MALOLETNIČKA DELIKVENCIJA
Maloletnička delinkvencija
ozbiljan je problem s
kojim se susreću savremena društva. Reč je o
maloletnim osobama
koje su
počinile različita kaznena dela, zbog kojih je protiv njih pokrenut kazneni
postupak i izrečena neka kazna
. Mnoga istraživanja bavila su se fenomenom
maloletniče delinkvencije iz različitih perspektiva. O pojmu maloletničke
delikvencije postoje različita i brojna shvatanja. U upotrebi je i mnogo termina
kojima se ova pojava ili pojedini njeni oblici označavaju. Takvo shvatanje je
višestruko uslovljeno. Pored složenosti same pojave, tome su u najvećoj meri
doprineli različiti konceptualni pristupi, koji vode različitim rešenjima. U
početku se maloljetnička delikvencija nije razlikovala od kriminaliteta. Danas
se ističe razlika između delikvencije i kriminilateta.
Konflikti izmenu sociološkog i psihijatrijsko-psihološkog pristupa objašnjenju
kriminaliteta posebno su vidljivi iz načina na koji tretiraju porodicu kao faktor
kriminaliteta. Sociolozi se zanimaju za odnose izmenu porodice i šire društvene
zajednice i mogućnosti socijalizacije dok psihijatri i psiholozi pristupaju
porodici kao izvoru emocionalnog zadovoljstva i lišavanja te kao značajnom
faktoru razvoja ličnosti.
1. POJAM DELIKVENCIJE
Pojam delikvencija
(ital.
delinque
– pogrešiti, činiti kaznena dela )
obuhvata
teže oblike asocijalnog, antisocijalnog, socio-patološkog i kriminalnog
ponašanja s izuzetkom ubistva, kao što su krađa, pljačka, namerno izazivanje
šteta, požara, prestupništva, devijatno ponašanje, huliganstvo, razbojstvo,
vršenje kaznenih dela, krađa i vožnja automobila i motora
itd.
2. NEKE KARAKTERISTIKE MALOLETNIH
DELIKVENATA
Odrastanje je vrlo dinamičan proces. Mladost je razdoblje života u kojem se
pojedinac suočava sa različitim problemima i zadacima koji se pred njega
postavljaju. To je ujedno i
najintenzivnije
kognitivno
,
emotivno
i
konativno
razdoblje koje je obeleženo
sticanjem znanja i usvajanjem različitih navika, sudova, vrednosti, stavova.
Jedan od najvećih zahteva je izgradnja vlastitog identiteta i potraga za
odgovorima na brojna pitanja.
Kod mladih se javlja potreba za druženjem i uključivanjem u društveni život
šire zajednice kroz pripadanje određenim vršnjačkim grupama i društvima. Ako
se pojedinac uključi u određenu skupinu koju društvo identifikuje kao pozitivnu
grupu koja neguje i promiče odrenene pozitivne vrednosti i ciljeve, imajući u
vidu poštovanje normi i zahteva šire okoline onda možemo govoriti o
zadovoljavajućem uključivanju. Međutim, u nekim manje kontrolisanim
uslovima mladi se udružuju i identificiraju s devijantnim grupama tražeći sebi
slične sa istim psihičkim i društvenim problemima a kao cilj i sadržaj njihovo
druženje postaje obeleženo nasiljem, zavisnošću, različitim kaznenim delima i
to sve kao sastavni deo rituala grupe. Takvo uključivanje prouzrokuje
devijantno ponašanje koje često prerasta u delinkvenciju i kaznena dela te
postaje pretnja široj zajednici.
Uz različite činioce koji utiču na pojavu delinkventnog ponašanja valja
istaknuti činjenicu da su mladi progonjeni neskladom između osobnih interesa i
težnji društvenih potreba i mogućnosti kao što je na primer školovanje,
postizanje odrenenog zanimanja itd. U literaturi se ističe da mladi odlikuju
različitim biopsihološkim promenama čija dinamičnost daje znatne mogućnosti
za odgoj i socijalizaciju.
Mlada ličnost u fazi kada je još nedovoljno izgrađena
postaje osetljiva i razni uticaji mogu njen razvoj i ponašanje usmeriti prema
asocijalnom i antisocijalnom ponašanju
. Takođe postoji i značajna povezanost
emocionalnih osećanja, uznemirenosti, inferiornosti itd. sa devijantnim
ponašanjem. Kao što je već istaknuto celi niz i individualnih i društvenih
činioca može uticati na pojavu društveno neprihvatljivog ponašanja.
Tema ovog rada nije isticanje svih faktora i kriminogenih faktora već
određivanje uloge porodice kao neminovne socijalne okoline svakog pojedinca
na pojavu delinkventnog ponašanja. Kako ističu Singer i Mikšaj-Todorović od
mnogobrojnih definicija porodice koje polaze od različitih znanstvenih i
ideoloških premise najvažnije je naglasiti da je
porodica
biološko i socijalno
zajedništvo utemeljeno u skladu s važećim društvenim normama u najširem
smislu. Uloge koje se stavljaju pred porodicu su različite ali neizbežne su
osnovne funkcije koje su menusobno isprepletene a koje porodica ima kao
primarna društvena grupa. Od porodice se očekuje da ostvaruje reproduktivnu,
ekonomsku, emotivnu zaštitnu i odgojno-moralnu funkciju. Medjutim, što se
