FAKULTET ZA POSLOVNE STUDIJE I PRAVO
SEMINARSKI RAD
Predmet: Makroekonomija
Profesor:
Student:
Beograd, septembar 2018
UVOD
POJMOVNO ODREĐENJE EKONOMIJE KAO NAUKE
Termin „ekonomija” potiče od grčkih reči oikos što znači kuća i nomos što znači zakon. Dakle, u
bukvalnom prevodu ekonomija predstavlja zakone pomoću kojih se upravlja kućom. Ekonomija kao
nauka predstavlja iznalaženje metoda čija primena u procesima ekonomskih aktivnosti ljudi
(proizvodnja, potrošnja raspodela, i razmena materijalnih dobara i usluga), omogućava uspešno
upravljanje „nekom kućom”, bilo da je reč o porodičnom domaćinstvu, odnosno gazdinstvu,
preduzeću, privredi jedne države, ili pak o svetskoj privredi. Posmatrano metaforično, pod kućom
može da se podrazumeva preduzeće, privreda jedne države, pa i svetska privreda kao celina. Postoje
različiti pristupi izučavanja ekonomskih aktivnosti. Međutim, ipak su se izdiferencirala dva osnovna
pristupa.
Prvi pristup
se odnosi na izučavanje ekonomskih aktivnosti kroz istorijske promene
društveno-ekonomskih formacija i oblika svojine koji određuju karakter odnosa u raspodeli.
Drugi
pristup
se odnosi na iznalaženje ekonomskih aktivnosti čija primena stalno povećava racionalnost
ekonomoskog ponašanja pojedinaca, preduzeća, domaćinstava i države. Ovaj pristup je izražen u
građanskoj ekonomiji i to posebno kod protagonista neoklasične ekonomske misli. Za njih
ekonomska aktivnost predstavlja ponašanje ljudi prilikom izbora između mnogobrojnih ekonomskih
ciljeva i oskudnih materijalnih i nematerijalnih dobara i sredstava koja imaju alternativnu upotrebu a
pomoću kojih se postižu ekonomski ciljevi. Dakle, ekonomija je racionalni izbor najbolje
kombinacije ekonomskih ciljeva i sredstava pomoću kojih se postavljeni ciljevi ostvaruju.
DRUŠTVENO RAČUNOVODSTVO
Društveno računovodstvo je ekonomska oblast pomoću koje se sagledava makroekonomska,
odnosno ukupna privredna aktivnost jedne zemlje u različitim vremenskim razdobljima.
Makroekonomski agregati su sve relevantne ekonomske veličine privrede jedne zemlje u
kojima su zbirno, odnosno agregatno izraženi njeni resursi i rezultati. Resursi su svi činioci koji se
koriste da bi se ostvarila ekonomska aktivnost, a rezultati su svi proizvodi i usluge koji nastaju
ekonomskom aktivnošću i upotrebom resursa. Makroekonomski agregati kao zbirni izraz
ekonomskih resursa su: zaposlenost, odnosno nezaposlenost, proizvodni kapaciteti kojima
raspolaže jedna ekonomija, raspoloživi prirodni resursi, broj preduzeća koja ostvaruju ekonomske
aktivnosti, broj domaćinstava koja preduzećima obezbeđuju radne resurse i od njih primaju novčane
dohotke čijom upotrebom formiraju tražnju za njihove proizvode i usluge.
Rezultate ekonomske aktivnosti jedne ekonomije čine proizvodi i usluge koji se nude na tržištu.
Oni u zbirnom izrazu predstavljaju društveni proizvod ili nacionalni dohodak koji se u različitim
ekonomijama različito nazivaju. Društveni proizvod i nacionalni dohodak imaju svoje komponente
kao što su lična i javna potrošnja, akumulacija, investicije, izvoz... Dakle, makroekonomski
agregati predstavljaju ukupnost stanja i tokova (resursa i rezultata) u jednoj privredi i, kao takvi,
glavni su predmet izučavanja makroekonomije. Najvažniji makroekonomski agregati su oni sa
kojima se sumiraju rezultati ekonomske aktivnosti. Dva među njima su u najčešćoj upotrebi. To su
a) bruto domaći i b) bruto nacionalni proizvod, često označavani u ekonomskoj literaturi
skraćenicama GDP (gross domestic product) i GNP (gross national product).
