1. Definisanje marketinga
Prema
Kotleru
(jedan od vodećih marketing eksperata u svetu) marketing je nauka i umetnost stvaranja
i održavanja potrošača i profita. Postoje 2 definicije marketinga: društvena i upravljačka.
Društvena
definicja marketinga predstavlja ulogu marketinga u društvu I glasi: Marketing je društveni proces gde
pojedinci ili grupe dobijaju ono što im je potrebno ili što žele, i to stvaranjem, ponudom ili razmenom
vrednosti proizvoda i usluga sa drugima. Po
upravljačkoj
definiciji marketing se opisuje kao umetnost
prodaje proizvoda.
Prema
Drakeru
, prodaja nije najvažniji deo marketinga, već je cilj marketinga da tako dobro upozna
kupca i shvati koji proizvod ili usluga mu odgovaraju, da se oni sami prodaju.
Američko udruženje za marketing
daje definiciju da je marketing proces planiranja, organizovanja i
kontrole bazičnog koncepta marketing miksa-proizvoda,cene, distribucije i promocije.
2. Suština marketing koncepcije
Suštinu marketing koncepcije čine:
potrebe, želje i tražnja; tržišta; ponuda; vrednost, zadovoljstvo
i kvalitet; razmena, transakcije i odnosi.
Organizacije nastoje da shvate potrebe, želje i tražnju ciljnih tržišta.
Ljudska potreba
se javlja
uskraćivanjem osnovnih zadovoljenja.Postoje fizičke potrebe(za hranom,vodom,vazduhom,odećom…),
društvene potrebe (za pripadanjem) i lične potrebe (za znanjem i samoizdržavanjem).
Ljudske želje
su
žudnja zadovoljenja ljudskih potreba i oblikuju se pod uticajem kulture i ličnosti pojedinca. Ljudi imaju
ograničene osnovne potrebe i uglavnom neograničene želje. Ali, ljudi imaju ograničena novčana
sredstva.
Traž nja
predstavlja želje za specifičnim proizvodima koje su odraz mogućnosti i spremnosti
kupovine.Želje postaju tražnja kada se temelje na kupovnoj moći. Organizacije ne stvaraju potrebe, ali
utiču na stvaranje želja.
Pošto svi ljudi ne žele iste proizvode (sok, automobil…) organizacije moraju izvršiti segmentaciju
tržišta. Za svaki izabrani ciljni tržišni segment organizacija razvija marketing ponudu- miks. Marketing
miks (proizvod) se pozicionira u svesti ciljnih potrošača kao isporuka neke posebne koristi.
Tržiš te
čine svi aktuelni i potencijalni kupci određenog proizvoda, koji dele potrebu ili želju koja se može
zadovoljiti putem razmene. Veličina tržišta zavisi od broja ljudi koji iskazuju potrebu, imaju sredstva
da se uključe u razmenu i spremni su da ponude ta sredstva u zamenu za ono što žele. Postoji
5
osnovnih tržišta
. Proizvođači na tržištima resursa kupuju resurse, pretvaraju ih u robe i usluge u
prodaju posrednicima, a oni dalje krajnjim potrošačima. Potrošači prodaju svoj rad i dobijaju novac
kojim plaćaju robe i usluge. Država kupuje i plaća robe na tržištima resursa, proizvođača, posrednika i
potrošača i oporezuje ta tržišta, a povratno pruža neophodne opšte usluge. Danas se razlikuje tržište kao
fizičko mesto (marketplace)-kada pojedinac kupuje u prodavnici, i tržište kao prostor kada pojedinac
kupuje preko Interneta.
Ljudi zadovoljavaju potrebe i želje
poizvodima i uslugama
, a zadatak marketinga je stvaranje,
promovisanje i isporuka krajnjim potrošačima. Proizvod uglavnom predstavlja fizički, opipljiv
predmet, ali i sve što bi moglo zadovoljiti potrebe i želje potrošača: usluge, doživljaji, događaji, osobe,
mesta, imovina, organizacije, informacije i ideje, što sa proizvodima čini
10 ključnih oblika ponude
.
Vrednost
je potrošačeva procena ukupne mogućnosti proizvoda da zadovolji njegove potrebe. To je
odnos između onoga što potrošač dobija i onoga što daje. Dobija koristi koje sadrže funkcionalne i
emocionalne koristi, a procenjuje troškove koji obuhvataju finansijske, fizičke, troškove energije i
ulaganje vremena. Marketing ekspert može povećati vrednost ponude za potrošača povećanjem koristi,
smanjenjm troškova,i jednim i drugim, većim povećanjem koristi u odnosu na povećanje troškova i
manjim smanjenjem koristi u odnosu na smanjenje troškova.
