Makroekonomija

July 1, 2011 

[

SKRIPTA IZ OSNOVA MAKROEKONOMIJE

]

Bogdan Tween Mandić 

1 

1. Makroekonomija kao ekonomska nauka 

Makroekonomija  je  prou

č

avanje  agregatnih  ekonomskih  odnosa  koji  se  uspostavljaju 

izme

đ

u pojedinaca, firmi i država. Makroekonomija pokazuje da ono što važi za pojedinca ne 

mora  važiti  i  za  društvo  u  celini,  pa  ni  makroekonomija  nije  replika  mikroekonomije. 
Makroekonomija prou

č

ava zaposlenost, nezaposlenost, BDP, stopu inflacije, kamatne stope, itd. 

Na krizu makroekonomije prvi su 70-tih godina ukazali nobelovci Džon Hiks i Džems 

Tobin. Kriza u makroekonomiji proisti

č

e iz neuspeha ekonomista da u svoje teorije uspešno 

integrišu  stepen  dosegnutog  znanja.  Teško

ć

e  proizilaze  iz  na

č

ina  na  koji  je  razumeju  i 

predstavljaju ekonomisti. Kejnzijanska ekonomija je otvorila 2 problema:  

1.

potrebu ustanovljavanja mikroosnova makroekonomije, i  

2.

uskla

đ

ivanja racionalnog izbora sa nestabilnoš

ć

u. 

Po  monetaristima,  pojedinci  poseduju  sve  raspoložive  informacije  –  znanje,  a  po 

kejnzijancima ne raspolažu dovoljnom koli

č

inom informacija. Monetarsti zaklju

č

uju da je ishod 

izvestan, a kejnzijanci obratno, za monetariste racionalnost u uslovima savršenog znanja vodi 
izvesnosti, a za kejnzijance iracionalnost u uslovima nesavršenog znanja vodi neizvesnosti. 

Džon  Nevil  Kejns,  otac  Džona  Majnarda  Kejnsa,  po

č

etkom  20.  veka  je  izdvojio  3 

osnovna ekonomska toka: 

1.

pozitivna ekonomija – bavi se ekonomskom realnoš

ć

u kakva ona jeste; 

2.

normativna ekonomija – propisuje kakva bi ona trebalo da bude; i 

3.

veština ekonomije spaja prve dve na temeljima ekonomske politike – veštine koja miri 
realnost i željene ciljeve. 
Veštinu  ekonomije  Džon  Nevil  Kejns  definiše  na  slede

ć

i  na

č

in:  ,,To  je  grana 

ekonomije koja otkri

ć

a pozitivne ekonomije povezuje sa ciljevima normativne ekonomije.” 

Veština  ekonomije  je  izgubljena,  zato  što  su  se  ekonomisti  obavezali  da  koriste 

isklju

č

ivo metodologiju pozitivne ekonomije

. 

2. Modiljanijev životni ciklus potrošnje 

Prema Modiljaniju, promene potrošnje ne prate trenutno apsolutne promene dohotka, 

ve

ć

 životni ciklus dohotka. Potrošnja ima slede

ć

i oblik 

C=aWR + cYl

gde je:  
WR – realno bogatstvo (nasle

đ

eno)  

a – grani

č

na sklonost potrošnji iz bogatstva  

Yl – radni dohodak  
c – grani

č

na sklonost potrošnji iz radnog dohotka 

(videti grafik na 63. strani u knjizi) 

Modiljanijev  zaklju

č

ak  o  životnom  ciklusu  potrošnje  osporava  Kejnsovu  hipotezu  o 

apsolutnom dohotku u slede

ć

em: 

1.

potrošnja je konstantna tokom životnog veka pojedinca 

2.

potrošnja  se  tokom 

č

itavog  životnog  veka  finansira  iz  životnog  dohotka  i  po

č

etnog 

bogatstva tokom svake godine troši se a – ti deo bogatstva i c – ti deo radnog dohotka. 

Na osnovu Modiljanijevog modela mogu

ć

i su neki opšti zaklju

č

ci:  

1.

zna

č

ajan nivo bogatstva smanjuje potrebu za štednjom u datom trenutku 

2.

grani

č

ne sklonosti potrošnji i štednji zavise od dohotka i bogatstva 

3.

