S ADRŽAJ

UVOD

Mala i srednja preduzeć a

Mala preduzeća

ŽIV OTN I C IK LUS MA LO G PR EDUZEĆ A 2

PR OC ES UPR AVLJ ANJ A MALIM PR EDU ZEĆ EM 3

I F

I Č

J AN

J A

ATE

I M

UNK

I J A

S TR ATEG IJ A 6

S TR ATEG IJ A I V IZ IJ A 7

P LANOV I I S TR ATEG IJ E R AZVOJ A MA LIH P R EDUZEĆ A 8

S TR ATEG IJ A US LAS KA NA TR ŽIŠ TE 10

J NE O

I J ENT

I J E U

ATE

I J I I N

I ON

I ZA

I J E 12

ATE

I J S

KE O

KE U

I NT

I O

I ZA

I J E

KOM

I J E 12

ATE

I J S

KE O

KE U

ETNOJ

I NT

I O

I ZA

I J I KOM

I J E

ATE

I J S

KE O

KE U

I EK

I J E

G T

I S

TA 15

KONKUR ENC IJ A 16

UZR OC I N EUSP EHA I USP EHA MA LO G PR EDU ZEĆ A I S TR ATEG IJ E 17

ZAK LJ UČ AK 18

ATU

UVOD

Mala i srednja preduzeć a

Od ukupno dvadeset miliona preduzeća, koliko ih ima u Evropskoj Uniji, 99% su mala i srednja
preduzeća.
Mala i srednja preduzeća su motor ekonomskog razvoja. Promovišu privatnu svojinu i
preduzetničke veštine. Po mišljenju mnogih eksperata i ekonomista MSP su sinonim za privatni
sektor, i u figurativnom smislu za preduzetništvo. Njihova komparativna prednost je u tome što su
fleksibilna, mogu brzo da se adaptiraju na promene i da zadovolje zahteve tr

išta.

U zemljama Evropske Unije, vlade donose propise koji su fokusirani na podršku malim i
srednjim preduzećima i na stimulisanje njihovog rasta i konkurentnosti.

Mala preduzeća

Mala preduzeća (engl. Small business enterprises) postoje u skoro svim privrednim oblastima. Ova
preduzeća shodno ekonomskim parametrima, imaju mali obim poslovanja, mali ulo

eni kapital i

mali  broj  zaposlenih  radnika.  Ona  se  strukturno  uklapaju  u  privredni  prostor  koji  nisu  pokrila
velika  i  srednja  preduzeća  i  obavljaju  i  poslove  za  koje  i  nisu  zainteresovana,  ili  koji  nisu
profitabilni za veća preduzeća.
Preduzeća  male  privrede  povećavaju  stepen  i  obim  korišćenja  novih  resursa  jedne  privrede,  uz
visok stepen fleksibilnosti i adaptivnosti novim tr

išnim i drugim uslovima.

Mala preduzeća po pravilu, osniva pojedinac, preduzetnik, koji je istovremeno i vlasnik i menadžer
preduzeća. On samostalno donosi sve odluke koje se odnose na poslovanje i snosi rizik poslovanja
preduzeća.
Malo preduzeće karakteriše relatvno nizak stepen specijalizacije poslova, upravljačkih i poslovnih
funkcija. Poslovi malog preduzeća su, po pravilu, lokalnog karaktera sa stanovišta tr

išta i

zaposlenosti.
Broj zaposlenih u malom preduzeću varira od jedne oblasti do druge. Na primer, u svetu se smatra
malim  preduzećem  ono  koje  zapošljava do  dvesta radnika u  industriji,  dok  je u  trgovini  njegova
veličina izražena godišnjim prometom.
Najveći  broj  malih  preduzeća  osniva  se  i  posluje  u  oblasti  maloprodaje,  veleprodaje  i  sektora
usluga.  U oblasti  proizvodnje,  to  su  uglavnom  kooperacije  sa  srednjim  i  velikim  preduzećima  u
oblastima  proizvodnje  koje  zahtevaju  brza  prilagonavanja  ili  su  sezonskog  karaktera  (na  primer
modna obuća i odeća i sl.).
Visok  stepen  tr

