FAKULTET POSLOVNE EKONOMIJE
SREMSKA KAMENICA
.
SEMINARSKI RAD
PREDMET:
UPRAVLJANJE RAZVOJA MALIH I SREDNJIH PREDUZECA
TEMA
:
Mala i srednja preduzeca u EU
SADRŽAJ
1
UVOD
………………………………………………………………
….
3.
1.Pojam malih srednjih preduzeca u EU
…………………..
4.
2.Osnovne karakteristike MSP politike u EU
…………………..
8.
3.Znacaj malih i srednjih preduzeca u EU
…………………..
9.
4.Problemi mali i srednjih preduzeca u EU
.......................
13.
5.Podrska rastu u MSP...................................................................... 14.
6.Inovativnost malih i srednjih preduzeca u EU
........................
15.
7.MSP u EU za vreme svetske ekonomske krize
........................
16.
ZAKLJUCAK....................................................................................
19.
LITERATURA....................................................................................
20.
UVOD
2
Mala preduzeća imaju visok stepen tržišne fleksibinosti i niske fiksne troškove, koji
predstavljaju značajnu odrednicu i komparativnu prednost malih preduzeća. Mala preduzeća
su često izvor inovacija i kao takva doprinose ubrzanom razvoju privrede, poseduju izraženu
preduzetničku inicijativu, profitabinost pri ulaganju kapitala, inovativnost i kreativnost .
Značaj malih preduzeća se ogleda u brzini tehnološkog razvoja, imaju značajnu ulogu u
regionalnom i lokalnom razvoju jedne zemlje i predstavljaju glavni izvor nove zaposlenosti.
Srednja preduzeća se nalaze na prelazu između malih i velikih preduzeća. Prednost
srednjih preduzeća u odnosu na velika je u većoj fleskibinosti i mogućnosti reagovanja na
tržišne i tehnološke promene.
Sam način rada i kooperacija su značajno razvijeni u ovim vrstama preduzeća. Njih
karakteriše visok stepen standardizacije poslova i tehnoloskog procesa. Visok stepen
standardizacije poslovnih funkcija u srednjim preduzecima dovodi do povećane ukupne
fleskibinosti preduzeća. Ovu vrstu preduzeća, kao prethodnu, karakterišu niski fiksni troškovi.
Srednja preduzeća imaju veću moć prilagođavanja potrebama tržišta i drugim spoljnim
faktorima, u odnosu na velika preduzeća.
Većina tranzicionih ekonomija shvata važnost malih i srednjih preduzeća, te se zbog
toga formulišu nacionalne politike prema malim i srednjim preduzećima, prave programi i
strategije razvoja. U zemljama u tranziciji stvaranje sektora za mala i srednja preduzeća je
značajan deo ekonomskih reformi. Nažalost, razvoj ovog sektora umnogome zaostaje zbog
nedostatka u zakonodavstvu i regulativama, te uopšte razumevanja preduzetništva, loše
infrastrukture, kao i nedostatka finansijskih sredstava. Navedene činjenice predstavljaju
glavne prepreke u daljem razvoju malih i srednjih preduzeća.
1. Pojam malih i srednjih preduzeća u EU
4
Mala i srednja preduzeća su definisani u EU kao sektor koji ima manje od 250
zaposlenih, koji je samostalan od većih kompanija i sa godišnjim prometom koji ne
prelazi 50 miliona eura i sa ukupnim godišnjim bilansom koji ne prelazi 43 miliona
eura. Ova definicija je važna za utvrđivanje kompanija koje mogu koristiti EU programe
namenjene MSP i određene politike kao što su državna pomoć namenjena MSP i pravila
za konkurenciju. Definicija se često menjala u zadnjih deset godina kako je MSP
postajao politički redovno pitanje.
U Europskoj Uniji danas postoji oko 23 miliona malih i srednjih preduzeća, što čini 99%
ukupnog broja preduzeća (od njih 93% su mikro preduzeća). U njima je zaposleno oko
75 miliona radnika, od čega oko 80% radi u tekstilnoj industriji, građevinarstvu ili
industriji nameštaja. 2/3 svih zaposlenih radi u privatnom sektoru:
-
Mikro preduzeća 29,8%
-
Mala preduzeća 20,8%
-
Srednja preduzeća 18,5%
-
Velika preduzeća 32,9%
U okviru kategorije malih i srednjih preduzeća, srednje preduzeće se definiše kao
preduzeće koje zapošljava manje od 250 osoba i čiji godišnji promet ne prelazi 50
miliona eura i čiji ukupan godišnji bilans stanja ne prelazi 43 miliona eura. Malo
preduzeće je preduzeće koje ne zapošljava više od 50 osoba i čiji godišnji promet ne
prelazi 10 miliona eura. Mikro preduzeće je ono koje ima do 10 radnika i čiji godišnji
promet ne prelazi 2 miliona eura. Ta preduzeća dominiraju u Italiji (47%) i Turskoj
(41%)
Jedan od glavnih problema sa kojima se suočavaju kreatori MSP politike je poznavanje
onoga što MSP sektor želi. MSP nekad ima potrebu za određenim resursima sa tržišta
(koji se nazivaju eksternalijama) a koje velike firme imaju (računovodstvo, marketing,
itd.). Za razliku od velikih hijerarhijskih korporacija, MSP su često prilično neformalni,
sa vlasnikom-menadžerom i malim brojem zaposlenih pri čemu ličnosti dominiraju.
Zbog toga su uveliko drugačija i imaju drugačije potrebe. U propisima država članica
MSP su definisana lokalno, dok sektorske varijacije čine firmu malom u jednom sektoru
i velikom u drugom – neka MSP imaju veliki rast i tehnologiju, a druga su kompanije
životnog stila i kompanije jednog lica.
Uspešan MSP sektor ima potrebu za otvaranjem velikog broja firmi svake godine kako
bi nadoknadio izuzetno visoku stopu neuspeha. Održavanje tempa zahteva aktivnu
intervenciju politike kako bi se sektor reprodukovao i održala njegova dinamika.
U savremenoj privredi, posebno u razvijenim zemljama, definisanje pojma malog
preduzeća nije ni malo jednostavno. Ovo je naročito zbog toga, što utvrđivanje da li je jedno
preduzeće malo, srednje ili veliko zavisi od niza faktora koji se uz to razlikuju po zemljama i
sektorima. Zbog toga, ni u zapadnoevropskim, a ni u svetskim razmerama, ne postoji
5
