Maкроекономска анализа Макроекономија на делу: фискална и монетарна
политика
УВОД
Утврђивање реалног домета фискалне политике у оквирима економске
политике захтева и првом реду разматрање односа фискалне и монетарне политике
као мера јединствене финансијске политике земље.
За разлику од ранијег схватања, искуства из новијег периода, а нарочито
периода кризе 30-тих година су показала да мере из сфере монетарне политике
немају пуну ефикасност у савлађивању тешкоћа, које су пратиле ова збивања.
Искуства из велике светске економске кризе су указала на некомплетност мера из
сфере монетарне политике у савладавању последица кризе. И у посткризном
периоду несавршеност монетарних акција долазила је такође до изражаја, тако да је
све ово упућивало на потребу координиране и синхронизоване акције мера
монетарне и фискалне политике, а често и у комбинацији са мерама
административне природе.
Крајем 50-тих година монетарна политика поново није показала адекватне
резултате у сузбијању доста умерених стопа инфлације, које су у том периоду
долазиле до изражаја у развијеним земљама Запада. У таквој ситуацији се већи
значај почиње придавати дискреционим фискалним мерама
1
. Насупрот томе, у 70-
тим годинама XX века тежиште се починје поново стављати на монетарне акције,
док се фискалне мере користе у недовољном обиму.
Очигледно је неприхватљива апсолутизација монетарне политике, тако исто
и пренаглашавање значаја фискалних акција. Комбиновањем инструмената из једне
и друге сфере постижу се далеко прихватљивији ефекти. Мада су мере монетарне и
фискалне политике међусобно комплементарне по свом карактеру и дејству,
њихово међусобно усклађивање није лагано нити једноставно.
2
1
Подразумева се промена инструмената економске политике
2
Преузето са
www.wikipedia.com
1
Maкроекономска анализа Макроекономија на делу: фискална и монетарна
политика
1. МАКРОЕКОНОМИЈА НА ДЕЛУ: ФИСКАЛНА И
МОНЕТАРНА ПОЛИТИКА
1.1ПОВЕЗАНОСТ ЕКОНОМСКИХ ПОЛИТИКА
На овом месту ћемо застати са увођењем нових макроекономских појмова и
техника анализе и покушаћемо да објединимо знање које смо до сада стекли. То ће
бити прилика да схватимо праву природу економије и да покажемо како она плени
својом једноставном логиком, а у исто време одбија сложеношћу реалних
проблема. Ово проистиче из чињенице да је привредни живот врло сложена
творевина, која се састоји из неколико делова од којих сваки за себе представља
разумљиву целину. Међутим, постоји велики број различитих комбинација између
тих неколико целина.
Ми смо до сада говорили о следећим издвојеним целинама:
1.
тржишту роба и услуга,
где смо идеју равнотеже понуде и тражње и
тражње роба и услуга представили преко макроекономске једнакости
штедње и инвестиција. Током целог излагања смо претпостављали да је
општи ниво цена стабилан и да не постоји инфлација;
2.
јавним финансијама,
које обухватају јавну потрошњу и пореске приходе
државе. У овој области највећи проблем постоји на страни јавног
дефицита и државног дуга, али о начину њиховог финансирања нисмо
говорили;
3.
размени са инострандством,
где наша привреда има положај мале
отворене привреде и где непрекидно постоји дефицит платног биланса и
велики девизни дуг државе према иностраним повериоцима;
4.
новчаном и банкарском систему,
где новац није неутралан ни у односу на
страну агрегатне тражње, ни у погледу агрегатне понуде;
5.
Једина област о којој до сад ништа нисмо рекли јесте
агрегатна понуда,
на коју утичу плате и тржишта рада.
Пошли смо од чињенице да је потенцијални бруто домаћи производ већи од
стварно домаћег производа и да у тим околностима стање агрегатне тражње
пресудно утиче на формирање друштвене производње и запосленост. Но, да би смо
касније нешто рекли о ифлацији мораћемо претходно целу проблематику плата и
незапослености да узмемо у обзир јер анализа кретања цена без упоредног праћења
кретања плата, нема много смисла.
Све ове макроекономске области морамо полако да повезујемо у целину
друштвене репродукције. Због кружног тока робе и новца поремећаји у једној од
њих брзо се преносе на друге и повратно дестабилизују саму област из које су
потекли. Зато нема смисла детаљно проучавати сваку област за себе, а занемарити
њихове међусобне везе и утицаје. Први приступ је лакши, и заснива се на идеји
парцијалне равнотеже
, али може да буде мање користи за практичну примену.