2.
Klasifikujte sledeće iskaze kao pozitivne ili normativne. Objasnite.
Pozitivna ekonomija
je jedna od osnovnih ekonomskih tokova koja se bavi ekonomskom realnošću
kakva jeste, odnosno opisuje ekonomske fenomene. Fokusirana je na činjenicama odnosa uzroka i
efekta i obuhvata razvoj
ekonomske teorije.
Pozitivna ekonomija kao
nauka analizira
ekonomska ponašanja, a uspostavio ju je Robins 1932, dok
je u današnjem obliku definisana 1947. godine od strane
nobelovca Pola Samjuelsona.
Cilj uspostavljanja ovog ekonomskog toka jeste naučno objašnjavanje privredne funkcije
proučavajući je. Zbog toga pozitivna ekonomija može da odgovori na pitanja zbog čega se nešto
desilo ali ne može da daje savete šta činiti dalje. Da bi dala odgovore na efekte određenog
ekonomskog postupka ili fenomena ona proučava na koji način društvo donosi odluke o proizvodnji,
raspodeli i razmeni dobara i usluga. Istovremeno može da objasni zbog čega se nešto dešava u
privredi i da daje prognoze i predviđanja kako će privreda i društvo reagovati na promene.
Normativna ekonomija
proučava poželjnosti i prihvatljivosti nekog ekonomskog ishoda. Izučava
šta i kako treba menjati, sa ciljem postizanja najboljeg mogućeg ili željenog ishoda. Obično se
koristi za vrednovanje politike.
Normativna ekonomija uključuje etičke propise i sudove o vrednosti.
Mogu se postaviti pitanja poput:
Treba li država davati novac siromašnima
?,
Treba li se buđetski
deficit smanjivati višim porezima ili manjom potrošnjom?
i slično. Na ova i slična pitanja nema ni
tačnih ni pogrešnih odgovora, jer ona uključujući percepciju različitih ljudi koji imaju različite
etičke i moralne poglede. Takva pitanja se rešavaju političkim odlukama, a ne ekonomskom
naukom.
Pozitivna ekonomija se od normativne ekonomije razlikuje po ciljevima i zadacima. Iako obe
ekonomske grane proučavaju ekonomiju u celini, za razliku od pozitivne ekonomije koja
proučavajući fenomene daje objašnjenja i zaključke, normativna ekonomija daje savete šta i kako
treba činiti ne bi li se dobio željeni rezultat.
a.
Društvo mora na kratki rok da bira između inflacije
i nezaposlenosti
(pozitivan iskaz)
Prirodna stopa nezaposlenosti zavisi od raznih faktora na tržištu rada. Na primer, zakon o
minimalnim nadnicma, uticaju sindikata, ulozi najamnina za efikasnost, efektivnost u nalaženju
posla. Stopa inflacije primarno zavisi od porasta ponude novca, što je u nadležnosti centralne banke.
Često smo suočeni sa izborom ili inflacija ili nezaposlenost, na kratak rok.
Ako se ekonomska politika opredeli za povećanje agregatne tražnje, smanjiće se nezaposlenost ali
će se povećati inflacija. Ako se, pak, opredeli za smanjenje agregatne tražnje, smanjiće se inflacija,
ali povećati nezaposlenost, bar privremeno.
FILIPSOVA KRIVA
pokazuje kombinacije nezaposlenosti i inflacije koje se javljaju kao rezultat
pomeranja krive agregatne tražnje duž krive agregatne ponude na kratak rok
.
Teorija „Filipsove krive“ utvrđuje negativnu međuzavisnost između stope nezaposlenosti i stope
inflacije. Filipsova kriva nazvana je po britanskom ekonomisti Filipsu (A. W. Philips), sa
Londonskog ekonomskog fakulteta, koji je 1958. godine utvrdio međuzavisnost između ova dva
ekonomska agregata koji su veoma uspešni pokazatelji privredne aktivnosti.
