Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo
Seminarski rad
Predmet: Menadžment malih i srednjih preduzeća
tema:
Mala i srednja preduzeća u EU
student: Aleksandar Pešterić mentor: Jovanka Popović
Januar 2015.
SADRŽAJ
Uvod. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 2
1. Pojam malih i srednjih preduzeća u EU. . . . . . . . . . . .. 2
2. Osnovne karakteristike MSP politike u EU. . . . . . . . .. 3
3. Značaj malih i srednjih preduzeća u EU. . . . . . . . . . . . 4
4. Problemi mali i srednjih preduzeća u EU . . . . . . . . . . . 5
5. Podrška rastu u MSP. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .6
6. Inovativnost malih i srednjih preduzeća u EU . . . . . . .7
7. MSP u EU za vreme svetske ekonomske krize . . . . . . .8
8. Zaključak. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10
Literatura. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11
1
U okviru kategorije malih i srednjih preduzeća, srednje preduzeće se definiše kao
preduzeće koje zapošljava manje od 250 osoba i čiji godišnji promet ne prelazi 50
miliona eura i čiji ukupan godišnji bilans stanja ne prelazi 43 miliona eura. Malo
preduzeće je preduzeće koje ne zapošljava više od 50 osoba i čiji godišnji promet ne
prelazi 10 miliona eura. Mikro preduzeće je ono koje ima do 10 radnika i čiji godišnji
promet ne prelazi 2 miliona eura. Ta preduzeća dominiraju u Italiji (47%) i Turskoj
(41%)
Jedan od glavnih problema sa kojima se suočavaju kreatori MSP politike je poznavanje
onoga što MSP sektor želi. MSP nekad ima potrebu za određenim resursima sa tržišta
(koji se nazivaju eksternalijama) a koje velike firme imaju (računovodstvo, marketing,
itd.). Za razliku od velikih hijerarhijskih korporacija, MSP su često prilično neformalni,
sa vlasnikom-menadžerom i malim brojem zaposlenih pri čemu ličnosti dominiraju.
Zbog toga su uveliko drugačija i imaju drugačije potrebe. U propisima država članica
MSP su definisana lokalno, dok sektorske varijacije čine firmu malom u jednom sektoru
i velikom u drugom – neka MSP imaju veliki rast i tehnologiju, a druga su kompanije
životnog stila i kompanije jednog lica.
Uspešan MSP sektor ima potrebu za otvaranjem velikog broja firmi svake godine kako
bi nadoknadio izuzetno visoku stopu neuspeha. Održavanje tempa zahteva aktivnu
intervenciju politike kako bi se sektor reprodukovao i održala njegova dinamika.
2. Osnovne karakteristike MSP politike u EU
Provizorni razvoj MSP politike u Evropskoj Uniji dao joj je određene
jedinstvene karakteristike (iako su one rasprostranjene u lisabonskom procesu). Prvo je
napravljena jasna distinkcija između
horizontalnih i vertikalnih
mera, pri čemu su
horizontalne namenjene rešavaju pitanja tržišnog i poslovnog okruženja, a vertikalne
posebnim problemima (umeća i finansije, npr). Drugo,
države članice su čuvale svoj
suverenitet
otežavajući razvoj EU politike. Zbog toga je počeo preovladavati
soft
zakon
u vidu rezolucija i deklaracija i 'dobre prakse' umesto tradicionalnijih pravnih i
finansijskih instrumenata. Treći princip je bio preteča subsidijarnosti u
zabrani
dupliciranja politika na državnom nivou.
Četvrto, akteri
privatnog i javnog sektora
su bili uključeni u celu politiku i peto,
konsultacije
su bile opsežne. Na kraju, uvek je
postojao opšti
konsenzus
prema kojem je podrška MSP dobra stvar među svim
institucijama EU i većini aktera.
Porast značaja EU MSP politike javio se zahvaljujući njenoj vezi sa velikim brojem
drugih važnih inicijativa u 1990-tim. Tu spada i Bela knjiga Komisije iz 1994. godine o
zapošljavanju, konkurentnosti i rastu kojom je MSP sektor povezan sa politikom
inovacija, zatim Evropska strategija za zapošljavanje iz 1997. godine koja povezuje
MSP sa mogućnostima zaposlenja i Bela knjiga o upravi iz 1999. godine te uloga
civilnog društva. Do odgovora EU na globalizaciju na sednici Evropskog veća u
Lisabonu u martu 2000. godine njen naglasak na ekonomiju EU kao najkonkurentniju,
održivu i inkluzivnu na svetu uklapao se sa mnogim inicijativama iz MSP politike.
3
