Mala i srednja preduzeća u EU
U ovom radu pokušaću da objasnim pojam malih i srednjih preduzeća u Europskoj Uniji,
kriterijume na osnovu kojih se preduzeća klasifikuju na velika, srednja, mala i mikro
preduzeća kao i osnovne karakteristike politike malih i srednjih preduzeća.
U radu će biti govora i o inovativnosti malih i srednjih preduzeća u Europskoj Uniji, kao i o
tome koje zemlje najbolje implementiraju inovacije u svoja preduzeća, a koje najviše
zaostaju po tom pitanju.
Pokušaću da izvršim komparaciju preduzeća u Europskoj Uniji pre i posle nastanka svetske
ekonomske krize, objasnim zašto mala i srednja preduzeća u Europskoj Uniji imaju bolje
izglede da bezbolnije prebrode ekonomsku krizu od velikih preduzeća, kao i razloge zašto
mnoga mala i srednja preduzeća u Europskoj Uniji i dalje posluju sa velikim optimizmom i
pored teške ekonomske situacije.
23 miliona malih i srednjih preduzeća (MSP – u daljem tekstu) u EU čine 99% svih
preduzeća i na njih otpada 66% radnih mesta u privatnom sektoru, odnosno 100 miliona
radnih mesta više od tri četvrtine svih radnih mesta u nekim sektorima (80% u tekstilnoj,
građevinskoj industriji i industriji izrade nameštaja).
Veći procenat radnika je zaposlen u srednjim i malim preduzećima u EU nego u SAD-u ili
Japanu.
1. Pojam malih i srednjih preduzeća u EU
Mala i srednja preduzeća su definisani u EU kao sektor koji ima manje od 250 zaposlenih,
koji je samostalan od većih kompanija i sa godišnjim prometom koji ne prelazi 50 miliona
eura i sa ukupnim godišnjim bilansom koji ne prelazi 43 miliona eura.
Ova definicija je važna za utvrđivanje kompanija koje mogu koristiti EU programe
namenjene MSP i određene politike kao što su državna pomoć namenjena MSP i pravila za
konkurenciju.
1
Definicija se često menjala u zadnjih deset godina kako je MSP postajao politički redovno
pitanje.
U Europskoj Uniji danas postoji oko 23 miliona malih i srednjih preduzeća, što čini 99%
ukupnog broja preduzeća (od njih 93% su mikro preduzeća).
U njima je zaposleno oko 75 miliona radnika, od čega oko 80% radi u tekstilnoj industriji,
građevinarstvu ili industriji nameštaja. 2/3 svih zaposlenih radi u privatnom sektoru:
- Mikro preduzeća 29,8%
- Mala preduzeća 20,8%
- Srednja preduzeća 18,5%
- Velika preduzeća 32,9%
U okviru kategorije malih i srednjih preduzeća, srednje preduzeće se definiše kao preduzeće
koje zapošljava manje od 250 osoba i čiji godišnji promet ne prelazi 50 miliona eura i čiji
ukupan godišnji bilans stanja ne prelazi 43 miliona eura.
Malo preduzeće je preduzeće koje ne zapošljava više od 50 osoba i čiji godišnji promet ne
prelazi 10 miliona eura.
Mikro preduzeće je ono koje ima do 10 radnika i čiji godišnji promet ne prelazi 2 miliona
eura.
Ta preduzeća dominiraju u Italiji (47%) i Turskoj (41%)
Jedan od glavnih problema sa kojima se suočavaju kreatori MSP politike je poznavanje
onoga što MSP sektor želi.
MSP nekad ima potrebu za određenim resursima sa tržišta (koji se nazivaju eksternalijama) a
koje velike firme imaju (računovodstvo, marketing, itd.).
2
Tu spada i Bela knjiga Komisije iz 1994. godine o zapošljavanju, konkurentnosti i rastu
kojom je MSP sektor povezan sa politikom inovacija, zatim Evropska strategija za
zapošljavanje iz 1997. godine koja povezuje MSP sa mogućnostima zaposlenja i Bela knjiga
o upravi iz 1999. godine te uloga civilnog društva.
