1. Pojam i zadatak ekonomske nauke?
Ekonomija kao naucna disciplina je nastala 1776. od strane britanskog ekonomiste Adam Smita. Cesta
definicija koja je danas u upotrebi je : Ekonomija je nauka koja koristi ogranicene resurse da zadovolji
neogranicene potrebe ljudi.
Politicka ekonomija smatrala je da je zadatak ekonomske nauke da istrazuje zakonitosti u oblasti
proizvodnje, raspodele, razmene i potrosnje tj. Drustvene reprodukcije.
2. Kljucna pitanja ekonomije?
Kljucna pitanja ekonomije postaju :
Ograniceni resursi ciju upotrebu treba optimizirati ( upotrebiti na najefikasniji nacin, uz siroku primenu analize
funkcija, diferencijalnog i integralnog racuna ),
Alternativne ekonomske metode u cilju izbora optimalnog resenja, sto namece koncept oportunitetnih
troskova-troskova propustenih mogucnosti i cene,
Uvodjenje krive proizvodnih mogucnosti uz ciju analiticku pomoc se odgovara na osnovna ekonomska
pitanja : Sta proizvoditi, Na koji nacin, U kojim kolicinama, Za koga proizvoditi.
3. Razlika između mikroekonomije i makroekonomije?
Makroekonomija predstavlja oblast ekonomske nauke koja se bavi ukupnim ekonomskim
kretanjima na nivou privrede kao celine, kao i njenim odnosima sa inostranstvom, proučavajući
pojave kao što je društvena reprodukcija, privredni rast,ukupne investicije, privredna ravnoteža, zaposlenost,
inflacija, stabilizacija, platni bilans.
Mikroekonomija proucava pojedinacne subjekte sa stanovnistva troskova proizvodnje, formiranja i raspodele
profita, formiranja cena, proizvodnje i distribucije roba i usluga, pojedinacna trzista, individualnu stednju i
akumulacija, zivotni standard i licnu potrosnju. To je grana ekonomije koja proucava kako pojedinci,
domacinstva i firme donose odluke i kakva je medjuzavisnost izmedju njih na razlicitim trzistima.
Makroekonomija se od Mikroekonomije razlikuje : Obuhvatom analize i Predmetom istrazivanja.
4. Ekonomska teorija i ekonomski modeli?
Makroekonomska teorija obezbedjuje : Objasnjenje-tumacenje ekonomske stvarnosti i pojava. I predvidjanje
buducih ishoda na osnovu posmatranih pojava.
Elementi teorije : skup varijabli i njihove definicije,skup pretpostavki o ponasanju varijabli modela, relacije,
kvantitativne veze izmedju varijabli, testiranje podataka i predvidjanje, prihvatanje,korekcija ili odbacivanje
teorije.
Faze ekonomske teorije : Definicija, logisticka dedukcija,emipirija-posmatranje, predvidjanje, zakljucak
prihvatanje ili odbacivanje metode.
Ekonomski model objasnjava kako promene u egzogenim varijabljama uticu na endogene varijablje. U uzem
smislu model je teorija koja polazeci od ogranicenih pretpostavki objasnjava kvantitativne relacije,
medjuzavisnosti izmedju ekonomskih velicina.
5. Pozitivna i normativna ekonomija?
Pozitivna teorija objasnjava ekonomsku stvarnost kakva jeste, polazeci od pretpostavki, matematicko-
ekonometrijskih modela i uspeha u predvidjanju. Ekonomski savetnik pozitivista prilazi ekonomskim
problemima neutralno, bez unapred odredjenih ekonomskih sudova.
Normativna teorija objasnjava kakva bi ekonomska stvarnost trebalo da bude iz ugla efikasnosti i
pravednosti. Ekonomski savetnik normativista polazi od odredjenih vrednosnih stavova i procenjuje da su
inflacija i nezaposlenost lose i da ih treba eliminisati.
6.Makroekonomski modeli i ekonomska politika?
Makroekonomski modeli mogu biti matematicki, ekonometrijski. Ekonometrijski stohasticki su agregatni,
strukturni i modeli rasta.
Ekonomska politika koristi instrumente, mere i mehanizme da bi ostvarila odredjene ciljeve i stabilizovala
privredu. Ekonomska politika moze biti liberalisticka-pasivna, sledi pravila. I intervencionisticka-aktivna, sledi
diskreciju.
7. Pojam i zadatak drustvenog racunovodstva?
Drustveno racunovodstvo ima zadatak da izmeri nivo privredne aktivnosti i da ukaze na faktore koji uticu na
rezultate privredjivanja. To olaksava poredjenja tokom vremena i na medjunarodnom nivou.
Drustveno racunovodstvo ima visestruki znacaj :
Sluzi kao empirijska i analiticka osnova za vodjenje ekonomske politike,
Agregirani i sistematizovani podaci, osnova su makroekonomski analiza, teorija i hipoteza,
On predstavlja medjunarodno usaglasen standard sa jedinstvenom metodologijom koja omogucuje
medjunarodno poredjenje nivoa ekonomske aktivnosti raznih zemalja.
8. Bruto domaci proizvod i merenje BDP-a?
Bruto drustveni proizvod je trzisna vrednost svih finalnih roba i usluga proizvedenih u ekonomiji jedne zemlje
u odredjenom vremenskom periodu ( po pravilu za jednu kalendarsku godinu ).
