezolucije. Ranije je istaknuto da MRI slike ne
remete artefakti od kosti, što predstavlja prednost u odnosu na x-zrake i CT.
Magnetna rezonanca (MR) je uspostavila ulogu kao glavni dijagnostičko tehnički učinak.
MRI ima prednosti u odnosu na kompijuterizovanu tomografiju (CT) što se tiče
dijagnostičke senzitivnosti i specifičnosti kod patologije organa Centralnog Nervnog
Sistema (CNS). Korišćenjem gadolinija, intravenska kontrastna sredstva omogućavaju
vuzuelizaciju benignih i malignih tumora i njihovu evaluaciju u vaskularne sisteme. Isto
tako, perfuziju i međuprostornu distribuciju u parenhimu CNS-a. Bez ostalih imaging
tehnika može pružiti sveobuhvatnu procenu bolesti CNS-a.
Korišćenjem kontrastnih sredstava kod MRI CNS-a imaju izvrsnu sigurnost, a u istoriji
nemaju značajnih toksičnih efekata. MRI omogućuje međusobno razlikovanje mekotkivnih
struktura jasno razlikujući patološki proces od zdravog tkiva.
Ova metoda ima mogućnost skeniranja u više različitih ravnina i preseka kroz ljudsko telo
ili organ, što omogučuje superioran prikaz patoloških procesa. Međutim MRI pregled
zbog svoje visoke cijene, još uvek u pravilu nije prva metoda u dijagnostičkom algoritmu,
nego obično predstavlja definitivnu dijagnostičku tehniku.
MR skeniranje uključuje aksijalne preseke kroz glavu i sagitalne preseke kroz vrat. Danas
se sve više ističe značaj MRI u prikazu promena u paremhimnim organima CNS-a.
1.2 Mogućnosti magnetne rezonance
Zbog mogućnosti multiplanarne rekonstrukcije MR snimaka (koronalni, sagitalni, aksijalni
i kosi preseci) može se dobiti znatno bolji uvid u oblik, veličinu i odnos struktura CNS-a.
Da bi dobili dijagnostički validnu sliku potrebno je primeniti niz sekvenci koje nam
omogućava softver a inženjer medicinske radiologije odabira odgovarajuće. Svaka od
sekvenci se zasniva na dva vremenska merenja. Tako razlikujemo:
Pulsne sekvence
su konvencionalne SPIN ECHO (SE) sekvence su bile prva široko
korišćena tehnika za MRI CNS-a. U poslednje vreme se koriste modifikovane SE
sekvence, kao i mnoge nove.
T
1
W SE sekvenca se postiže korišćenjem kratkog REPETITION TIME (TR)- oko
300 msec i najkračim mogućim ECHO TIME (TE).
T
2
W SE sekvenca koristi dugo TR (2500 – 3000 msec) i dug TE (najmanje 80 – 90
msec).
Gradijent echo sekvence (GE)
su mnogo brže sekvence. One su bazovane na skraćenju
TR, odnosno, T
1
vremena. Kod njih se koristi naizmenično uključivanje gradijentnih polja
3
