1.PREDMET MAKROEKONOMIJE
Makroekonomija proučava pojave na nivou ekonomije kao jedne celine, što uključuje, inflaciju,
nezaposlenost I ekonomski rast.Ona nam pružai odgovor zašto se neke nacionalne zajednice razvijaju brže
od drugih.Isto tako proučava i promene u stopi zaposlenosti u jednoj privredi ili alternativnu politiku kojom
se povećava životni standard nacije.Makro i mikro ekonomija su usko povezane jer do promena do kojih
dolazi u ukupnoj ekonomiji usko su povezane usled odluka miliona pojedinaca, pa je na taj način nemoguće
razumeti makroekonomske promene a da se u obzir ne uzmu i mikroekonomske promene.I ako su makro i
mikro ekonomije usko povezane, one su istovremeno i razdvojene.
2.PAUKOVA MREŽA MAKROEKONOMIJE
Potreba interes motiv
Dobro retkost privređivanje
Izbor odluka rizik
Ljudske potrebe su pokretač svih aktivnosti u ekonomiji, svako ima različite interese.Cilj proizvođača je da
ostvari profit, a potrošača da zadovolji potrebe, pa tako i jedni i drugi imaju različite motive.Imamo robu
koja je ograničena pa stalno moramo da povećavamo proizvodnju kako bi zadovoljili određene potrebe i
profit. Izbor podrazumeva odmeravanje vrednosti jednog cilja u odnosu na drugi, pa samim tim
preuzimamo i rizik da li će naša odluka biti profitabilna ili ne.
3.KRUŽNI TOK U PRIVREDI
U privredi imamo dve vrste donosioca odluka, preduzeća i domaćinstva.Preduzeća proizvode dobra i usluge
tako što koriste inpute-faktore proizvodnje(rad, zemlja, kapital-zgrade i mašine.Domaćinstva poseduju
faktore proizvodnje i troše sva dobra i usluge.Preduzeća su prodavci, a domaćinstva kupci i na taj način
domaćinstva daju inpute koje preduzeća koriste za proizvodnju dobara i usluga, a preduzeća koriste faktore
za proizvodnju dobara i usluga koja potom na tržištu prodaju domaćinstvima.To nas dovodi do kružnog toka
gde se faktori proizvodnje kreću od odmaćinstva ka privredi, a dobra i usluge od preduzeća ka
domaćinstvu.Imamo i kružno kretanje novca.Domaćinstva troše novac za kupovinu dobara i usluga, a
preduzeća taj dobijeni novac koriste da plate faktore proizvodnje da daju plate radnicima,a preostali deo
jeste profit vlasnika koji je i sam član nekog domaćinstva pa i on na tržištu mora da plati za robu i usluge i tu
je zatvoreni kružni tok novca.
4.METODI EKONOMIJE
Koriste se opšte i posebne metode
OPŠTE-
tu koristimo meetod modelovanja gde pravimo uprošćenu sliku realnog sistema pomoću kojeg
dolazimo do naučnog saznanja, kao primer za to možemo da iskoristimo kružni tok u privredi.Možemo da
koristimo i statistički metod gde se kvantitativno istražuju masovne pojave kao prikupljanje, sređivanje i
klasifikaciju dobijenih podataka, posle toga vršimo obradu istih pa analizu rezultata istraživanja,
prikazujemo rezultate i izvodimo zaključke.Koristimo i komparativni metod koji podrazumeva upoređivanje
sličnih pojava kroz određeno vreme.
POSEBNE
-definicija i klasifikacija.Definicijom jasno određujemo sadržaj nekog pojma, a klasifikacijom
određujemo mesto nekog pojma u sistemu pojmova.Imamo analizu i sintezu.Analizom složene pojmove
rastavljamo na sastavne delove, a sintezom vršimo spajanje sitnih pojmova u jednu celinu.Imamo još i
metod indukcije i dedukcije.
5.EKONOMSKI PRINCIPI
1.Ljudi se suočavaju sa izborom.Društvo dobija maximum od svojih oskudnih resursai to je efikasnost, a
korist od tih resursa treba pravično da se raspodeli na sve članove društva.
2.Opurtunitetni trošak neke stvari jeste ono čega se odričete da bi ste to dobili.
3.Racionalni ljudi razmišljaju o graničnim slučajevima.
4.Ljudi reaguju na podsticaje
5.Trgovina svakog može dovesti u bolji položaj.
6.Tržišta su obično dobar način da se organizuju ekonomske aktivnosti.