štednja  se  može  objašnjavati  željom  za  ostavljanjem  nasledstva  i  neizvesnoš

ć

u  u 

pogledu dužine penzijskog staža 

4.

odnos potrošnja/dohodak bi

ć

e stalan ako je odnos bogatstvo/dohodak stalan. 

July 1, 2011 

[

SKRIPTA IZ OSNOVA MAKROEKONOMIJE

]

Bogdan Tween Mandić 

2 

3. Kejnsov teorijski doprinos 

Kejnsov sistem je po

č

ivao je na slede

ć

im idejama: 

1.

ekonomske jednakosti usmerene ka efikasnosti; 

2.

neizvesnosti naspram neoklasike – gde neizvesnosti nema u Kejnsovom sistemu. 
Neizvesnost i verovatno

ć

a su ambijent u kome ekonomski subjekti moraju da donose odluke. 

Kejnsov sistem je alternativa leseferovskoj savršenoj mašineriji i marksisti

č

koj teoriji 

po  kojoj  je  kapitalizam  osu

đ

en  na  propast.  Kejnsova  etika:  ideal  motivacije  preduzetnika  u 

uslovima neizvesnosti. Njegova racionalna etika je etika motiva, a ne posledica. 

Nastojao  je  da  pomiri  stalnost  i  promene,  i  protivio  se  olakom  projektovanju  u 

budu

ć

nost, što je neoklasika rado 

č

inila, veruju

ć

i da izme

đ

u sadašnjosti i budu

ć

nosti ne stoji 

nikakva prepreka osim potrebe da glatko protekne vreme. 

Kejns  je  prihvatao  potrebu  ujedni

č

avanja  dohodaka,  podsticanja  tražnje,  ali  sve  u 

postoje

ć

im okvirima kapitalizma. 

Kejns je dokazivao da ekonomisti verovatno znaju mogu

ć

e ishode, ali to nije dovoljno za 

akciju i da svi mogu

ć

i ishodi ne moraju biti spoznati do kraja, važne su akcije i njihovi ishodi. 

 
Kejnsov  uticaj  na  kreatore  makroekonomske  politike  u  me

đ

uratnom  periodu  bio  je 

ogroman, a veliko interesovanje koje je izazvao može se objašnjavati: 

1.

doprinosom na teorijskom planu, 

2.

uticajem na kreiranje britanske ekonomske politike, 

3.

zanimljivim li

č

nim životom. 

Tri središnje Kejnsove ideje su: 

1.

Nevoljna  nezaposlenost  (klju

č

na  Kejnsova  ideja,  pokazuje  da  kapitalizam  nije 

samouravnotežuju

ć

i mehanizam), 

2.

Nevoljna  nezaposlenost  se  duguje  nedostatku  agregatne  tražnje  (AD  je  zbir  tražnje 
potroša

č

a i investitora),  

3.

Državna intervencija treba da uve

ć

a agregatnu tražnju. 

Kejns  je  formulisao  i  poznatu  hipotezu  o  apsolutnom  dohotku,  po  kojoj  sa  rastom 

dohotka, potrošnja apsolutno raste, ali relativno zaostaje.  

Smatrao  je  da 

ć

e  problem  nedovoljne  agregatne  tražnje  biti  sve  izoštreniji  kako 

društvo postaje bogatije, ne

ć

e biti dovoljno investicija, što 

ć

e uve

ć

ati nezaposlenost i društvo 

gurati u sve dublju krizu.  

Ti  procesi 

ć

e  se  ubrzavati  zbog  akceleratorskog  dejstva  na  potrošnju  i  multiplikativnog 

dejstva na investicije. Ovi procesi deluju poput spirale koja u svoj vrtlog uvla

č

i sve, bez izuzetka.  

Ravnotežu  u  sistemu  remete  injekcije  (prilivi  u  sistem  –  investicije)  i  povla

č

enja  

(odlivi – štednja). Po Kejnsu, štednja i investicije nisu jednaki, jer ljudi štede i investiraju iz razli

č

itih 

razloga, a to dovodi do toga da se privredna aktivnost može spustiti na opasno nizak nivo. 

