Маневрисање бродом
2.
M A
Н Е В Р И С А Њ Е
Б Р О Д О М
2.1. КОРМИЛАРЕЊЕ
Кормиларење је радња којом кормилар, по наређењу капетана брода или
официра палубне страже, одржава брод у одређеном курсу. Кормиларење се врши
по:
•
компасу,
•
покривеном смеру,
•
обалском објекту и
•
оријентиру на броду-равначу (суседном броду).
КОРМИЛАРЕЊЕ ПО КОМПАСУ
Кормиларење по компасу је радња којом кормилар одржава брод у наређеном
курсу на основу поклапања прамчанице и броја на ружи компаса који означава тај курс.
Када брод скрене са курса, кормилар га враћа на курс положајем кормила који води
брод на супротну страну. При томе кормило се поставља под углове малих вредности (5
- 10°). Када брод почне да се враћа у ранији курс, кормилар поставља кормило у
средину. Ако се брод нагло враћа на курс или ако има тенденцију да пређе ранији курс,
кормило се поставља на супротну страну за вредност угла 2 - 5°.
Вредност углова кормила при окретању брода, или враћања на курс, зависе од
маневарских својстава брода, утицаја струја, ветра и валова и рада погонских стројева.
КОРМИЛАРЕЊЕ ПО ПОКРИВЕНОМ СМЕРУ
Кормиларење по покривеном смеру је радња којом кормилар одржава брод у курсу
који се поклапа са покривеним смером. При кормиларењу по покривеном смеру
кормилар поставља кормило за вредност углова као при кормиларењу по компасу.
КОРМИЛАРЕЊЕ ПО ОБАЛСКОМ ОБЈЕКТУ
Кормиларење по обалском објекту је радња којом кормилар одржава брод у курсу
који се поклапа са спојницом прамчано копље - обалски објект. При кормиларењу по
обалском објекту кормилар поставља кормило за вредности углова као при кормиларењу
по компасу.
74
Маневрисање бродом
КОРМИЛАРЕЊЕ У СТРОЈУ КОЛОНЕ
Кормиларење у строју колоне је радња којом кормилар одржава брод у курсу који
се поклапа дању са спојницом јарбол и крмено заставно копље предњег суседа -
прамчано заставно копље сопственог брода, а ноћу водено светло предњег суседа -
прамчано заставно копље сопственог брода.
Ако за време вожње у колони бродови окрећу, кормилари постављању углове
кормила тако да прамчана статва брода следи унутрашњи руб бразде предњег суседа.
2.1.1. СРЕДСТВА ЗА КОМАНДОВАЊЕ КОРМИЛОМ
Капетан брода (официр палубне страже) командује кормилом:
•
усмено,
•
догласним цевима,
•
телефоном,
•
кормиларским телеграфом,
•
звонцем и
•
уговореним знацима.
Табела 1. Команде за кормило и поступци кормилара
команда
Поступци кормилара
понављање
извршење
извештавање
Десно 5
Десно 5
Постављање кормила за наређени
Кормило је
десно или
лево
лево
број степени десно или налево
лево 10
Десно сасвим
Десно сасвим
Постављање кормила за наређени
Кормило је
десно или
лево
лево
до крајње ознаке на аксиометру
лево сасвим
Постепено враћа кормило до
Кормило је
Враћај
Враћај
половине угла наређеног
десно или
претходном командом
лево 10
Враћа кормило на наређени број
Кормило је
Враћај на10
Враћај на 10
десно или
степени
лево 10
Пребацује кормило са једне на
Кормило је
Пребаци
Пребаци
десно или
другу за исту вредност угла
лево 10
У средину
У средину
Поставља кормило у средину
Кормило је у
средини
Очитава курс у коме је брод
пловио односно смер на обалски
У курсу 275
Право
Право
објекат у тренутку када је примио
степени
команду и без додатних команди
задржава тај курс, односно смер
75
Маневрисање бродом
2.1.3. ДУЖНОСТИ КОРМИЛАРА
Пре него што се кормилару повери самостално обављање кормиларске дужности, он
мора да зна:
•
допуштене граничне углове кормила при вожњи напред и крмом, и то у вожњи
разним брзинама,
•
време потребно за постављање кормила сасвим на једну страну као и на број
степени који се најчешће командује у пракси,
•
дозвољену брзину окретања кормиларског точка,
•
време потребно за савлађивање инерције брода од момента када почне окретање
кормила до почетка окретања брода,
•
карактеристике управљања бродом при раду једне машине у вожњи напред и
крмом при различитој снази ветра и
•
техничке карактеристике кормиларског уређаја.