Zadovoljstvo
potrošača je stepen u kome su karakteristike proizvoda usklađene sa očekivanjima
potrošača, a u suprotnom, ako su karakteristike proizvoda slabije od očekivanja kupac je nezadovoljan.
Zadovoljstvo potrošača je ključni element uspešnog marketinga. Postoji
11 osnovnih faktora
koji
utiču na ukupno zadovoljstvo potrošača: 1. vrednost proizvoda, 2. kvalitet usluge, 3. konkurentna cena
4. brza usluga, 5. pravovremeni računi, 6. tačnost računa, 7. jasnost računa, 8. obrazovano, 9. uljudno,
10. društveno i 11. uslužno zaposleno osoblje.
Kvalitet
i zadovoljstvo su usko povezani. Cilj ukupnog
kvaliteta je potpuno zadovoljstvo potrošača. Kvalitet počinje sa potrebama, a završava se
zadovoljstvom potrošača.
Razmena
je jedan od 4 načina za dobijanje željenog proizvoda: samoproizvodnja, prinuda, molba i
razmena. Razmena je suština marketing koncepta. To je dobijanje željenog proizvoda od nekog uz
davanje nečega u zamenu. Da bi došlo do razmene mora se ispuniti
5 uslova
: 1. treba da postoje
najmanje 2 strane, 2. svaka strana ima nešto od vrednosti za onu drugu, 3. svaka strana je sposobna za
komunikaciju i isporuku, 4. svaka strana je slobodna da prihvati ili odbci ponudu i 5. svaka strana
smatra poželjnim trgovanje sa drugom stranom.. Dve strane su uključene u proces razmene ako
pregovaraju. Ako je sporazum postignut ostvarena je transakcija.
Transakcija
je trgovina vrednostima
između 2 ili više strana. Postoji
klasična novčana
transakcija, ali i ona koja ne zahteva novac već
potrazumeva razmenu roba i usluga za druge robe i usluge i to je
barter
transakcija. Marketing
transakcija je deo šireg koncepta- marketing odnosa.
Marketing odnos
ima za cilj izgradnju
dugoročnih odnosa od zajedničkih interesa sa ključnim snagama. Rezultat marketing odnosa je
izgradnja marketing mreža.
Marketing mreža
se sastoji od organizacije i sktejkholdera (poslovni
partneri- potrosaci, zaposleni, dobavljaci, distributeri…) sa kojima gradi uzajamno profitabilne
poslovne odnose. Umesto konkurencije između organizacija, konkurencija postoji između marketing
mreža,a pobednik je ona organizacija koja ima najbolju mrežu.
3. Marketing sistem
Glavni učesnici
marketing sis tema
su : dobavljači, konkurenti, marketing posrednici, tržište krajnjih
potrošača i okruženje. Organizacije i konkurenti šalju proizvode i usluge direktno potrošačima, ili
indirektno putem marketing posrednika. Svi učesnici marketing sistema su pod uticajem snaga iz
okruženja- demografskih, ekonomskih, fizičkih, tehnoloških, poitičko-pravnih i društveno-kulturnih.
Uspeh organizacije ne zavisi samo od sopstvenih aktivnosti već i od toga kako celokupni lanac
vrednosti zadovoljava potrebe finalnih potrošača. Organizacije moraju da istražuju potrošače, njihove
potrebe, proizvode, promovišu, skladište i isporučuju dobre proizvode i usluge. Istraživanja, razvoj
proizvoda, pružanje usluga, komuniciranje su ključne marketing aktivnosti. Marketingom se bave kako
prodavci tako i kupci(kada istrazuju raspolozivost,cenu…).
4. Marketing strategija
Marketing strategija
obuhvata analizu i izbor ciljnog tržišta i stvaranje i održavanje odgovarajućeg
marketing miksa koji će zadovoljiti te ljude. Marketing strategija odeđuje najbolji plan za najbolju
upotrebu resursa organizacije i taktike za postizanje ciljeva. Za razvoj i upravljanje marketing strategija
odgovorni su marketing menadžeri i oni se moraju fokusirati na osnovne marketing zadatke, a to su:
upravljanje marketingom, analiza marketing mogućnosti, izbor marketing strategije, definisanje
strategija proizvoda, cene, distribucije i promocije i ogranizovanje i kontrola marketing aktivnosti.
Upravljanje marketingom
je planiranje, organizovanje i kontrola marketing strategije, merenjem
rizika i koriti u marketing odlučivanju i fokusiranjem na ukupni kvalitet.