išne fleksibilnosti i niski fiksni troškovi predstavljaju značajnu odrednicu i

komparativnu  prednost  malih  preduzeća.  Ona  su  često  i  izvor inovacija i  kao  takva  doprinose
ubrzanijem  razvoju  privrede.  U ovim  preduzećima dolazi  do  izražaja preduzetnička inicijativa,
profitabilnost ulaganja kapitala, inovativnost i kreativnost.
Sektor  malih  preduzeća  dobija  poseban  značaj  u  zemljama  koje  ostvaruju  ubrzani  tehnološki
razvoj, jer se preko malih preduzeća  lakše prenosi savremena  tehnologija. Mala preduzeća imaju
izuzetno značajnu ulogu u lokalnom i regionalnom razvoju jedne zemlje. Ona su često glavni izvor
nove zaposlenosti.

Jedna od svakako najznačanijih definicija upravljanja jeste ona koju je dala Meri Parker Folet, koja
spada u grupu klasičnih teoretičara. Ona određuje upravljanje kao

sposobnost da se stvari obave

preko ljudi

Najopštije posmatrano, upravljanje preduzećem predstavlja kontinualni proces kojim se pokreće i
usmerava   poslovna  aktivnost  u  cilju  realizacije   svrhe   poslovanja.  Osnovna   svrha   upravljanja
preduzećem jeste donošenje određenog niza poslovnih odluka kojima se vrši kombinovanje resursa
u  funkciji  ostvarivanja  poslovnih  ciljeva  preduzeća,  kao  i  ostvarivanja  stabilne  tržišne  pozicije,
rasta i razvoja. Upravljanje preduzećem karakterišu sledeći elementi:
-  upravljanje  jeste  kontinualni  proces  rešavanja  problema  sa  kojim  se  preduzeće  susreće  u  toku

svog poslovnog života,

- upravljanje jeste dinamički proces zbog činjenice da se uslovi privređivanja menjaju, a preduzeće

mora da odgovori na njih,

- upravljanje preduzećem ima ekonomski karakter jer je usmereno na ostvarivanje ekonomskih

ciljeva i oblast privređivanja u kojoj vladaju određene ekonomske zakonitosti i principi,

- upravljanje se zasniva na informacijama - donošenje poslovne odluke, kao krajnjeg rezultata

procesa upravljanja, zasnovano je na analizi informacija, pri čemu ni jedna odluka ne može da
bude bolja nego što su informacije na kojima se odluka zasniva,

- upravljanje preduzećem u savremenim uslovima privređivanja jeste orijentisano na budućnost, jer

inkorporira u sebe sve elemente koji su preduslov rasta i razvoja.

Upravljanje preduzećem se može podeliti na tri faze: planiranje, organizovanje i kontrolu. Kako je
upravljanje kontinualni proces, to su tri pomenute faze međusobno povezane - mogu se posmatrati
kao podsistemi sistema upravljanja u preduzeću. Planiranjem se usmeravaju sve poslovne
aktivnosti u preduzeću, organizovanjem se realizuje ono što je planirano, a kontrolom se vrši
analiza rezultata koji su ostvareni na osnovu planskih odluka.

Prema nekim shvatanjima , "sitni biznis nije mali veliki biznis". Preduzetnik nije multinacionalna
korporacija, već pojedinac koji traga za profitom. Da bi preživeo, on mora da ima različito
gledište i mora u svojim nastojanjima da primeni principe drugačije od onih koje primenjuje
predsednik velike, pa čak i srednje korporacije

