Манастир Градац Историја архитектуре Србије
Страна| 2
УВОД
,
Богородичина црква поглед кроз капију
Манастир Градац Историја архитектуре Србије
Страна| 3
Српски православни манастир Градац, са гробном црквом свете
монахиње Јелисавете, бивше краљице Јелене, жене краља Уроша I, налази се
у средњем делу Србије, близу града Рашке. Веома је значајан за боље
разумевање градитељства немањићке Србије у другој половини XIII века. У
средњовековном простору манастира сачуване су две цркве и остаци
монашких зграда распоређених уз оградни зид. Главна манастирска црква,
посвећена Богородичином празнику Благовести. To је најранија грађевина у
Србији у којо је готика изражена у већој мери. Спој византијских и романичких
утицаја који одликује архитектуру рашке групе цркава присутан је и овде, али
обогаћен многим новим решењима облика, конструкције и украса, блиских
градитељству Запада, где је готика у то време већ увелико била владајући
стил. Основа плана као и романоготичке и готичке појединости украшавања
фасаде Богородичине цркве имају сличности са Студеничком црквом. Назив
места био је познат и пре оснивања истоименог манастира у 13. веку,
највероватније зато што је ту постојала тврђава или њени остаци. Архиепископ
Данило II у животопису краљице Јелене напомиње да је она изградила цркву “
на месту званом Градац ”. На узвишењу изнад манастира, које мештани зову
Петров крш, одакле се стеновит терен окомито спушта до западног дела
средњовековне монашке насеобине, налазе се остатци грађевине са два
одељења. Могуће да се ради о византијском утврђењу из VI века, у чијем је
подножију, на месту каснијег средњовековног манастира, постојала црква.
Иако две цркве овог манастира имају особености које их разликују од
других из тог периода, о Градцу није писано у оној мери колико он то заслужује
по својим квалитетима, месту у развоју српске уметности, а нарочито по
необичним појединостима које су изузетне на овим просторима. Дуго му није
придаван значај какав су имале друге кралљевске задужбине XIII столећа, тако
да су веома оскудни његови описи код путописаца XIX века, или их уопште
нема. Разлог вероватно лежи у томе што је манастир више од 300 година био
напуштен, цркве полусрушене, а остаци манастирских зграда и обимног зида
засути наносима замље.
Испред Богородичине цркве пронађени су темељи старијег храма. Зид
његове апсиде лежи испод прага главног портала богородичине цркве. Храм је
био једнобродан, са апсидом на истоку, полукружном споља и изнутра.
Манастир Градац Историја архитектуре Србије
Страна| 5
Богородичина црква у току рестаурације
АРХИТЕКТУРА БОГОРОДИЧИНЕ ЦРКВЕ
ПРОСТОРНА ЗАМИСАО, ПЛАН
И ГОРЊА КОНСТРУКЦИЈА
Богородичина црква у Градцу припада распростраљеној скупини
једнобродних храмова са куполом. Њен просторни слоп је сложен и састоји се
од неколико делова повезаних међусобно у целину. Црква је оријентисана у
правцу исток запад са олтарским простором на истоку. У просторном и
функционалом смислу лађу цркве чине три одељка: припрата, наос и олтарски
простор. Уз припрату су озидане две капеле, а управно на централни простор
храма краци трансепта образују простор за хорове – певнице. Грађевина има
наглашену подужну осовину, уобичајну код једнобродних цркава, јер се њени
делови настављају један на други у правцу исток – запад. Основа цркве је
толико неправилана да између зидова који се сучељавају готово нигде не
постоји прав угао. Неправилности су уочљиве и у општој слици и у појединим
деловима.
ПРИПРАТА СА КАПЕЛАМА
Припрата има облик издуженог четвороугаоника попречно постављеног у
односу на главну осовину грађевине. Његова северна страна је нешто дужа од
Манастир Градац Историја архитектуре Србије
Страна| 6
јужне, тако да правоугаоник нема правилан облик. Припрата је мало шира од
наоса, што је изражено и у спљним облицима. Од других делова цркве
одвојена пуним је пуним зидовима. Горњи део источног зида лежи на
подзиданом растеретном луку. У угловима припрате изграђена су ојачања –
угаони пиластри једнаких страна. Просторија је повезана са наосом вратима
постављениму средини источног зида, док су врата према капелама мања и
налазе се ближе западном зиду. Под је за три сантиметра виши од пода у
наосу, а за шест, односно за осам сантиметранижи од оног у капелама.
Остатак крстастог свода са ребрима пре ресраурације
Конструкцију над припратом чини крстасти свод са ребрима. Био је
срушен, али су се сачували његови почеци у угловима и трагови на зидовима,
који су показивали облике и висине делова који су га образовали. Ребра су се
ослањала на угаоне пиластре, а постављена су по правцима полукругова, чији
је пречник дијагонала припрате у водоравном пресеку. Она имају облик
усправног правоугаоника са сферно засеченим угловима. Између ребра и
пиластра није постојао ни венац ни капител. Уместо тога, углови последњих
блокова пиластара обликовани су високим лучним засецима, да би се добила
равна чеона страна на правац ребра. И први блокови ребара посебно су
Манастир Градац Историја архитектуре Србије
Страна| 8
јер би их са спољне стране заклањале капеле. Уколико би полазишта лукова
била на већој висини, укупна висина припрате била би за око два метра већа,
што би знатно пореметило спољне облике цркве.
Крстасти свод са ребрима био је познат градитељима у Приморију и
средишњим областима Србије много пре зидања Градца. Крајем XII столећа
тако су пресведени травеји катедрале Светог Трипуна у Котору. Почетком XIII
века изграђени су у још неким црквама, као у колегијалној цркви Свете Марије у
Котору 1221. Године, затим на спрату куле у Жичи око 1230. године, затим на
спрату куле у Жичи око 1230. године, и над спољном припратом у Студеници
око 1232.године. Свод у Градцу разликује се оод претходних по конструкцији,
начину ослањања и по профилу ребара(Т – III). У светом Трипуну ребра леже
на ваљкастим деловима стубаца, на које се настављају угаона ојачања, а у
Студеници и Жичи на конзолама у угловима и пресек им је масиван
правоугаоник. У светој Марији сводови су подухваћени прислоњеним луковима,
а ребра полазе са угаоних ојачања, где су и ослонци лукова. Приземље улазне
куле Немањиног манастира Светог Ђорђа у Расу, из осме деценије XII века,
засведено је кугластим сводом са ребрима, која су засечених углова али
масивна. Конструкције у свим наведеним црквама су пред готичке, ломбардске,
које су вероватно мајстори преносили у јужну Италију и на источну јадранску
обалу. У Градцу су ребра виткија и ближа раноготичком начину обликовања.
Сличности се могу наћи на црквама и манастирским зградама које су градили
цистерцити. Непрекинуте линије угаоних ојачања, на која се ребра у градачкој
припрати непосредно надовезују, и изостављање венца или капитела чине овај
простор пространијим и дају утисак ''дијагоналности''.
На источном зиду припрате, изнад портала и са обеју његових страна
израђена су три слепа, преломљена лука од штука. Два бочна лука била су
украсе изнад сликане представе Благовести – великих фигура Богородице на
јужној и арханђела Гаврила на северној страни од портала. Тежња за
пространошћу и добром осветљеношћу, дијагоналност и облици ребара и
украса на источном зиду показују блискост градитеља са идејама готике,
нарочито у начену размишљања и општем утиску.
Уз северну и јужну страну припрате налазе се капеле, као посебни
одељци у просторном или функционалном смислу. Правоугаоног су облика, са
