Seminarski rad
Predmet: Osnovi andragogije u zdravstvu
TEMA:
Maloletnicka delikvencija sa andragoško socijalnog aspekta
Predavač:
Student:
Prof. Mr.sc Jasmina Radojlović Ime i prezime:Jasmina Đurđević
Br. Indeksa S21/2016
Beograd, Januar, 2018.
1.UVOD .................................................................................................................................3
2. POJAM I TEORIJE NASTANKA DELIKVENCIJE………….....................................…...4
3. NEKE KARAKTERISTIKE MALOLETNIH DELIKVENATA…………………….…….6
3.1.Fizičke osobine maloletnih delivenata ....................................................7
3.2.Inteligencija maloletnih delikvenata ........................................................9
3.3.Emocionalne osobine maloletnih delikvenata ...............................................10
3.4.Psihološke osobine maloletnih delikvenata ...................................................11
3.5. Socijalne osobine maloletnih delikvenata ..................................................13
4. PREOVLADAVAJUĆI FAKTORI MALOLETNIČKE DELIKVENCIJE……...........….14
4.1. Socijalizacija ......................................................................................................15
4.2. Razvoj dece u psihološkom smislu – psihološki uzroci .......................................15
4.3. Uticaj industrijalizacije i urbanizacije ………………...................……………….16
4.4. Ekološka sredina …………………………………........................……............16
4.5. Uticaj porodičnog faktora .....................................................................................16
4.6. Uticaj škole i obrazovanja .....................................................................................17
4.7. Uticaj društva ........................................................................................................18
4.8. Uticaj licnih faktora .........................................................................................18
5. MOTIV MLADIH ZA KRŠENJE NORMI.........................................................................19
6. NARKOMANIJA I DELIKVENCIJA.................................................................................20
7. POLNE RAZLIKE................................................................................................................20
8. RASPROSTRANJENOST...................................................................................................21
9. UZRAST MLADIH DELIKVENATA.................................................................................21
10.POMOĆ, PROMENA I NOVI POČETAK (PREVENTIVNE MERE I KAZNE)………22
11. ZAKLJUČAK.....................................................................................................................24
12. LITERATURA………………………………………………………...................………25
2
2. POJAM I TEORIJE NASTANKA DELIKVENCIJE
“Pojam delikvencija
(ital. delinque – pogrešiti, činiti kaznena dela )obuhvata teže oblike
asocijalnog, antisocijalnog, socio-patološkog i kriminalnog ponašanja s izuzetkom ubistva,
kao što su krađa, pljačka, namerno izazivanje šteta, požara, prestupništva, devijatno
ponašanje, huliganstvo, razbojstvo, vršenje kaznenih dela, krađa i vožnja automobila i motora
itd.”
Pojam delinkvencija se može posmatrati u užem i širem smislu. Širi smisao ovog termina
podrazumeva kršenja društvenih normi za koja su zakonom predviđene kazne. Dok se za
bliže i dodatnije pojašnjenje ovog poremećaja ponašanja, koristi definicija u užem smislu,
tačnije delinkvencija predstavlja kršenje zakonskih propisa od strane nepunoletnih lica tj.
podrazumeva sve prestupe omladine u koje spadaju fizičko nasilje, uništavanje društvene i
privatne imovine, krađe, provale, razbojništva, huliganstvo kao i ostali oblici ispoljavanja
devijantnog ponašanja. Za ovaj vid ponašanja, slobodno može se reći da je dvostruko
neprilagođen: kao primarni deo iznosi se društvena neprilagođenost (društvo ga osuđuje i
progoni), a istovremeno se javlja oblik lične neprilagođenosti (konstan strah od kazne).
Počinioci prestupa nazivaju se delinkventima. (10)
Maloletnička delinkvencija je prestupničko ponašanje specifično za populaciju
maloletnika. U pravnom smislu, svi vidovi ponašanja mladih, starijih od 14, a mlađih od 21
godinu koji, prema zakonu, spadaju u krivična dela. Ovi blici delinkventnog ponašanja mladih
mogu se svrstati u četiri kategorije: radnje destruktivno uperene protiv integriteta drugih
ličnosti, radnje destruktivno uperene protiv vlasništva i materijalnih dobara drugih, radnje
povlačenja i radnje samouništenja. Postoji i podela koja u oblike delinkvencije uključuje:
prestupe krivično-pravnih normi, prestupe prekršajnih normi i prestupe moralnih normi.
