Etiologija
Malariju izaziva protozoa iz roda Plasmodium. To su krvni i tkivni paraziti. Kod čoveka se
javljaju 4 vrste Plasmodiuma: P. Falciparum, P.Ovale, P. Vivax, i P. Malariae. Do skoro se
mislilo da ljudi ne mogu biti inficirani ni jednom drugom vrstom plazmodijuma.Međutim,
nedavno je došlo do epidemijske pojave malarije u Maleziji, sa P. Knowlesi, koji parazitira u
majmunima. Plazmodijum slilčan humanim vrstama nalazi se u majmunima i smatra se da
većina vrsta patogenih za ljude vodi poreklo od vrsta koje inficiraju gorile.
Plazmodijum malarije ima veći broj razvojnih formi i kompleksan ciklus razvoja. Jedan deo
ciklusa razvoja plazmodijuma se odvija u ženki komaraca Anofelesa ( seksualni razvoj) a
drugi, Asexualni razvoj se odvija u čoveku. Pošto se seksualni razvoj odvija u komarcu, ženka
komarca se smatra primarnim ili definitivnim domaćinom, a čovek sekundarnim ili
intermedijalnim domaćinom.
Deo ciklusa razvoja plazmodijuma, koji se odvija u telu komarca i naziva se sporogonija
( prema razvojnom stadijumu-sporozoitima, koji nastaju kao rezultat tog razvoja) a drugi se
odvija u ćelijama ( hepatocitima i eritrocitima) čoveka i naziva se, prema najvažnmijim
stadijumu razvoja-šizonti, šizogonija.
Ženka malaričnog komarca, sisajući krv obolele osobe ili parazitonoše, usisava gametocite
plazmodijuma ( mikrogametocite-muške i makrogametocite-ženske) koji cirkulišu u
perifernoj krvi. Gametociti se u želudcu komarca razvijaju u zrele oblike ( Gameti ), koji se
potom spajaju i daju oplođenu formu-zigot. Zigot potom menja oblik, izdužuje se u pokretnu
formu- ookinet. Ookinet probija zid želudca komarca i zaustavlja se na njegovoj spoljnoj
strani. Na tom mestu se pretvara u okruglu cističnu formu-oocistu. U oocisti se stvara veliki
broj sitnih izduženih oblika parazita koji se nazivaju sporozoiti. Oocista prska i sporozoiti se
rasipaju u telesnu duplju komarca, raznose se po čitavom telu, a najveći broj dospe u
pljuvačnu žlezdu komarca, odakle ih ženka komarca ubrizgava u krv osobe prilikom uzimanja
obroka krvi. Ova faza razvoja plazmodijuma u komarcu naziva se sporogonija ili polna faza.
Sporogonija traje 10-15 dana, zavisno od spoljne temperature- na 30 stepeni C traje 7 dana, a
na 22 stepena C potpuno prestaje.
Kada inficirana ženka ubode zdravog čoveka, prvo ubaci pljuvačku u krv kao antikoagulans, a
s njom i veliki broj sporozoita, čak 2000-3000.
Razvoj palzmodijuma kod čoveka naziva se bespolna faza razvoja ili šizogonija. Nakon što ih
komarac ubodom ubrizga u krv čoveka, sporozoiti napuštaju krv za 30-60 minuta i prelaze u
ćelije jetre u kojima nastaje njihovo razmnožavanje ( hepatična ili ekstraeritrocitna faza
razvoja). U ćelijama jetre sporozoiti se zaobljavaju i rastu, stvarajući oblike spremne za deobu
koji se zovu šizonti. Šizonti se bespolnim putem dele ( šizogonija ) dajući veći broj manjih
oblika koji se zovu merozoiti. Merozoiti se oslobađaju prskanjem ćelija jetre i napadaju druge
ćelije jetre.
Posle izvesnog vremena razmnožavanja u jetri, merozoiti prelaze u krvotok i počinju da ulaze
u eritrocite gde nastavljaju da se razmnožavaju ( eritrocitna faza razvoja ). U krvi merozoiti
nastavljaju da se razmnožavaju u dva pravca.
