Семинарски рад

МАКРОЕКОНОМСКИ АГРЕГАТИ

Београд, 2017.

Садржај:

Увод .............................................................................................................................

1. Макроекономски агрегати и њихове функције ..............................................
2. Друштвени бруто производ .................................................................................

2.1. Структура друштвеног бруто производа ....................................................

2.1.1.

Натурална структура друштвеног бруто производа ...................

2.1.2.

Вредносна структура друштвеног бруто производа ....................

2.1.3.

Наменска структура друштвеног бруто производа ......................

2.1.4.

Фактори који одређују друштвени бруто производ .......................

3
5
6
6

7
8
8
11

3. Друштвени производ ............................................................................................

3.1 Извори формирања друштвеног производа ..................................................

4. Национални доходак ............................................................................................

4.1. Потребан производ и вишак производа .......................................................

5. Концепције обрачуна макроекономских агрегата .........................................
6. Методи обрачуна макроекономских агрегата ...............................................

Закључак ......................................................................................................................
Литература ..................................................................................................................

13
14
15
16
17
18
20

Увод

Макроекономски агрегати су одређене економске величине једне

националне   заједнице   којима   се   изражавају   њене   производне   могућности   (укупни
материјални и субјективни ресурси), као и резултати привређивања. Агрегати којима се
изражавају   привредни   ресурси   и   укупни   услови   производње   (обим   и   структура
расположивих   средства   за   производњу,   обим   и   професионална   и   квалификациона
структура   радно   способног   становништва,   достигнути   ниво   продугтивности   рада,
могућности   његовог   подизања   и   др.)   представљају   потенцијалне   резултате   друштвене
производње.   Стварни   резултати   функционисања   националне   привреде   као   последица
коришћења привредних потенцијала се представљају као одговарајући производи и услуге
које се појављују на тржишту, на којем добијају свој вредносни израз и као такви се

Макроекономски агрегати и њихове функције

У свим до сада историјски познатим начинима производње привредна

активност је имала за циљ стварање материјалних добара ради задовољења различитих
потреба друштва. У својој целокупности и у одређеном временском периоду количина
произведених материјалних добара и извршених производних услуга се посматрају као
резултат   друштвене   производње   неке   заједнице   (државе).   Како   се   ради   о   врло
разноврсним   људским   потребама   у   друштву   које   се   међусобно   разликују,   како   по
квантитету,   квалитету,   вредносном   карактеру,   тако   и   по   начину   задовољавања,   те   се
резултат   друштвене   производње   посматра   као   збир   квалитативно   различитих
материјалних   добара   и   услуга.   Исто   тако,   с   обзиром   на   законитост   стално   растућег
цивилизацијског развоја, повећање производне снаге рада утемељене на сталном развоју и
примени нових техничко-технолошких решења у производњи, мењају се квантитативно и
квалитативно људске потребе, али и обим, структура и вредност материјалних добара и
услуга. Ради тога се у економској науци развио категоријални апарат за мерење резултата
друштвене производње путем одређених глобалних и синтетичких величина у којима се
изражавају   основни   садржаји,   динамика   и   структура,   као   и   резултати   економске
активности у некој друштвеној заједници. У те збирне (агрегатне) величине којима се
изражавају резултати друштвене производње спадају друштвени бруто производ (ДБП),
друштвени   производ   (ДП)   и   национални   доходак   (НД).   Како   се   ради   о   аналитичким
величинама које важе за целу привреду, често се називају и макроекономским величинама
или макроекономским агрегатима.

Колики је значај ових величина у економској анализи привредних

активности у некој земљи, најбоље показују речи П. А. Самјуелсона да је један од
најзначајнијих појмова читаве науке економије национални доходак.

Аналитичке функције ових величина су врло значајне не само за

економисте, већ и за статистичаре, демографе, социологе, политикологе. Свима онима
којима је потребна реална слика о стању привреде неке земље, о њеном развоју, динамици
развоја, структури и сличним питањима која су важна за економику и политику неке
земље, служе ови синтетички показатељи. Отуда је прикупљање података о њима данас
постала сасвим нормална пракса у свету.

Иако је масовније коришћење аналитичких вредности ових величина новијег

датума, њихова употреба у економској теорији се помиње много раније. Још је у другој
половини   XVII   века   Вилијам   Пети   користио   појам   народног   дохотка   као   годишњу
вредност   рада   народа   у   функцији   политике   опорезивања,   препоручујући   држави   да   је
опорезивање   неопходно,   али   да   је   грађане   потребно   опорезивати   пропорционално
њиховом дохотку. Нешто касније, крајем XVII века Грегори  Кинг је процењујући доходак

различитих друштвених група у Енглеској објавио врло темељит обрачун дохотка у
Енглеској за 1688. годину.

Теорија о чистом производу Ф. Кеснаја није ништа друго до свестрана

теорија о формирању народног дохотка у Француској. И А. Смит у Енглеској крајем XVIII
века разрађује теоријску концепцију народног дохотка, на основу које се у многим
земљама у XIX веку вршила процена народног дохотка.

Међутим, масовна проучавања и употреба агрегатних показатеља народне

привреде, посебно националног дохотка, почињу после велике економске кризе 1929.
године, да би тај појам постао обавезна пракса у свим земљама света тек након Другог
светског рата.

2. Друштвени бруто производ

Најшири и најобухватнији макроекономски агрегат јесте друштвени бруто

производ. Друштвени бруто производ је укупно произведена количина и вредност
материјалних добара и производних услуга у једној друштвеној заједници за годину дана.

Друштвени бруто производ се може изражавати натурално (физичким јединицама) и
вредносно (финансијским показатељима).

Физичким јединицама се може изражавати само обим производње

истоврсних производа (метрима тканине, литрима уља, тонама угља, и сл.). Исказивање
резултата друштвене репродукције физичким јединицама је сложен поступак, из разлога
што се друштвени производ састоји из хетерогених производа који се не могу међусобно
сабирати зато што имају различите мерне јединице. Зато се друштвени производ изражава
вредносним показатељима, и то тако што се остварени обим производње и услуга сваке
врсте помножи са одговарајућим ценама, а потом се добијени умношци саберу. На тај
начин се добија укупна вредност друштвеног бруто производа.

2.1. Структура друштвеног бруто производа

У зависности од аспекта посматрања, разликују се:



натурална (материјална),



вредносна и



наменска структура ДБП.

Проф. др С. Бараћ, Проф. др Б.Стакић, „

Основи економије

“, Универзитет Сингидунум, Београд, 2008. год.

стр.49.