Delinkvent je u širem smislu osoba koja ispoljava antisocijalna ponašanja kojima krši
moralne, prekršajne i krivično-pravne norme. (10)
U psihološkom smislu, nekada znači delinkventnu ličnost koja ima određena i specifična
psiho-socijalna svojstva koja uzrokuju devijantna ponašanja npr. psihopatija, agresivnost,
emocionalna nezrelost, snižena inteligencija itd.. Pojam se najčešće vezuje za maloletnike koji
vrše prekršaje i krivična dela. Najčešći oblici maloletničke delinkvencije su asocijalna
ponašanja, različiti oblici prekršaja, imovinski delikti i delikti protiv života i tela. Na ova
ponašanja postoje specifični institucionalizovani preventivno zaštitni, porodično pravni i
procesno krivični vidovi društvenog reagovanja koji se razlikuju od društvenog reagovanja na
prestupnička ponašanja odraslih. Svaku društveni poremećaj daje konsekvence ili posledice
koje prema teoriji sociopatološkog ponašanja mogu da budu u vidu:
1. Odbacivanja i razičitih obika nepovoljnih reakcija u vidu Kontrolne kulture
2. Prihvatanje i iskorištavanje u vidu Eksplorativne kulture
3 .Nestalna reakcija u vidu povremene tolerancije i povremenih nepovoljnih reagovanja što je
uglavnom karakteristično za maloletničku delikvenciju.
Da bismo za maloletničku delikvenciju rekli da je jedne socijalno patološke pojava treba
da ima obuhvaćene sledeće elemente:
1. simptome poremećaja, njihove varijacije i tipološke grupacije.
2. rasprostranjenost poremećaja kako opšta tako i specifične
3.uzroke i razvoj poremećaja
4. posledice poremećaja (1)
Teorija anomije je jedna od najznačajnijih socioloških teorija koja pojavu i stope
devijantnog ponašanja pokušava da objasni određenim karakteristikama društvene
strukture. U stanjima društvene anomije ili društvene poremećenosti vrednosti i norme
gube svoje
značenje za pojedinca i zbog toga nisu više u stanju da uređuju i kontrolišu
4
njegovu aktivnost. Ovakvo stanje nastaje zbog naglih i brzih društvenih promena u svakoj
kriznoj situaciji bez obzira na to da li kriza dovodi do promena na bolje ili gore,kao što je
naglo bogaćenje ili naglo siromaštvo. Socolozi koriste različite kriterijume na osnovu kog
definišu pojam devijantnog ponašanja. Dirkem smatra da su normalne pojave one koje su
potpuno onakve kakve treba da budu , a patološke one koje bi trebale da budu drugačije
nego što jesu pa se onda postavlja pitanje koja je granica između normalnog i patološkog.
Međutim normalnim se smatraju one pojave koje imaju najopštije oblike, ono što je prosečno
dok svako odstupanje od ove osnovne mere zdravlja je patološka pojava.Normalnost pojave
se ocenjuje prema društvenom tipu, kome društvu pripada i fazi razvoja toga društva.
