Малигни тумори оваријума се јављају у свим животним добима, али
после 40 године њихова учесталост нагло расте, тако да је највећа у
животном добу од 50 до 59 година. Међу оваријалним туморима
младих жена, нарочито млађих од 20 година, око 60% чине тумори
порекла герминативног епитела

Малигни тумори јајника су по учесталости трећа гинеколошка (20%) и
пета укупна (5%) неоплазма жена. Инциденција износи 10-15:100.000
код жена између 50 и 55 година живота и у сталном је порасту.

Узрок   малигних   обољења   оваријума   је   непознат.   Показано   је   да
старије   животно   доба   и   фактори   повезани   са   несупримираном
овулацијом,   као   што   су   менопауза,   нулипаритет   или   мањи   број
трудноћа повећавају ризик за настанак оваријалног канцера.

Такође, породична анамнеза ендометријалног карцинома и карцинома
колона и дојке или оваријума може повећати вероватноћу за настанак
болести. Канцер настаје као последица абнормалност гена који
нормално контролишу раст и диференцијацију ћелија.

Највећи   број   оваријалних   канцера   је   ипак   непознатог   узрока   и
ризичним   факторима   сматрају   се   мали   паритет,   хормоналнни
фактори, изложеност индустријским полутанима (талку  и азбесту) или
исхрана са много масти.

4. ФАКТОРИ РИЗИКА ЗА ПОЈАВУ МАЛИГНИХ БОЛЕСТИ

Кроз епидемиолошке студије етиологије карцинома издвојено је више
егзогених и ендогених агенаса-фактора ризика-у чијем присуству се
статистички значајно повећава вероватноћа да појединац оболи од
одређене малигне болести.

Ендогени фактори ризика могу бити непромењиви и промењиви, док
су сви егзогени потенцијално превентабилни.

3.1

Непромењиви фактори ризика

-генетски могу бити наследни (пол, наследне болести и оптерећена
породична анамнеза) и ненаследни, односно стечени током живота

-године живота, инциденца већине малигних болести расте са

старењем

-болести (дијабетес, неурофиброматоза, фамилирарна полипоза

колона и друге) повећавају ризик појаве одређених неоплазми

-дуг репродуктивни период(рана менарха, касна менопауза)

3.2

Променљиви фактори ризика

су из домена стила живота и

навика, као што су гојазност, хиперкалоријска исхрана, пушење,
конзумирање алкохола, промискуитет, рано отпочињање
сексуалних односа, стерилитеет, мултипаритет и хормонска
терапија.

5. КЛИНИЧКА СЛИКА

Манифестације су дуго одсутне па се болест
код више од половине пацијенткиња
дијагностификује у иноперабилном или
дисеминованом

стадијуму.

Најчешћи

симптоми су бол, менструални поремећаји и
абдоминална

дистензија

узрокована

туморском масом или појавом асцитеса.
Јавља се и учестало мокрење, опстипација
или дијареја, диспнеја.