Ekonomski fakultet, Univerzitet u Beogradu
1
1.UVOD
Makroekonomija je ekonomska disciplina koja proučava pojave na nivou ekonomije u celini, na
nacionalnom, a danas i na međunarodnom nivou. Makroekonomija se bavi inflacijom,
nezaposlenošću i privrednim rastom. Zbog različitih shvatanja ovih pojmova vremenom su se
razvijale makroekonomske škole koje su dale značajne teorije o istim.
Postoji sedam najvažnijih makroekonomskih škola, a to su:
1. Kejnzijanska
2. Monetaristička
3. Nova klasična makroekonomija br. 1
4. Nova klasična makroekonomija br. 2
5. Novi kejnzijanci
6. Novi austrijanci
7. Postkejnzijanci
Tema ovog seminarskog rada obuhvata shvatanja dve najbitnije makroekonomske škole, a to su
Kejnzijanizam i Monetarizam. Obe škole su drugačije definisale inflaciju, nezaposlenost i
privredni rast. Kenzijanci su se zalagali za primenu mera fiskalne politike i učešće države, dok su
monetaristi smatrali da prednost treba dati tržištu. I monetaristi i kejnzijanci su dali značajan
doprinos današnjoj međunarodnoj ekonomiji i upravo zbog toga je veoma bitno detaljnije
proučiti njihova shvatanja.
2.Kejnzijanizam
2.1. Razvijanje Kejnzijanizma
Ova škola je, škola makroekonomske misli, koja se bavi razmatranjem tražnje makroekonomskih
politika prvenstveno fiskalnim politikama koje deluju preko multiplikatora-radi smanjenja
nezaposlenosti i podsticanja privrednog rasta. Najpoznatiji predstavnik kejnzijanizma je Džon
Majnard Kejns koji se smatra jednim od najbitnijih ekonomista svih vremena. Njegovo
najznačajnije delo je Opšta teorija zaposlenosti, kamate i novca. Smatra se biblijom
kejzijanizma.Tim delom je ustanovljena makroekonomija kao disciplina. On je smatrao da je
potrebno uvesti državu u sve ekonomske probleme, kao i da treba podsticati tražnju i ujednačiti
dohodke. Kejns je takodje odbijao Sejov zakon tržišta.
Tri su veoma bitna važna Kejnsova doprinosa:
1. Ustanovljenje makroekonomije kao ekonomske discipline
2. Kvantifikacija makroekonomskih državnih bilansla
3. Obnavljanje poverenja u kapitalistički tržišni sistem, naspram totalitarnih režima.
Ekonomski fakultet, Univerzitet u Beogradu
2
2.2. Kejnzijanska ekonomija
Ključne odrednice kejnzijanske ekonomije su sledeće:
1. Privreda je u osnovi nestabilna i iložena nepravilnim šokovima koji proističu iz promena
granične efikasnosti investicija
2. Privredi će ako je prepustena sama sebi trebati više vremena da se vrati u stanje pune
zaposlenosti
3. Agregatni nivo dohotka i zaposlenosti je odredjen nivoom agregatne tražnje
4. Državna politika treba da prvenstvo ustupi fiskalnoj politici jer je ona direktnija,
efikasnija i daje brže i bolje efekte
Kejnsov sistem počiva na opštem slučaju rigidnosti dve najvažnije faktorske cene:
1. Nadnica
2. Kamata
Kejns nastoji da na najbolji način opise kako nadnice i kamate menjaju svoju prirodu i postaju
rigidne. Nadnice vise nisu nezavisne na tržištu rada, već su kao efektivna tražnja u funkciji
dohotka, a kamata nije produkt, sučeljavanja ponude i tražnje na tržištu kapitala, već
je kao preferencija likvidnosti, premija za odricanje od najlikvidnijeg oblika imovine –
gotovine u uslovima n e i z v e s n o s t i
On smatra da cene neće padati da bi se uspostavila ravnoteža, nadnice se ne smanjuju da bi se
povećala zaposlenost i cene proizvoda koje ne padaju da bi se isti proizvodi prodali.
Smatrao je da su agregatni izdaci jednaki planiranoj potrošnji, planiranim investicijama,
planiranim državnim izdacima i planiranom neto izvozu. Kako dohodak raste, tako i potrošnja
raste ali u značajnijoj manjoj meri od rasta dohotka; dohodak ne zavisi od planiranih investicija i
državnih izdataka, vec samo neto izvoz koji se smanjuje ra rastom dohotka. Smatrao je da
makroekonomsku politiku predstavljaju sve akcije države koje nastaju sa ciljem otklanjanja
nezaposlenosti i inflacije.
Bitno je napomenuti da na dugi rok politika može uticati na ponudu i tražnju jer država traži
ekonomsku politiku koja omogućava savršenu kombinaciju proizvodnje, zaposlenosti i inflacije.