Osnovni razlog zašto je opštost tj.prosečnost obeležje normanosti Dirkem nalazi u procesu
društvenog odabiranja. (1)
Opšta orjentacija na materijalne vrednosti u svim razvijenim zemljama sveta utiče na
motivaciju delikvenata. Uspehom se računa samo bogatstvo a nemaju svi ljudi jednake šanse
da ga steknu i tako se javlja revolt iz koga može prosteći kriminalno ponašanje. Takođe se
kriminal povećava u zemljama u krizi, ili onima koje su zahvaćene ratovima jer se stvara
socijalni ambijent u kome je bespoštedno takmičenje ili nasilje legitiman način na postizanje
cilja. A. Mergen tvrdi da su deca rođena u ratu ili nešto malo vremena posle rata sklonija
kriminalitetu. To je naviše zbog toga što se vrsta i obim problema stanovnika povećavaju a
vrednosni sistem se gubi. Tokom ekonomske krize na primer, maloletnici gledaju roditelje
kako pošteno rade a nemaju dovoljno materijalnih sredstava dok se neki drugi ljudi bogate na
nezakonite načine pa se oni, mladi i nestrpljivi, često buntovni, nekada odlučuju da probaju da
krenu tim putem. Maloletnici mogu svoje nezadovoljstvo da ispolje depresijom ali i
napetošću, padom tolerancije na frustraciju, arogancijom, što sve vodi u konflikte i može
odvesti u devijantno ponašanje (alkohol, narkotici ili prestupništvo). Sociološke teorije ističu
važnost porekla, porodice, klase kojoj adolescent pripada, materijalnom stanju, zanimanju i
mestu stanovanja.
Dirkem razvija doktrinu socijalne dezorganizacije i anomije po kojoj je delikvencija
prvenstveno uzrokovana socijalnim faktorima. Društvo produkuje delikvenciju na već opisani
način: postavlja nefer pravila igre a onda to maloletnicima postaje motiv. Tako društvo samo
prouzrokuje anomiju a ona porast kriminala. Ipak motivacija tipa zadovoljavanje potrebe za
statusom ili motiv novca nisu dovoljni za objašnjavanje prestupničkog ponašanja jer oni
postoje kod mnogih a nisu svi ti ljudi skloni kriminalu već se te potrebe mogu zadovoljiti i na
druge načine - radom na primer. (1)
Koen na drugoj strani smatra da je devijantno ponašanje proizvod mentalne bolesti i
njenog patološkog ponašanja bolesne , oštećene ili defektne ličnosti.:” Devijantno ponašanje
je svako ljudsko ponašanje koje u značajnoj meri odstupa ili krši društvene norme jedne
zajednice i izaziva društvenu reakciju neodobravanja”. Društvena reakcija ogleda se u
socijalnoj kontroli koja kao glavni , tradicionalni oblik socijalne kontrole, postoji u skoro
svim društvima a to su običaji i pravo, religija, vaspitanje, socijalizacija.Prevencija devijacije
je posebna društvena delatnost. Opšti programi obuhvataju razlišite socijalne , ekonomske,
kulturne , vaspitne, mentalno–higijenske i druge mere. (2)
Ovaj kratak prikaz socijalnih teorija kriminaliteta završiću Mertonovom (Robert Merton,
“Društvena struktura i anomija”,1938.) teorijom odnosno njegovim opisom reagovanja na
društvenu anomiju. Ljudi na anomiju reaguju na nekoliko načina:
1.Konformitet - ciljevi koje osoba ima usklađuju se sa ciljevima društvene sredine
2.Apatija - odustajanje od ciljeva (ovde se često javlja i upotreba droga i alkohola)
3.Ritualizam - lični ciljevi se prilagođavaju datim okolnostima ili se od njih odustaje
4.Ignoriranje - društveni ciljevi se prihvataju ali se ostvaruju na nelegalan način
Pobuna - borba protiv društvenih ciljeva, to je oštar i revolucionaran odgovr na društvene
zahteve.To je česta motivacija kod privrednog kriminala.
5
ideoloških premise najvažnije je naglasiti da je porodica biološko i socijalno zajedništvo
utemeljeno u skladu s važećim društvenim normama u najširem smislu. Uloge koje se
stavljaju pred porodicu su različite ali neizbežne su osnovne funkcije koje su menusobno
isprepletene a koje porodica ima kao primarna društvena grupa. Od porodice se očekuje da
ostvaruje reproduktivnu, ekonomsku, emotivnu zaštitnu i odgojno-moralnu funkciju.
Medjutim, što se dogadja kao se ne ispuni jedna ili više funkcija koje provodi porodici? Kako
različiti poremećaji u strukturi porodičnog života se odražavanju na njene članove? Kako
socioekonomski status porodice i obrazovanje utiče na kvalitetu odnosa unutar porodice?
