Univerzitet u Beogradu
Stomatološki fakultet
Seminarski rad
Predmet Maksilofacijalna hirurgija
Tema: Povrede zuba i sudskomedicinska klasifikacija povreda maksilofacijalne regije
Studenti:
Milena Stojković 92/08
Sandra Spaić 149/09
Aleksandra Hadži-Arsenović 151/11
Stefan Putnik 139/09
Vladimir Lukić 130/11
U Beogradu
April 2017.
Uvod
Potporne strukture zuba
Anatomija
Tkiva koja pružaju potporu zubima nazivaju se jednim imenom parodoncijum. Tu spadaju gingiva,
cement, periodoncijum i prava alveolarna kost. Sve ove strukture su povezane sa embriološkog,
topografskog i funkcionalnog aspekta.
Gingiva
je deo oralne mukoze koji obuhvata zub u predelu gleđno-cementne granice ,prekriva deo korena
zuba kao i deo alveolarnog grebena.Gingiva se anatomskomorfološki deli na slobodnu,pripojnu i
interdentalnu. Tkivo gingive čine epitel i vezivo,na gingivi se razlikuju tri vrste epitela :oralni
epitel,sulkusni epitel i pripojni epitel .Sva tri epitela su višeslojni pločasto-slojeviti epitel ali se razlikuju
po tipu.Na osnovu analize četri klinička kriterijuma moguće je odrediti zdravlje gingive a ti kriterijumi
su :boja gingive,oblik,površinska struktura i konzistencija gingive .
Alveolarna kost
je deo donje i gornje vilice u kojoj se nalaze korenovi zuba.Ova kost se u gornjoj vilici
zove
processus alveolaris maxillae
,a u donjoj
pars aleolaris mandibulae
.Alveolarna kost se razvija sa
nicanjem i rastom zuba ,a resorbuje posle njihovog gubitka.U spongiozi se nalaze alveolarne čašice tj.
alveolae dentis
.Zid alveola sačinjen je od tankog sloja kompaktne kosti.Ovaj deo alveolarne kosti se
naziva “prava alveolarna kost”.Na rendgenogramu se uočava kao tanka bela linija koja prati oblik korena
zuba.U rendgenologiji se naziva
lamina dura
.Kod odraslog čoveka sunđeraste kosti ima vise u maksili
nego u mandibuli.
Periodoncijum
je tkivo koje je sastavni deo parodoncijuma.Nalazi se između korena zuba i alveolarne
kosti.Smešteno je u periodontalnom prostoru.Ovaj proctor iznosi od 180 do 250 mikrometara.Sastoji se
od mnogobrojnih vlakana,različitih ćelija,krvnih i limfnih sudova,brojnih nerava i nervnih završetaka i
osnovne ekstracelularne supstance.Vlakna su najvažniji element periodoncijuma.Nosilac je veoma važnih
i složenih uloga a one su : potporna funkcija,senzorna funkcija,nutritivna funkcija,formativna funkcijai
zaštitna funkcija.
Cement
korena zuba je specifično vezivno tkivo,koje pokriva spoljnu površinu anatomskog korena
zubaProstire se od gleđi do vrha korena a ima ga najviše u blizini vrha korena kao i u predelu furkacije
zuba.Debljina cementa se povećava sa starošću i na taj način se kompenzuje gubitak zubne supstance ili
abrazije i čuva fiziološku visinu zagrižaja.Histološki se razlikuju dve vrste cementa : primarni i
sekundarni odnosno acelularni i celularni.
Klasifikacija i kvalifikacija povreda zuba
Klasifikacija :
Povrede zuba mogu podrazumevati:
1.
Povrede čvrstih zubnih tkiva i pulpe
2.
Povrede parodontalnih tkiva
3.
Povrede potpornog koštanog tkiva zuba
Povrede čvrstih zubnih tkiva i pulpe:
1. Prelome krunice –fractura coronae dentis
2. Prelome korena –fractura radicis dentis
3. Udruženi prelomi krunice i korena –fractura coronae at radicis dentis
Prelomi krunice :
U zavisnosti od stepena zahvaćenosti čvrstih zubnih tkiva i pulpe ,ispoljavaju se na dva načina:
1. Prelomi bez otvaranja zubne srži (fractura coronae dentis-pulpa non aperta):
o
Infractio enamelis
o
Fractura coronae dentis clasae I
o
Fractura coronae dentis clasae II
2. Prelomi s otvaranjem zubne srži (fractura coronae dentis-pulpa aperta):
o
Fractura coronae dentis clasae III
Prelomi korena zuba:
To su prelomi IV clase –fractura dentis clasae IV
Mogu biti u :
o
cervikalnoj
o
srednjoj
o
apeksnoj trećini korena zuba.
Linija preloma može biti :
o
Kosa
o
Vodoravna
o
Uzdužna