2
Maкроекономска анализа Макроекономија на делу: фискална и монетарна
политика
2. ВЕЗА ТРЖИШТА РОБА И ТРЖИШТА НОВЦА
Наше знање о економској политици је веће него што претпостављамо, али
претходно морамо да га повежемо и уредимо. До сада смо успостављање
равнотеже на тржишту роба посматрали одвојено од успостављања равнотеже на
тржишту новца. Међутим, тржиште роба и новца су повезани у стварној привреди
и може се показати како се та веза успоставља и како она функционише у пракси.
Почећемо од формирања методолошког оквира за такву анализу, који се у
литератури назив IS-LM модел.
2.1 IS КРИВА
Као што већ знамо на инвестиције пресудно утиче
каматна стопа
.
Поновимо ове сазнаје корак по корак да дођемо до жељеног циља.
1.
На инвестиције утиче реална каматна стопа. Пошто још увек претпостављамо
да нема промена општег нивоа цена, то је номинална каматна стопа исто као и
реална каматна стопа. Кад каматна стопа расте, расту и трошкови узимања
кредита ради финансирања инвестиција. У случају да се инвстиције не
финансирају из кредита, него на основу издавања акција на тржиту
капитала,расту опортунитетни трошкови за инвеститора. У оба случаја раст
каматне стопе смањује намере инвеститора да инвестирају. Обрнуто, пад
каматне стопе или смањује трошкове кредита или смањује опуртунитетне
трошкове, тако да утиче на пораст инвестирања.
Каматна стопа → Инвстиције
2.
Инвестиције су део агрегатне тражње. Што су инвестиције веће, то је виша и
агрегатна тражња, и обрнуто. Када расту инвестиције помера се навише
целокупна крива агрегатне тражње, и обрнуто.
Инвестиције → Агрегатна тражња
3.
Арегатна тражња одређује висину бруто домаћег производа. То вреди за
ситуацију када је потенцијални бруто домаћи производ при пуној запослености
изнад стварног бруто домаћег производа. Ова ситуација одсликава тренутно
стање наше привреде.
Агрегатна тражња → Бруто домаћи производ
4
Maкроекономска анализа Макроекономија на делу: фискална и монетарна
политика
4.
Ако пада каматна стопа, расту инвестиције и агрегатна тражња, као што је горе
наведено. Међутим тај раст агрегатне тражње је већи него што се у први мах
може очекивати. Разлог лежи у чињеници да пад каматне стопе повећава
аутономну потрошњу
3
пошто утиче на смањење штедње, помера навише криву
потрошње и повећава целокупну потрошњу домаћинства при истој висини
бруто домаћег производа,
Каматна стопа → Потрошња → Агрегатна тражња
5.
На тај начин раст инвестиција због пада каматне стопе, подржан додатним
ефектом раста потрошње, због смањене штедње, повећава агрегатну тражњу и
изазива раст производње, и обрнуто.
Каматна стопа → Бруто домаћи производ
На основу изложеног може се закључити да IS
4
крива показује све могуће
равнотеже на тржишту роба као последице одговарајуће каматне стопе. Ми још
увек не знамо колика каматна стопа, али за сваку конкретну каматну стопу можемо
да одредимо равнотежну висину бруто домаћег производа. Што је већа каматна
стопа, мањи је равнотежни бруто домаћи производ, и обрнуто.
2.2 LM КРИВА
Сада знамо како се образује равнотежа на тржишту роба под утицајем
каматне стопе и како IS крива показује све могуће равнотеже висине бруто домаћег
производа при различитим каматним стопама. Исту ствар морамо да направимо и
за тржиште новца, а тим што се на њему формира LМ
5
крива.
1.
Примарни новац ствара НБ
6
и он се повећава путем кредитно – штедних
операција пословних банака. На мултипликацију примарног новца може
посредно да утиче каматна стопа променом брзине оптицаја новца, али у
основи овај процес стварања новчане масе много више зависи од примарног
новца, него од каматне стопе. У том смислу можемо слободно да
предпоставимо да је понуда новца независна од каматне стопе и да је
одређује примарни новац.
3
Потрошња која зависи од висине расположивог доходка
4
Kрива инвестиције и штедње
5
Kрива која повезује каматну стопу и бруто домаћи производ
6
Народна банка
5