Ako kriminal mladih posmatramo kao socijalnu pojavu onda je presudan faktor porodica
jer ako su maloletnici zapušteni ili nesrećni veće su šanse da krenu putem prestupništva.
Mesto stanovanja je značajno kao faktor u kriminalnom ponašanju jer je selo sigurnije a u
gradu ima više izazova, veća je anonimnost, na više mesta se može pobeći i sakriti se, što
ohrabruje delikvente. Neki autori smatraju da kriminal raste proporcionalno sa gustoćom
gradova. Zanimljivo je da se maloletnici koji se često sele više odaju kriminalu. Jedno veliko
istraživanje na područiju grada Čikaga, poznata Čikaška studija, između ostalog dolazi do
podatka da se kriminaltet maloletnika koncentirše u određenim delovima grada i određenim
sredinama. (7)
3.1. FIZIČKE OSOBINE MALOLETNIH DELIKVENATA
Kada pričamo o pojedincu počinjemo sa biologijom i genetikom jer se one mogu smatrati
osnovom, koferom punim potencijala koji donosimo na svet. Šta iznosimo na videlo dana, šta
guramo u ćoškove a šta nosimo svaki dan, zavisi od nas i okoline u kojoj odrastamo i živimo.
Još je Platon govorio o tome da delikventno ponašanje jeste rezultat podleganja strastima, da
proističe iz neznanja ili bolesti duše. Aristotel je govorio o nepopravljivim zločincima (dakle
genetski zacrtanim kao takvima) koje treba eliminisati iz društva ili ih uništiti ili proterati.
Kada govorimo o fizičkim osobinama maloletnih delinkvenata prva stvar koju treba
naglasiti jeste ta da ne postoji znatna razlika između njih i ostale dece u tom pogledu. Prema
nekim studijama ( npr. istraživanja bračnog para Glik ) maloetni prestupnici, u poređenju sa
ostalom decom, ne razlikuju se značajno u visini i težini. Glikovi su utvrdili da su maloetni
prestupnici u većem stepenu mezamorfni, nego ostali. Maloetni delikventi nisu fizički
inferiorniji u poređenju sa ostalom decom. Ipak fizičke razlike između maloetnih delikvenata i
ostale dece nisu velike i sigurno nisu odlučujuće u pojavi maloetničkog prestupništva, već i
niz drugih faktora.Veliki procenat njih mokrio je u krevet, a javljaju se i noćni strah, frasovi i
anemija. Navodi se i to da su preležali razne dečije bolesti poput boginja, bolesti disajnih
organa i stomačnih oboljenja. Neki značajniji uticaj ovih događaja nije potvrđen.
Što se tiče biofizičkih osobina najpoznatija teorija je Lombrosova, on smatra da postoje
određene biofizičke osobine (iz kojih posle proističu i psihološke) koje su odlika delikvenata.
On smatra da su kriminalci degenerisana varijanta "normalnog" čoveka. Oni se mogu poznati
po izgledu: imaju nisko čelo, sastavljene obrve, izbočene jagodice, velike i klempave uši,
izbočenu donju vilicu a ove fizičke osobine prati niz psihičkih osobina kao što su lenjost,
buntvonost, lakomislenost, smanjena osetljivost na bol i sklonost praznoverju. Lombrozovoj
teoriji predhode dve: da je kriminalce izumeo đavo i Darvinova da su kreirani od strane boga
šestog dana a potiču od majmuna. Lombrozo ih takođe dovodi u vezu sa majmunima i smatra
da se nisu još "poljudili" dovoljno pa ih taj atavizam vuče u zločine. Mada nije jasno koja je
to životinjska, majmunska vrsta tako sklona kriminalu. Šalu na staranu Lombroso smatra da
civilizovani ljudi ideje o vršenju zločina suzbijaju obrazovanjem, pod destvom okoline i
straha od kazne dok oni koji to ne mogu podležu animalnim instinktima i vrše najstrašnije
zločine. Sve se to vidi, odražava, na licu kriminalca. Pošto do degeneracije mora doći mora
7