 
Važni teorijski doprinosi Kejnsa su: 

1. Zaokreti od:  

a) mikro ka makro nivou, 

                        b) kratkog ka dugom roku, 
                        c) monetarnih ka realnim agregatima, 
                        d) varijacija cena ka varijacijama koli

č

ina; 

2. Hipoteza o agregatnoj potrošnji i štednji kao stabilnim funkcijama dohotka; 

3. Razdvojenost štednje i investicija koje se mogu uravnotežiti samo promenama dohotka; 

July 1, 2011 

[

SKRIPTA IZ OSNOVA MAKROEKONOMIJE

]

Bogdan Tween Mandić 

4 

C=a+bY  
(a,b – konstante: a je odse

č

ak na vertikalnoj osi; b je nagib funkcije potrošnje) 

Metod štednja minus investicije 

Ravnotežni dohodak je odre

đ

en jednakoš

ć

u ND = P + I. 

Ukoliko  su  nacionalni  dohodak  i  agregatna  tražnja  jednaki,  privreda  je  u  ravnoteži. 

Ako  je  AS  manja  od  ND  dolazi  do  kontrakcije  ND,  a  ako  je  AS  ve

ć

a  od  ND  dolazi  do 

ekspanzije ND. 
 

Multiplikator 

Multiplikator  je  ekonomska  pojava  koja  pokazuje  da  odre

đ

ena  promena  jedne 

ekonomske  veli

č

ine  (uzrok)  izaziva  ve

ć

u  posledi

č

nu  promenu  druge  ekonomske  veli

č

ine 

(posledica), odnosno: 

Uzrok · Multiplikator = Posledica 
 

U 

ekonomiji 

postoje 

razli

č

iti 

multiplikatori: 

investicija, 

zaposlenosti, 

spoljnotrgovinski multiplikator…

July 1, 2011 

[

SKRIPTA IZ OSNOVA MAKROEKONOMIJE

]

Bogdan Tween Mandić 

5 

5. Tražnja za novcem 

U Kejnsovoj teoriji postoje tri motiva tražnje za novcem: 

1.

Transakcioni  motiv  –  novac  služi  kao  sredstvo  pla

ć

anja:  svako  držanje 

gotovine  povla

č

i  gubitke  kamate  koja  bi  se  dobila  za  držanje  nov

č

anih 

depozita, pa biramo izme

đ

u:  

1) gubitka kamate i 2) neprijatnosti usled nedostatka gotovine.  
nZ = Y

n  

n – broj povla

č

enja depozita  

Yn – mese

č

na plata 

Z – iznos gotovine koja se povla

č

i  

Marginalni  trošak  svake  transakcije  t

c

  je  konstantan,  dok  je  marginalni  prihod 

smanjeni  gubitak  kamate  usled  manjeg  iznosa  gotovine.  Marginalni  dobitak  se  smanjuje  sa 
pove

ć

anjem broja povla

č

enja. Tražnja za novcem je inverzna na menjanja kamate. Optimalni 

iznos gotovine je onaj kod kog se broj transakcija minimizira tc, u ovoj formuli nisu uzeti u 
obzir visina mese

č

ne kamate i u

č

estalost isplate dohodaka sa 

č

ijim se pove

ć

anjem smanjuje 

frekvencija transakcija. 
 

2.

Motiv  predostrožnosti:  sa  postojanjem  neizvesnosti  držanje  ve

ć

e  koli

č

ine 

gotovine  smanjuje  verovatno

ć

u  nelikvidnosti  i  nemogu

ć

nost  ispunjavanja 

obaveza.  Dodatni  trošak  je  gubitak  kamate,  a  dobitak  likvidnost,  pa  su  u 
trenutku neizvesnosti pojedinci zainteresovani za ve

ć

u koli

č

inu gotovine. 

3.