За време док му траје периодична служба на кормилу, кормилар не сме напустити
кормиларско место, пушити, разговарати и бавити се било којим пословима који нису у
непосредној вези са кормиларењем.
Да би што успешније обавио своју дужност, кормилар је дужан да пази на:
•
команду за кормило,
•
компас,
•
положај кормила према аксиометру,
•
положај кормиларског телеграфа (када се њиме командује) и
•
исправно функционисање кормиларског уређаја.
При извршавању команди кормилар треба да се придржава техничклх упутстава која
регулишу употребу кормиларског уређаја. Без обзира на тип уређаја, кормилар увек
покреће кормиларски точак лаганим покретима. Да би што успешније обавио своју
дужност, кормилар је дужан да пази на:
•
команду за кормило,
•
компас,
•
положај кормила према аксиометру,
•
положај кормиларског телеграфа (када се њиме командује) и
•
исправно функционисање кормиларског уређаја.
77
Маневрисање бродом
При извршавању команди кормилар треба да се придржава техничких упутстава
која регулишу употребу кормиларског уређаја. Без обзира на тип уређаја, кормилар увек
покреће кормиларски точак лаганим покретима.
2.2. ПОЗНАВАЊЕ МАНЕВАРСКИХ СПОСОБНОСТИ БРОДА
Да би се могло потпуно управљати бродом, треба познавати природу и величину
сила које делују на брод. Те силе које различито показују своје деловање на брод потиче
од различитих извора. То су: пропелер, кормило, конопи за вез, сидро, ветар, струја и
друго.
Пропелер је главни извор снаге којом се брод покреће. Пропелер који се при
вожњи напред, гледано у смеру прамца, окреће у смеру казаљке на сату, назива се
деснокретни. Ако пропелер под истим условима окреће у супротном смеру казаљке на
сату, назива се левокретни. Оба пропелера ако се окрећу у супротном, дају броду
кретање према натраг, тј. остварују вожњу крмом.
Слика 2.1. лево Деловање силе струје пропелера код деснокретног пропелера у вожњи
напред, десно пропелер који се окреће баца воду према назад и ствара струју пропелера
Својство брода да може мењати курс правац кретања тј. да се може окретати десно
и лево, назива се окретљивост брода, и остварује се помоћу кормиларског уређаја. Али
кормиларски уређај не служи само ради промене правца и ради окретања него и да држи
78
Маневрисање бродом
Под маневарским особинама подразумевамо начин како се брод влада при
извођењу пристајања и осталих маневара у односу на ветар, кормиларење, избор крме,
залет итд. Сваки брод има њему својствене маневарске особине тј. он се на свој начин
окреће, зауставља, кормилари, поставља према ветру итд.
Најважније маневарске особине брода су :
1)
величина круга окретања ( слика 2.4.),
2)
временско трајање окрета од 180 степени,
3)
способност заустављања или залет брода,
4)
време пребацивања мотора од хода напред на ход крмом,
5)
способност кормиларења при вожњи крмом с обзиром на избој,
6)
утицај ветра на брод када мотор не ради,
7)
утицај ветра на кормиларење при вожњи крмом и
8)
способност окрета на месту бродова са једним и са два пропелера.
Слика 2.4. Одређивање размера круга
помоћу усидреног чамца
Слика 2.5. Одређивање пречника круга окретања
помоћу маркантног објекта на обали
80