Jedan pravac razvoja merozoita je u pravcu napadanja novih eritrocita u kojima se
razmnožavaju procesom šizogonije, prskanja eritrocita i ponovnog napadanja novih eritrocita,
što može trajati godinama. Drugi pravac je razvoj izvesnog broja merozoita u polno
diferencirane gametocite: Mikrogametocite ( muške polne ćelije) i Makrogametocite ( ženske
polne ćelije). Gametociti su oblici parazita koji više ne napadaju eritrocite, niti se
razmnožavaju kod čoveka. Njihov dalji razvoj je moguć jedino u telu komarca. Oni cirkulisu
u perifernoj krvi čoveka i ukoliko ne pređu u telo komarca oni propadaju. Ubodom, ženka
komarca usisava krv obolele osobe ili parazitonoše i zajedno sa obrokom krvi i oblike
plazmodijuma. Svi ostali oblici plazmodijuma uginu u želudcu komarca, jedino preostaju
gametociti koji se dalje razvijaju u komarcu do infektivnog oblika sporozoita koji komarac
ubrizgava zdravom čoveku i na taj način mu prenosi malariju.
Uporedo sa razvojom plazmodijuma u krvi, razvoj se nastavlja i u jetri, što zavisi od vrste
plazmodijuma. U ćelijama jetre plazmodijum malarije tercijane ( P. Vivax i P. Ovale ) može
da opstane godinama, pa i decenijama u latentnom obliku ( uspavano ) u formi tzv.
Hipnozoita. Kada dođe do pada imuniteta, nastaje njihovo buđenje izlazak u krv i ulazak u
eritrocite. Tako nastaju pozni recidivi maralije tercijane. Zabeležen je recidiv maralirije
tercijane posle 20 godina, kvartane posle 5 godina. Plazmodijum falciparum vrlo brzo napušta
ćelije jetrem te se recidivi malarije tropike uglavnom ne javljaju.
Vreme razvoja plazmodijuma od ulaska u eritrocit do prskanja eritrocita, odgovara vremenu
potrebnom za ponovni malarični napad. Tako se kod P. Falciparum, razvoj traje 24 do 48 sati,
kod P. Vivax i P. Ovale 48 sati, a kod P. Malariae 72 sata.
Klinička slika
Klinički postoji akutna u hronična malarija. Akutni napad malarije karakteriše: jeza,
drhtavica, temperatura do 40 stepeni C koja traje 3-4 sata. Potom se javlja preznojavanje i
dolazi naglog pada temperature. Zatim napad prestaje i ponavlja se u regularnim intervalima u
zavisnosti od vrste pazmodijuma. Kod maralije Tropike napadi se ponavljaju na 24 do 48 sati,
malarije Tercijane na 48 sati, a malarije Kvartane na 72 sata. Bolest traje 10 do 15 dana, ali u
nelečenim slučajevima i znatno duže sa pojavom kasnih recidiva. Najčesće recidivira malarija
Tercijana. Kasni recidivi nastaju zbog izlaska uspavanih parazita ( hipnozoita ) iz jetre, što se
desava u stanjima pada otpornosti organizma.
Postoje 4 klinička oblika malarije, od kojih je svaki uzrokovan određenom vrstom
plazmodijuma.
Plasmodium falciparum prouzrokuje tropsku malariju kod koje napadi nastaju u nepravilnim
razmacima od 24 do 48 sati. Javlja se u tropski i suptropskim predelima. Predstavlja najtežu
formu malarije sa najvećom smrtonšću. Ovaj oblik malarije ne daje relapse koji su
karakteristika drugih oblika malarije. Ovaj oblik malarije je bio kod na na KiM i u Dalmaciji.
Plasmodium vivax izaziva malariju tercijanu, kod koje napadi groznice nastaju svakih 48 sati.
Ovo je najrasprostranjenija forma malarije u svetu. Do skoro je malarija tropika bila
najznačajnija vrsta malarije,ali u poslednje vreme sve veći značaj dobija malarija izazvana sa
P. Vivax ,usled velike rasprstranjenosti i poznih recidiva aktiviranjem hipnozoita. Ona nije
veliki problem u Africi kao što je malarija tropika već u drugim delovima sveta, kao što je
južna i jugoistočna Azija. Plasmodium ovale izaziva malariju sličnu malariji tercijani, čiji
napadi dolaze na 48 sati.
Plasmodium malariae izaziva malariju kvartanu koja daje napade na 72 sata. Ovaj
plazmodijum može da perzistira dugi niz godina sa ili bez pojave ferbilnih epizoda.
