SEMINARSKI RAD
OBLAST : PRINCIPI ISHRANE I REKREACIJE
TEMA :
MAKRONUTRICIJENS/UGLJENI HIDRAT/ GLUKOZA
MIKRONUTRICIJENSI:
- VITAMINI/ VITAMIN D
- OLIGOELEMENT/ JOD
PROFESOR: STUDENT:
Prof. dr Mirko Rosić
Beograd, decembar 2009.god.
S A D R Ž A J
UVOD .................................................................................................................... 3
MAKRONUTRICIJENSI..................................................................................... 4
UGLJENI HIDRATI ........................................................................................... 4
Uloga ugljenih hidrata
...................................................................................... 5
Izvori ugljenih hidrata
...................................................................................... 5
Metabolizam ugljenih hidrata
........................................................................... 5
GLUKOZA........................................................................................................ .... 6
Uloga glukoze
................................................................................................... 6
Metabolizam glukoze
........................................................................................ 6
MIKRONUTRICIJENSI....................................................................................... 7
VITAMINI ..............................................................................................................7
VITAMIN D ......................................................................................................8
Fizičke i hemijske osobine vitamina D
….……………………………...……...8
Uloga i značaj vitamina D
………………....…………………………………. 9
Izvori vitamina
D ………………...……….…………………………………...9
Potrebe za vitaminom D
................................................................................. 10
Avitaminoza
………………………………………………………………....10
Hipervitaminoza
………………………….…………………………..……...11
Upotreba vitamina D u medicini
………………………………………...…..11
MINERALI I OLIGOELEMENTI................................................................... 12
JOD ................................................................................................................ 12
Uloga joda u organizmu
................................................................................ 12
Metabolizam
...................................................................................................12
Izvori joda
.......................................................................................................13
Preporučene dnevne količine
.........................................................................13
Nedostatak / toksičnost
……….……………………...……………………….14
Upotreba joda u medicini
................................................................................15
ZAKLJUČAK .....................................................................................................15
L I T E R A T U R A ...........................................................................................16
2
MAKRONUTRICIJENSI
U makronutricijense ubrajamo sledeće hranljive materije:
ugljene hidrate,
masti i
proteine.
Potrebe u proteinima, mastima i ugljenim hidratima
Makronutrijensi
Procentualno učešće (u odnosu na ukupnu energetsku vrednost)
Deca, 1-3 godine
Deca, 4-18 godina
Odrasli
Masti
30-40
25-35
20-35
Ugljeni hidrati
45-65
45-65
45-65
Proteini
5-20
10-30
10-35
Izvor: Dietary Reference Intakes for Energy, Carbohydrate, Fiber, Fat, Fatty Acids, Cholesterol,
Protein, and Amino Acids (2002).
UGLJENI HIDRATI
Ugljeni hidrati, ili saharidi (grčki:
sacharon
, šećer) su heterogena grupa organskih jedinjenja.
tako da čine najveći deo organske materije na Zemlji. To su hemijska jedinjenja sastavljena
isključivo od atoma ugljenika
(
C), vodonika (H)i kiseonika(O),
bez primesa nekih drugih
elemenata. Nastaju u zelenim biljkama pod dejstvom svetlosti, kao izvora energije, uz prisustvo
hlorofila, kao katalizatora hemijskih reakcija, a nastaju iz ugljen-dioksida i kiseonika iz vazduha,
i vode koju biljka dobija najčešće iz zemlje. U ovom procesu izdvaja se jedan deo kiseonika, koji
odlazi u vazduh, a koji mi kasnije koristimo da ''sagorimo'' te iste ugljene hidrate (i pri tom
vratimo prirodi ugljen-dioksid i vodu), čime se krug zatvara. Ako izraz ''ugljeni hidrati'' označava
celu familiju hemijskih jedinjenja, potrebno je napraviti neku podelu, kako bi slika bila još
jasnija. Najčešća podela, koja se sreće u literaturi, je podela prema veličini molekula. Uočeno je
da postoje relativno mali molekuli, koji kasnije mogu da naprave veće, spajajući se međusobno,
na određene načine. Kao što se i iz naziva vidi rangiraju se po složenosti, tako da ih delimo na:
proste
ugljene hidrate monosaharide, aldoze i ketoze i glikozidi čija je zajednička formula -
(CH2O)n) i
složene
ugljene hidrate – koji pored ugljenohidratnog dela sadrže i neugljenohidratni deo –
aglikon
međusobno vezane glikozidnom vezom (glikolipidi, glikoproteini).
4
Monosaharidi
su prosti šećeri koji u zavisnosti od ugljenika mogu biti: sa 3 C atoma
trioze; sa 4 C atoma – tetroze; sa 5 C atoma – pentoze; sa 6 C atoma – heksoze; sa 7 C atoma –
heptoze i 9 C atoma – nonoze. U monosaharide spadaju:
- glikoza,
- fruktoza i
- galaktoza.
-
Glikoza je grožđani šećer,ima ga u grožđu i drugoj hrani. Ono što je bitno reći za njega je da ovaj
šećer ima visok indeks glikemije (znatno podiže nivo insulina u krvi) tako da ga je dobro
konzumirati posle treninga zajedno sa 100% proteinom, kreatinom i glutaninom, zbog visoke
anaboliček moći insulina.
-
Fruktoza
(voćni šećer) nalazi se u voću,medu i to je najsleđi prost šećer.
-
Galaktoza
se nalazi u mleku.
Disaharidi
su sastavljeni od 2 molekula monosaharida.Tu se ubrajaju:
-
saharoza (beli šećer) tj. glikoza + fruktoza
-
laktoza (mlečni šećer) tj. glikoza + galaktoza i
-
maltoza (sladni šećer)
Polisaharidi
su složeni šećeri koji se sastoje od molekula monosaharida(čak 300 -500).
Najzastupljeniji polisaharidi u ljudskoj ishrani:
-
skrob,
-
glikogen,
-
dekstrini i
-
dijetetska vlakna (celuloza i necelulozni polisaharidi)
Uloga ugljenih hidrata
Uloga ugljenih hidrata je jasna a ogleda se u metaboličkoj i strukturalnoj ulozi. Oni su
osnovni izvor energije tj. njihovom oksidacijom dobija se energija za aktivnost organizma, bilo
da je to mišićna kontrakcija,moždana aktivnost, i aktivnost drugih organa tj. ćelija, što znači da
ugljeni hidrati imaju dvostruku metaboličku ulogu
i to:
1) energetski metabolizam
–
koji se ogleda kroz
obezbeđivanje dovoljne količine energije za
aktuelne energetske potrebe organizma i
skladištenje energije u organizmu (prosečno je 300-
350g ugljenih hidrata pohranjeno u obliku glikogena u jetri i mišićima) i 2) ostale metaboličke
uloge. Strukturalne uloge ugljenih hidrata ogledaju se u formiranju komponenti ćelijske
membrane i dr.
Izvori ugljenih hidrata
Bogate izvore ugljenih hidrata u svakodnevnoj ishrani prestavljaju: hleb, testenina, pirinadž,
žitne pahuljice, voće, povrće, mleko i mlečni proizvodi, šećer, a najčešći su skrob i šećeri -
saharoza i laktoza…
Metabolizam ugljenih hidrata
Centralno mesto u metabolizmu ugljenih hidrata ima monosaharid
glukoza
.
5
