2
УВОД
Максимилијан Робеспјер је био један од најпознатијих вођа Француске револуције.
Вођен идејама Русоа иступа против краљевског апсолутизма. У Уставотворној
скупштини залаже се за опште право гласа, иступа против имовинског цензуса, а
за равноправност Јевреја и домородаца у колонијама те тражи укидање ропства.
Члан је Друштва пријатеља Црнаца. Верност револуционарним идеалима те
одбијање уносних места и почасти прибавили су му надимак - Непоткупљиви. Од
1791. године истакнута је личност Француске револуције.
Робеспјер је сматрао како се благостање народа не може осигурати без обарања
плутокрације: Велика богатства кваре оне који их поседују, као и оне који им
завиде...(уз њих) чак се и сам талент сматра средством не толико корисним за
домовину колико за то да се стекне иметак. Под тим околностима слобода је
испразна химера, а закони су само инструмент угњетавања. За владавине
законодавне скупштине дјелује преко трибине Јакобинског клуба где се
супротставља жирондинцима. Након устанка 10. августа 1792. године изабран је
за члана револуционарне паришке комуне, а затим је за владавине Конвента на
челу монтањара. У нацрту Декларације права човјека не негира приватно
власништво, али га ограничава и захтијева да се уведе прогресивни порез према
иметку, проглашава право на опште образовање, право на рад и социјалну помоћ.
Уз то озакоњује револуционарну акцију: Када влада насиљем крши права народа,
устанак је његов најсветији задатак. Залаже се и за солидарност свих народа
повезаних у универзалној тежњи за слободом.
3
РАНИ ЖИВОТ
Рођен је 6. маја 1758. у Арасу у Француској. Породица му је ирског порекла, а из
Ирске су избегли у доба протестантске реформације око 1607. Други твде да му је
породица од средњег века у северној Француској. Отац му је био адвокат, а
Максимилијан је најстарији од четворо деце. Мајка му је умрла 1767. Отац му је
лутао Европом до смрти у Минхену 1777. Деца су одрасла код маминог деде и
ујака. Максимилијен је похађао колеџ
1
у Арасу, а 1770. је на препоруку бискупа
добио школарину за гимназију Луј Велики у Паризу. Ту је научен идеализованој
слици Римске републике и њених великих говорника Цицерона и Катона. Када је
гимназију посетио краљ Луј XVI Робеспјер је одржао поздравни говор.
ПРВЕ ПОЛИТИЧКЕ АКЦИЈЕ
Завршио је студије права са одличним успехом и примљен је у адвокатску комору
1781, па се вратио у Арас. Био је цењен, па га је бискуп од Араса поставио да
буде судија за криминал у Арасу у марту 1782. Био је судија до 1788. Изабран је
1783. у академију у Арасу, а 1784. је добио одликовање од академије у Мецу за
есеј о томе да ли рођаци осуђеног криминалца требају сносити последице
срамоте. Постао је познат током 1788. када учествује у дискусијама о начину како
се треба бирати Скупштина сталежа. Успео је да буде изабран као посланик
трећег сталежа у скупштину сталежа. Када се састала Скупштина сталежа 5. маја
1789. Робеспјер је био један од водећих радикала.
Робеспјер је био ватрени
следбених идеја Жан-Жака Русоа и почео их је
обликовати у своју визију. Када је Уставотворна
скупштина провинцијских правника и богате буржоазије
почела са нацртом устава, Робеспјер се окренуо
народу Париза. Био је чест говорник на Уставотворној
скупштини. Говорио је преко 150 пута до 1791. Када је
Робеспјер схватио да његове идеје нису популарне у
скупштини, окренуо се Друштву пријатеља устава,
познатом као клуб јакобинаца. У почетку су они
представљали само делегате из Бретање, али кад је
скупштина дошла у Париз примали су различите вође
париске буржоазије. Пришло им је много малих
трговаца и занатлија. Робеспјер је нашао публику и
следбенике. Када су се богати буржуји Париза и
Прилог бр. 1
1
Колеџ = Факултет