7.Vlade su nekada u stanju da poboljšaju tržišne ishode
8.Životni standard zemlje zavisi od njene sposobnosti da proizvede dobra i usluge
9.Cene rastu kada država štampa previše novca
10.Društvo se na kratak rok suočava sa izborom između inflacije i nezaposlenosti.
6.ELEMENTI EKONOMSKOG SISTEMA
RESURSI
-koji mogu biti obnovljivi i neobnovljivi, to su prirodni izvori i stanovništvo i svi resursi su izvor
materijalnog blagostanja.
PRIVREDNI SUBJEKTI
su pojedinci ili organizovane grupe koji saostalno donose odluke i uživaju koristi, a
privredni subjekti su država, preduzeća, domaćinstva
AKTIVNOSTI
se dele na proizvodnju, raspodelu, razmenu i potrošnjunu
INSTITUCIJA
je trajni-krajnji oblik veze između privrednih subjekata.
7.FUNKCIJA TRŽIŠTA
Tržište je grupa kupaca i prodavacaodređenog dobra ili usluga i na njemu se srećemo sa izrazom ponuda i
tražnja koji podrazumeva ponašanje ljudi kada na tržištu međusobno deluju jedni na druge.Funkcije su
informativna, selektivna, alokativna, distributivna I sučeljavanje ponude I tražnje.Tržište predstavlja klasičan
primer ekonomske institucije u kojoj se na ustaljen način povezuju kupci i prodavci.
8.FAKTORI TRAŽNJE
Tražnja nekog dobra predstavlja količinu tog dobra koju su kupci spremni i u stanju da kupe.Traženu
količinu dobra pored drugih faktora određuje i cena. Kada cena nekog dobra raste opada tražnja i kriva
tražnje se pomera u levo, a kada cena nekog dobra opada raste tražnja i kriva tražnje se pomera u desno.
Ovaj odnos između cene i tražnje dobara važi za većinu dobara u ekonomiji pa ga ekonomisti zovu i
zakonom tražnje.U faktore tražnje spadaju dohodak potrošača, imovina kojom raspolaže kupac, očekivanja
u pogledu budućih cena, ukus potrošača i cena konkurentnih roba na tržištu.
9.FAKTORI PONUDE
Ponuda predstavlja određenu količinu robe koja se pod određenim uslovima nudi kupcima. Odnos između
cene i ponuđene količine jeste zakon ponude.Kada cena nekog proizvoda raste raste i ponuđena količina
tog prizvoda. Faktori ponude su:cena robe, cena faktora proizvodnje, tehnologija prizvodnje, cena drugih
roba koju bi prodavac mogao da prizvede, očekivanja na osnovu budućih kretanja cena i cena alternativnih
proizvoda u zamenu za primarnu. Promena koja povećava količinu koju prodavac želi da proizvede pri datoj
ceni pomera krivu ponude u desno, a svaka promena koja smanjuje količinu pri datoj ceni pomera krivu
ponude u levo.
10.ELASTIČNOST TRAŽNJE
Elastičnost je mera kojom se meri reagovanje tražene ili ponuđene količine na jednu od njihovih
determinanti. Prema zakonu tražnje što je cena niža povećava se tražnja.Cenovna
Elastičnost tražnje meri koliko tražena količina reaguje na promenu cena.Tražnja za nekim dobrom je
elastična ako tražena količina znatno reaguje na promenu cena, roba sa bliskim supstitutima obično ima
elastičnu tražnju jer je zamenljiva, margarin-puter.Neelastična tražnja je ona gde tražena količina dobra
samo neznatno reaguje na promenu cena, dobra bez bliskog supstituta su obično manje elastična. Isto tako
neophodna dobra imaju ne elaastičnu tražnju za razliku od luksuznih dobara.Imamo i cenovnu elastičnost
tražnje gde se meri spremnost potrošača da se liše tog dobra kada njegova cena raste.Kroz elastičnost
tražnje možemo da sagledamo mnoge ekonomske, društvene, psihološke sile koje oblikuju ukus
potrošača.Savršeno ne elstična tražnja je kada pri porastu cene nekog dobra tražnja za tim dobrom ostaje
ista i tu je elastičnost jednaka nuli.Kada povećanje cene izaziva neznatan pad tražnje imamo ne elastičnu
tražnju gde je elastičnost manja od 1, jedinična elastična tražnje ima elastičnost jednaka 1 jer povećanje
cena za određeni procenat za isti procenat smanjuje tražnju, kada za određeni porast cene tražnja mnogo
više padne elastičnost je veća od 1.