Sistem nacionalnih trzisnih racuna koristi 4 metoda za izracunavanje BDP-a :
Sabiranjem trzisnih cena svih finalnih roba i usluga,
Metodom izdataka gde se sabiraju svi izdaci za proizvodnju datog BDP,
Metodom dohotka u koji ulaze svi dohoci (plate za rad, kamate za kapital, rente za fiksne faktore, profit za
preduzetnistvo )
Proizvodnim metodom kao zbir dodatih vrednosti svih institucionalnih jedinica koje proizvode robe i usluge.
9. Objasniti razliku izmedju realnog i nominalnog BDP kao i razliku između indeksa cena i implicitnog
deflatora?
Nominalni bruto društveni proizvod predstavlja vrednost svih proizvedenih dobara i usluga u
jednoj privredi tokom jedne godine namenjenih finalnoj upotrebi, i iskazuje se u tekucim cenama.
Realni bruto drustveni proizvod se izracunava na osnovu nominalnog BDP-a koji se uskladjuje sa stopom
inflacije. Realni BDP je izrazen u konstantnim cenama za razliku od nominalnog BDP-a.
BDP deflator odražava kretanje cena svih roba i usluga proizvedenih u jednoj državi,dok IPC odražava
kretanje cena roba i usluga koje kupuju potrošači.IPC poredi cenenepromenljive korpe dobara i usluga
u tekućoj godini, dok BDP poredi cene roba i usluga proizvedenih u tekućij godini sa cenama istih u
baznoj godini.
10. Komponente agregatne traznje i kljucni makroekonomski identiteti?
Komponente bruto društvenog proizvoda su:
C
– lična potrošnja
G
– vladine nabavke roba i usluga i plate državnih službenika
I
– domace fiksne investicije koje čine tri komponente: poslovne investicije, zalihe i investicije u
stambeni prostor
X
– izvoz roba i usluga
M
– uvoz roba i usluga
Y=C+I+G+ (X-M)=C+S+(Ta-Tr)- kljucni makroekonomski identitet jer se drustveni proizvod javlja kao zbir
potrosnje, investicija,potrosnje i salda platnog bilansa, tj kao zbir ukupne finalne potrosnje C,ukupne stednje
S i poreza po odbitku transfera.
11. Objasniti injekcije i povlačenja u kontekstu kružnog toka dohotka?
Model injekcije – povlačenja proističe iz kružnog toka tržišnog mehanizma, pri čemuu injekcije spadaju
komponente agregatne tražnje koje ulaze u kružni tok dohotka i p o v e ć a v a j u g a , a u
p o v l a č e n j e k o m p o n e n t e k o j e i z l a z e i z k r u ž n o g t o k a d o h o t k a i smanjuju ga. Zbog
jednakosti rashoda i dohotka na nivou privrede kao celine, zbir injekcija i povlačenja su jednaki tj.
u ravnoteži su.
12. Model otvorene i zatvorene privrede. Razlika između agregatne tražnje i apsorpcije?
Model zatvorene privrede je model u kome hipoteticki nema ekonomske razmene sa svetom. Model
otvorene privrede koji ukljucuje saldo ekonomskih odnosa sa svetom.
Agregatna tražnja (AD) se definiše kao ukupna količina roba i usluga koje se potražuju u privredi zemlje (po
pravilu za period od jedne godine).Apsorpcija daje zbir domaće potrošnje, investicija, državnih izdataka i
uvoza.
20.Objasniti i grafički prikazati funkciju potrošnje?
Licna potrosnja obuhvata kupovinu roba i usluga u okviru tekuce potrosnje domacinstava, kao i kupovinu
trajnih potrosnih dobara. Potrosnja je rastuca funkcija dohotka i to apsolutnog nivoa dohotka.
Graficki prikaz :
21.Objasniti i grafički prikazati funkciju štednje?
Granična sklonost štednje pokazuje koliko će j e d i n i c a d o h o t k a o t i ć i u š t e d n j u a k o
d o h o d a k p o r a s t e z a j e d i n i c u . Z b i r g r a n i c n e s k l o n o s t i s t e d n j i i g r a n i c n e s k l o n o s t i
p o t r o s n j i d a j e j e d i n i c u i l i 1 0 0 % .
22. Pojam i značaj multiplikatora agregatne tražnje i korigovanog multiplikatora?
Agregatna tražnja
– ukupna količina roba i usluga koje se potražuju u jednoj privredi u periodu od godinu dana. Nivo
agregatne tražnje određuje nivo autputa: kada je stvarniautput iznad nivoa agregatne tražnje
javljaju se zalihe. Nivo zaliha svojim cikličnim fluktacijama uravnotežuje autput i agregatnu tražnju.
Multiplikator agregatne tražnje naziva se i multiplikator investicija, ili multiplikator
z a p o s l e n o s t i . To j e b r o j i l i k o e f i c i j e n t k o j i p o k a z u j e z a k o l i k o j e d i n i c a c e p o r a s t i
društveni proizvod, ako agregatna tražnja, ili investicije porastu za jednu jedinicu.
Uekonomskom smislu znači da će ukupni rast proizvodnje i zaposlenosti biti uvećan uodnosu
na početni rast tražnje usled lančanog rasta proizvodnje u nizu međuzavisnih privrednih grana.
Proističe iz Kejnsove teorije.
23.Objasniti vezu između investicija i kamate?
Kamata je oportunitetni trošak investiranja, jer rast kamata smanjuje atraktivnost investicija i
obara ih.