Spekulativni  motiv:  posmatra  gotovinu  kao  imovinu,  a  ne  kao  sredstvo 
pla

ć

anja,  pojedinci  drže  imovinu  u  razli

č

itim  oblicima  i  tako  formiraju 

razu

đ

eni portfolio:  

1) deo u rizi

č

nijem obliku koji donosi ve

ć

i prinos i deo u  

2) gotovini koja je sigurna ali donosi manji prinos.  

a) pove

ć

anje rizi

č

nosti drugih oblika i  

b) smanjivanje njihove stope prinosa pove

ć

ava tražnju za gotovinom.  

Karakteristike tražnje za novcem: 

1.

tražnja za novcem je u inverznoj vezi sa kamatom 

2.

tražnja za novcem raste sa realnim dohotkom 

3.

tražnja za novcem proporcionalno je nivou cena. 
 

6. Obeležja monetarizma 

1.

Kvantitativna teorija novca 

2.

Filipsova kriva upotpunjena o

č

ekivanjima 

3.

Monetaristi

č

ki pristup platnom bilansu 

4.

Protivljenje aktivisti

č

koj politici 

5.

Stabilna funkcija tražnje za novcem 
 
Pretpostavka  monetarizma  je  da  je  inflacija  monetarni  fenomen  koji  na  osnovu 

kvantitativne teorije novca pokazuje mogu

ć

nost izbora izme

đ

u inflacije i nezaposlenosti. 

Teoreme na kojima po

č

iva monetarizam: 

1.

teorema o akceleraciji

 – uve

ć

avanje ili umanjivanje nov

č

ane mase trenutno uti

č

e na 

realne agregate, da bi se na kraju sve svelo na promene cena isklju

č

ivo; 

2.

teorema o privremenosti monetarnih impulsa

 – monetarnim impulsima se ne mogu 

dugoro

č

no izazvati realni efekti; 

July 1, 2011 

[

SKRIPTA IZ OSNOVA MAKROEKONOMIJE

]

Bogdan Tween Mandić 

7 

    a) Proizvodnja 

b) Tržište rada 

      Slika a)  

Loši šokovi na strani ponude spuštaju naniže reprodukcionu funkciju (sa F

0

 na F

1

) i 

smanjuju proizvodnju sa Q

0

 na Q

1

. 

      Slika b)  

To izaziva pad tražnje za radom, pad zaposlenosti i pad nadnica usled rasta cena. 
 

8. Makroekonomske veli

č

ine (osnovni agregati) 

Šest osnovnih makroekonomskih agregata su: 

1.

stopa nezaposlenosti 

2.

stopa inflacije 

3.

produktivnost 

4.

kamatna stopa 

5.

državni deficit 

6.

spoljnotrgovinski deficit 

Za  razumevanje  ovih  klju

č

nih  makroekonomskih  agragata  neophodno  je  poznavati 

najvažniju  makroekonomsku  veli

č

inu  svake  privrede,  a  to  je  BDP  (

Bruto  Društveni 

Proizvod

). BDP predstavlja vrednost svih proizvoda i usluga proizvedenih u jednoj privredi u 

odre

đ

enom vremenskom periodu (obi

č

no je to godinu dana). 

BDP može biti: 

1.

realni – obra

č

unava se po stalnim cenama 

2.

nominalni – obra

č

unava se po teku

ć

im cenama 

Implicitni BDP deflator je prose

č

ni nivo cena u jednoj privredi. Ra

č

una se kao odnos 

nominalnog i realnog BDP – a. 
Implicitni BDP deflator = 

ே௢௠௜௡௔௟௡௜ ஻஽௉

ோ௘௔௟௡௜ ஻஽௉

 
Odnos izme

đ

u implicitnog BDP deflatora i inflacije:  

1.

kada deflator raste, inflacija je pozitivna 

2.

kada je nepromenjen, inflacija je nulta 

3.

kada pada, inflacija je negativna 

4.

Inflacija se doga

đ

a i kada je negativna, odnosno, kada deflator pada. 

Tok realnog BDP oslikava tipi

č

nu liniju privrednog ciklusa: najviša ta

č

ka je vrh, najniža 

ta

č

ka je donja, interval izme

đ

u vrha i donje ta

č

ke je recesija, a interval izme

đ

u donje i vrha je 

ekspanzija. 

U recesiji dolazi do pada cena – deflacije, a u ekspanziji do rasta cena – inflacije.