Do odgovora EU na globalizaciju na sednici Evropskog veća u Lisabonu u martu 2000.
godine njen naglasak na ekonomiju EU kao najkonkurentniju, održivu i inkluzivnu na svetu
uklapao se sa mnogim inicijativama iz MSP politike.
MSP su povezani sa pojmovima konkurentne prednosti.
Razlog je konkurentna prednost koja se fokusira na procese koji se koriste da bi dodali
vrednost usluzi ili proizvodu, a ne troškovna prednost faktora proizvodnje (komparativne
prednosti).
Konkurentnost se razvija među socijalnim institucijama na tržištu, a ne preko imovine i
hijerarhije velikih kompanija.
MSP su se uvek oslanjale na druge institucije na tržištu i u društvu da bi im obezbedile
potrebne robe u usluge.
Takođe su fleksibilna i u stanju da brzo odgovore na tržišne promene i često inoviraju usled
potrebe.
Lisabonski program je posebno primeren MSP, naglašavajući diverzitet evropskih MSP kao
izvora inovacija i konkurentnosti.
MSP su takođe bile važan mehanizam za uključivanje socijalno marginaliziranih grupa kroz
samozapošljavanje i druge politike kojima se promoviše MSP.
MSP takođe mogu ponuditi održivost pružajući inovativne zelene proizvode i usluge.
Ova veza je napravljena na narednom sastanku Europske skupštine sa lisabonskim sastankom
kada je uvedena MSP povelja u Santa Feiri 2000. godine.
4
3. Značaj malih i srednjih preduzeća u Europskoj Uniji
Koliko su važna mala i srednja preduzeća dokazano je i na samitu šefova vlade Europske
Unije u Lisabonu, u martu 2002. godine, gde je sektor preduzeća male privrede označen kao
jedan od stubova u postizanju cilja da Europska Unija postane „najkonkurentnija i
najdinamičnija privreda u svetu do 2010.“
U junu 2002. godini su usvojili Europsku povelju za mala i srednja preduzeća, kojom se
pozivaju članice Europske Unije i Europska komisija da pruže podršku i pomognu malim
preduzećima u brojnim ključnim oblastima, poput obrazovanja i obuke preduzetnika, kao i
stvaranjem efikasnog zakonodavstva, popisa, poreskog i finansijskog sistema.
Na taj način u potpunosti je priznat značaj malih preduzeća i preduzetnika za razvoj,
konkurentnost i zaposlenost u Europskoj Uniji.
Za mala i srednja preduzeća se očekivalo da odigraju ključnu ulogu u procesu tranzicije
zemalja centralne i istočne Europe, koje su od pre nekoliko godina članice Unije.
Mislilo se da će ovaj sektor doživeti pravi bum, pošto se uklone granice, i da će na taj način
ubrzati prelazak sa planske na tržišnu privredu.
Smatralo se da će indirektno ova preduzeća pogurati velike kompanije da se lakše prilagode
konkurenciji na tržištu.
No, gotovo ništa od ovih predikcija se nije dogodilo i to iz sledećeg razloga – mala i srednja
preduzeća nisu bila dovoljna da poguraju ekonomski razvoj i procese transformacija u
tranziciji.
Sektor malih i srednjih preduzeća se jako teško razvija, ako nema dovoljno velikog rasta
privrede i odgovarajuće institucionalne podrške, što je zaista i nedostajalo u ovim zemljama
usled lošeg nasleđa iz prethodnog perioda.
Ali i pored toga sektor male privrede je ipak rastao, no njegova ekonomska snaga je ostala
mala.
Od 2004. godine i ove tranzicione ekonomije su postale deo Europske Unije i njene snažne
ekonomije.
5
4. Problemi malih i srednjih preduzeća u Europskoj Uniji
Mala i srednja preduzeća koja posluju na teritoriji Europske Unije, susreću se sa brojnim
