1
Uvod
Za privredno blagostanje jedne zemlje nisu dovoljna niti presudna samo velika preduzeca.
1
U
većini industriskih grana , pa i u privredi, kao celini nailazi se na kombinaciju velicina preduzeća.
Postoje različiti kriterijumi i pristupi u razvrstavanju preduzeća, ali postoje oni koji su načelno
prihvaćeni u većini zemalja. Naime reč je sledećim kriterijumima:
- prema broju zaposlenih
- godisnjim prihodima
-ukupnoj imovini
- deoničarskom kapitalu.
2
U teoriji, privrednoj praksi i zakonodavstvu odomaćila se podela na mala, srednja i velika.
Budući da je predmet našeg interesovanja preduzetništvo koje se vezuje za mala preduzeća, u
nastavku govorićemo pre svega o njima.
Od ukupno dvadeset miliona preduzeća, koliko ih ima u Evropskoj Uniji, 99% su mala isrednja
preduzeća. Ona doprinose ukupnom bruto društvenom proizvodu EU sa 60%. I obezbenuju
preko 80 miliona radnih mesta. To konkretno znači da je u sektoru MSP zaposleno dve trećine
zaposlenih od ukupnog broja zaposlenih u privatnom sektoru u EU.Mala i srednja preduzeća su
motor ekonomskog razvoja. Promovišu privatnu svojinu i preduzetničke veštine. Po mišljenju
mnogih eksperata i ekonomista MSP su sinonim za privatni sektor, i u figurativnom smislu za
preduzetništvo.Njihova komparativna prednost je u tome što su fleksibilna, mogu brzo da se
adaptiraju na promene i da zadovolje zahteve tržišta.
3
U zemljama Evropske Unije, vlade donose propise koji su fokusirani na podršku malim i
srednjim preduzećima i na stimulisanje njihovog rasta i konkurentnosti.
1
http://www.docstoc.com/docs/69803576/Seminarski-Rad-Ekonomija-Mala-i--srednja-preduzeca
2
Živojin Stojanović, Organizacija preduzeća, šesto izdanje Beograd, 1995, str.165.
3
2
Mala i srednja preduzeća - Nastanak
Iako se o malim i srednjim preduzećima (MSP) intenzivnije govori tek od kraja prošlog veka,
saznanja o postojanju nekih primitivnijih oblika malih i srednjih preduzeća sežu u daleku
prošlost.
Prvi poznati zapisi o malom preduzeću pojavili su se pre 4000 godina. Možemo reći da je malo
preduzeće postojalo u gotovo svim kulturama starih naroda. Većina njih, kao što su Arapi,
Babilonci, Egipćani, Židovi, Grci, Feničani i Rimljani su neprestano razvijali mala preduzeća.
Proizvodi i usluge tadašnjih preduzetnika veoma često su bili lošeg kvaliteta, pa su oni na takav
način potkradali i zavaravali svoje kupce. Upravo zbog toga je babilonski kralj Hamurabije 2100.
godine p.n.e. izdao zakonik sa oko 300 zakona, koji štite potrošače i male preduzetnike,
posebno od prevare. O ulozi, značaju i funkcionisanju malih i srednjih preduzeća u našoj
naučnoj ekonomskoj literaturi, intenzivnije počinje da se piše tek osamdesetih godina prošlog
veka.
Mala preduzeća
Mala preduzeća
4
postoje u skoro svim privrednim oblastima.Ova preduzeća shodno
ekonomskim parametrima, imaju mali obim poslovanja, mali uloženi kapital i mali broj
zaposlenih radnika. Ona se strukturno uklapaju u privredni prostor koji nisu pokrila velika i
srednja preduzeća i obavljaju i poslove za koje i nisu zainteresovana, ili koji nisu profitabilni za
veća preduzeća. Preduzeća male privrede povećavaju stepen i obim korišćenja novih resursa
jedne privrede, uz visok stepen fleksibilnosti i adaptivnosti novim tržišnim i drugim
uslovima.Mala preduzeća po pravilu, osniva pojedinac, preduzetnik, koji je istovremeno i vlasnik
i menadžer preduzeća. On samostalno donosi sve odluke koje se odnose na poslovanje i snosi
rizik poslovanja preduzeća.
Malo preduzeće karakteriše relatvno nizak stepen specijalizacije poslova, upravljačkih i
poslovnih funkcija. Poslovi malog preduzeća su, po pravilu, lokalnog karaktera sa stanovišta
4
Osim izraza malo preduzeće (smalll enterprise) , u engleskom govornom područiju koristi se izraz mali posao
(
Small business), u Nemačkoj kleine undermehnung, u Italiji picola aziende, a u Francuskoj petit industrie.
4
Nedostaci
malih preduzeća:
-Komparativna neefikasnost. Ispoljava se kroz više troškove
proizvodnje po jedinici proizvoda
-Teže zapošljavanju ljudi koji imaju opšta znanja
-Nedostaci vezani za ljudske resurse
- Rizik ključnih ljudi
- Tržišni rizici
- Svoje poslovanje zasnivaju na jednom ili malom broju proizvoda
-Obezbedjenje finansijskih sredstava
Srednja preduzeća
Preduzeća srednje veličine imaju izmenu 50 i 250 zaposlenih.
6
Veličina preduzeća se
utvrđuje u zavisnosti od primenjenih kriterijuma. Ako se kao kriterijum koristi samo broj
zaposlenih, pri tome se zanemaruje količina uloženog kapitala. Savremena tehnologija i
automatizacija radnih procesa mogu da obezbede proizvodnju visokog obima sa malim brojem
zaposlenih. Stoga je kriterijum veličine uslovna kategorija i ne predstavlja istovremeno indikator
ekonomskog značaja preduzeća.
7
Srednja preduzeća se nalaze na prelazu izmenu malih i velikih. Preduzeća srednje veličine
imaju određene sličnosti i sa malim i velikim preduzećima. Prednost srednjih preduzeća u
odnosu na velika su u većoj fleksibilnosti i reagibilnosti na tržišne i tehnološke promene. Ovo je
naročito izraženo u granama u kojima je brzina i sposobnost prilagonavanja bitan uslov
fleksibilnosti poslovanja.
Podela rada i kooperacija su značajno razvijene u ovim vrstama preduzeća. Srednja preduzeća
6
Prema Američkoj Smalll Buiness Administration ( SBA ) sredenjim preduzećem se smatra od 100 do 499
zaposlenih radnika.
7
Dragoslav Jokić, Preduzetništvo, naučno istpraživački centar, Beograd, 2002, str. 122.
