Poslednja decenija milenijuma koji je za nama i pocetak narednog ostace u eknomiji
zabeljezeni atributima dominacije informacije kao resursa i preduzetnistva kao
fenomena. Informaciju karakterise rijetka osobina da se ekploatacijom povecava njena
vrijednost. Stoga se moze reci da ce ekonomska buducnost podrazumijevati
pravovremene reakcije na odgovarajuce informacije kao izvore pofita.
Preduzetnistvo postaje svjetski proces, koji opredjeljje sudbinu miliona ljudi na
planeti, a mala i srednje preduzeca mijenjaju sliku struktura privreda kao trzisno
razvijenih zemalja tako i onih u tranziciji.
Vecina ekonomija ocekuje upravo od preduzetnistva rjesenje jednog od najvecih
problema kako razvijenog tako i dijela svijeta koji nastoji dostici civilizacijski nivo
nezaposleni. Neke analize ukazuju na to da se u SAD u svakom prosjecnom radnom
satu osniva oko hiljadu novih prduzetnickih jedinica.U poslednje dvije decenije
rastuca mala preduzeca su ostvarila vise od 20 miliona radnih mjesta, dok se zbog
strateskog preobrazaja broj radnih mjesta u velikim kompanijama smanjio za jednu
petinu. Evropska unija, trazeci odgovor na svoje probleme nezaposlenosti, pokusava
osmisliti strategiju fleksibilnosti u podsticanju malih i srednjih preduzeca.
1. DEFINICIJA MIKRO, MALIH I SREDNJIH
PREDUZEĆA PREMA PREPORUCI EU
Preduzetništvo se u dokumentu Evropske Unije /Green Paper/ definiše kao:
Preduzetništvo je pre svega način razmišljanja i ponašanja, koji pokriva individualnu
motivaciju i sposobnost, samostalno ili zajedno sa organizacijom, preduzećem, da se
uoči-indetifikuje mogućnost ili šanse i da se ona realizuje tako da proizvede novu
dodatu vrednost ili ekonomski uspeh. Koristi kretaivnost ili inovaciju da uđe i takmiči
se na nekom tržištu, da menja ili kreira novo tržište.
Preduzetništvo podrazumeva preduzetnike, ljude, njihov izbor aktivnosti u
započinjanju, osnivanju i vođenju biznisa, ili njihovo ukljčivanje u strateško
donošenje odluka u preduzeću kome rade. Preduzetnici su heterogena grupa i dolaze
iz svih socijalnih slojeva društva. Zajedničko im je preduzetničko ponašanje,
sposobnost da preduzmu rizik i osećaj samostalnosti, samopouzdanja, imaginacije i
kretaivnost.
Jedan od ključnih generatora zaposlenosti i socijalnog razvoja u evropskim zemljama
jesu mala i srednja preduzeća. Prema nalazima jednog istraživanja, u 2003. godini, u
Evropi je postojalo 19 miliona malih i srednjih preduzeća koja su zapošljavala 140
miliona radnika.
Povrh toga, srednja i mala preduzeća karakteriše visoka fleksibilnost, prilagodljivost i
inovativnost što predstavlja osnovne faktore konkurentnosti.
Međutim, uprkos velikom i rastućem značaju srednjih i malih preduzeća za
zaposlenost i konkurentnost, ona se suočavaju sa preprekama prilikom učestvovanja u
postupcima javnih nabavki. Ove prepreke se, u zemljama Evropske Unije, mogu
grupisati u dve kategorije: 1) nedovoljna sposobnost za dolaženje do informacija o
tenderima na koje bi mogla da konkurišu i 2) nedovoljna stručna osposobljenost
zaposlenih da pripreme ponudu koja bi u potpunosti odgovarala zahtevima iz
konkursne dokumentacije.
Posledica ovih prepreka je pojava da, iako srednja i mala preduzeća učestvuju sa
99,8% u ukupnom broju preduzeća, njihovo učešće u broju javnih nabavki na kojima
su pobedila je 78%
Definiciju Evropske Unije za mikro, mala i srednja preduzeća, je prihvatila Evropska
Komisija, Investiciona banka –EIB, i Investicioni fond – EIF, preporukom od 6 maja
2003. godine. Ova definicija uzima u obzir privredni razvoj od 1996. godine i
povezuje državnu pomoć, strukturne fondove i Program istraživanja i razvoja,
određuje kriterijume i primenjuje se u nacionalnim programima u cilju razvoja
privrede. Članice, EIB i EIF mogu odrediti i niže kriterijume u primeni nekih od
svojih politika, ili primeniti samo jedan – kao što je odrednica o broju zaposlenih,
osim u oblastima na koje se donosi pomoć Zajednice.
Tabela br. 1:
Definicija, mikro, mala i srednja preduzeća prema EU
Mikro
Mala
Srednja
Broj zaposlenih
10
50
250
Ukupan prihod
7 mil €
40 mil €
Ukupna sredstva (aktiva)
5 mil €
27 mil €
Tabela br. 2:
Definicija, mikro, mala i srdnja preduzeća prema Svetskoj Banci
Mikro
Mala
Srednja
Broj zaposlenih
10
50
300
Ukupan prihod
0.1 mil €
3 mil €
15 mil €
Ukupna sredstva (aktiva)
0.1 mil €
3 mil €
15 mil €
Firme klasifikovane kao mala i srednja preduzeća (MSP) definisana su od strane EU
sa gornjim ograničenjem u broju zaposlenih od 250, mogu da imaju godišnji promet
do 50 miliona eura, ili bilanse ukupnog prihoda ne veći od 43 miliona eura. Nasuprot
postojanju definicije mikro, malih i srednjih preduzeća u EU, ne postoji usaglašena
definicija EU za zanatstvo i zanatska preduzeća. Napravljen je napor da se sačine
operativne definicije malog zanatskog biznisa, a radi se na prikupljanju i grupisanju
statističkih podataka i baza vezanih za ovaj sektor.
2. SAVREMENI OBLICI UDRUŽIVANJA MALIH I SREDNJIH PREDUZEĆA
Nove direktive usvojene 2004. godine nekim svojim rešenjima dodatno ugrožavaju
konkurentsku poziciju malih i srednjih preduzeća. Konkretno, centralizovane nabavke
i okvirni sporazumi vode većim ugovorima kod kojih velike firme imaju značajnu
prednost. Takođe, od uvođenja sistema elektronskih aukcija očekuje se da će u
značajnoj meri oboriti cene, što će eliminisati sa tržišta pre svega mala i srednja
preduzeća čime se postiže dvojaki krajnji efekat: efikasnije nabavke u smislu niže
kupovne cene, ali i eliminisanje i gašenje prevashodno malih i srednjih preduzeća što
će se negativno odraziti na zaposlenost.