Ne radi se samo o razlikama u razmerama između

malog i velikog biznisa, već kao glavne prepreke za razvoj grupacije malih  preduzeća  javljaju se:
nedostatak  finansijskih  sredstava;  nedostatak  znanja;  nedostatak  tržišta i  nepostojanje  adekvatne
institucionalne infrastructure.
Upravljanje malim preduzećem u uslovima nedostataka resursa utiče i na definisanje organizacione
strukture   malih  preduzeća   -  mali  je  broj  zaposlenih  (pogotovu  u  mikro  firmama),  zaposleni
obavljaju  po  više  funkcija u  preduzeću  (nije  redak  slučaj  da sam  vlasnik  obavlja po  nekoliko
funkcija),  a neke  funkcije/aktivnosti  su  dislocirane izvan  preduzeća.  Drugim  rečima,  male  firme
zbog   nedostatka    finansijskih    sredstava,    ili    neisplativosti    formiranja    snažnije   organizacione
strukture,  vođene  logikom  uvećanja  profita,  dobar  deo  aktivnosti  koje  se  tiču  samog poslovanja
firme lociraju izvan samog preduzeća. Ovde je potrebno naglasiti da mala preduzeća mogu većinu
funkcija/aktivnosti da izmeste izvan samog preduzeća.

Jedina  poslovna  funkcija  koja  se  ne  treba  prepuštati  drugima,  odnosno  koja  mora  da  ostane  u
okviru  preduzeća,  jeste  istraživanje   i  razvoj,  jer   je   to  funkcija   koja  zajedno  sa   kvalitetom  i
marketingom čini okosnicu rasta i razvoja malog preduzeća.
U razvijenim zemljama sveta su rasprostranjene male firme koje su visokotehnološki opremljene i
koje  imaju  snažnu  podršku  u  savremenim  tehnološkim  dostignućima,  pri  čemu  se  zapošljava
minimalno   potrebni   broj   radnika.Takodje   moramo   napomenuti   da       upravljanje   u  malim
preduzećima mora da bude orijentisano u pravcu ulaganja u znanje i povećanja produktivnosti rada
i znanja.

Uzimajući u obzir napred navedeno, kao i postojanje rizika u poslovanju, koji je u slučaju
preduzetnika koji započinje mali biznis isključivo na njemu, potrebno je uočiti i neke od principa
koji su važni za obavljanje samostalnog biznisa.

- Mali biznis ne znači mala ulaganja. On znači samo srazmerno manja ulaganja u odnosu na

kapacitete i broj zaposlenih.

- Mali biznis zahteva primenu visokotehnoloških dostignuća, ali prevashodno zahteva primenu

znanja i permanentno povećanje produktivnosti znanja.

- Novac ne dolazi ni brzo ni lako. Mali biznis zahteva rad, predanost poslu, savesnost i

kompetentnost svih zaposlenih da bi se ostvario rast produktivnost rada i znanja.

- Tržište je sve. Samo poznavanje tržišta, odnosno svojih kupaca i potrošača, ali i svoje

konkurencije, stvara uslove za poslovni rezultat.

- Savremeno tržište ne trpi nekvalitetno poslovanje. Nekvalitetni proizvodi i usluge ne mogu da

prođu u uslovima globalizacije tržišta i primeni visoke tehnologije, koja je svima dostupna.

- Globalni cilj poslovanja malog preduzeća jeste permanentno povećanje produktivnosti

poslovanja. Rast produktivnosti utiče na kvalitet proizvoda, koji utiče na rast produktivnosti. U
krajnjoj liniji ovo znači širenje tržišta i povećanje zaposlenosti.

- Marketing nije reklama. Marketing nije ni prodaja. Marketing je upravljački koncept koji treba da

stvori uslove da se poslovanje obavlja u kontinuitetu, uz obezbeđivanje razvojnih ciljeva
preduzeća.

- U savremenoj privredi profit nije osnovni cilj. On je posledica dobro osmišljenog i vođenog

poslovanja. Interes kupaca i potrošača, kao i dobrobit društvene zajednice su uvek na prvom
mestu.

- Mali programi mogu da budu stimulisani samo ukoliko su isplativi.
- Mala preduzeća se osnivaju u velikom broju, ali i nestaju u velikom broju zbog nekonkurentnosti

na tržištu. Svi ne mogu da uspeju. Uspeće samo one firme koje prihvate činjenicu da je znanje
osnov poslovanja, povećanje produktivnosti rada imperativ savremenog poslovanja, a
permanentno unapređivanje kvaliteta u skladu sa zadovoljavanjem zahteva tržišta suštinski cilj
poslovanja.