Analiza
potrošača,
konkurenata i okruženja omogućava sagledavanje eksternih mogućnosti i opasnosti pri definisanju
marketing strategije. Na osnovu analize marketing mogućnosti organizacija vrši segmentaciju i
izbor
ciljnih tržišta, izbor strategije pozicioniranja i diferenciranja proizvoda i razvija odnose sa potrošačima.
Definisanje strategije proizvoda
obuhvata razvoj i održavanje proivoda, definisanje asortimana,
imidža proizvoda, marke, pakovanja i izbacivanje loših proizvoda.
Definisanje strategije cene
podrazumeva određivanje nivoa i raspona cena, tehnika određivanja cena,
Prema koncepciji prodaje
potrošači prepušteni sami sebi neće kupovati dovoljno proizvoda i zato
organizacija mora da preduzme agresivnu prodaju i promotivne aktivnosti. Koncepcija prodaje se
najagresivnije primenjuje kod netražene robe, u neprofitnim i organizacijama sa većim kapacitetom.
Marketing zasnovan na agresivnoj prodaji nosi velike rizike. Pretpostavlja se da će kupcima koji su
nagovoreni na kupovinu proizvod odgovarati, a ako im ne bude odgovarao da neće prenositi loše
poruke što su neodržive pretpostavke o kupcima(prosečan zadovoljan potrošač svoje iskustvo prenosi
na 3, a nezadovoljan na 10 drugih osoba).
Prema koncepciji marketinga
ključ za postizanje ciljeva organizacije se sastoji u stvaranju i isporuci
vrednosti za ciljne potrošače, efektivnije u odnosu na konkurente.
Levit
je povukao oštru razliku
između prodajne i marketing koncepcije. Prodaja se koncentriše na potrebe prodavca, a marketing na
potrebe potrošača. 4 ključne osnove marketing koncepcije su:
1. ciljno tržište, 2. potrebe potrošača,
3. integrisani marketing, 4. profitabilnost
. Organizacije pažljivo biraju
ciljno tržište
i definišu
marketing programe za njih, čak i bez shvatanja potreba potrošača. Postoji reaktivni, anticipativni i
kreativni marketing. Stručnjaci
reaktivnog
marketinga otkrivaju i zadovoljavaju-reaguju na potrebe
potrošača.
Anticipativni
marketing stručnjaci anticipiraju koje bi potrebe potrošači mogli imati u
bliskoj budućnosti.
Kreativni
marketing stručnjaci otkrivaju i proizvode one proizvode koje potrošači
nisu tražili, ali će najverovatnije oduševljeno prihvatiti. Kada su sva odeljenja organizacije
koordinirana da bi se zadovoljili interesi potrošača, to je
integris ani marketing
ion se ostvaruje na 2
nivoa. Prvo,različite marketing funkcije moraju biti kooridinirane sa aspekta potrošača i drugo,
marketing mora biti povezan sa ostalim odeljenjima koja takođe imaju “misle o potrošaču”. Radi
podsticanja timskog rada na nivou svih odeljenja organizacija mora da sprovodi
eks terni
(usmeren
prema ljudima izvan organizacije) i
interni marketing
(obuhvata angažovanje,obuku i motivisanje
pojedinaca koji žele da zadovolje potrošače) i on uvek prethodi eksternom marketingu. Krajnja svrha
marketing koncepcije je da pomogne organizacijama u ostvarenju njihovih ciljeva (za profitne org to je
profit, a za neprofitne i državne je održavanje i obezbeđivanje fondova za obavljanje aktivnosti).
Većina organizacija ne primenjuje marketing koncepciju sve dok ih ne nateraju okolnosti,a njegovu
primenu mogu podstaci : pad prodaje, sporiji rast, promena modela kupovine, povećanje
konkurentnosti i povećanje troškova marketinga. Prilikom pokušaja promene u tržišno orijentisanu,
organizacija se može suočiti sa 3 prepreke: organizovani otpor, sporo učenje i brzo zaboravljanje. Ne
mora svaka organizacija da bude marketing orijentisana. Monopolisti (komunalne org) uvek imaju
potrošače, a postoje i slučajevi kada potencijalni potrošači smatraju proizvod superironim i tako ga
traže.
Prema koncepciji društvenog marketinga
zadatak organizacije je da identifikuje potrebe, želje i
interese ciljnih tržišta i da isporuči željena zadovoljstva efektivnije i efikasnije od konkurenata tako da
održava ili povećava dobrobit potrošača i društva. Ona zahteva da organizacije imaju u vidu društvena i
etička razmatranja i zato one često moraju da usklade suprotstavljene inrese kao što su profit
organizacije, zadovoljavanje želja potrošača i interesi društva.
8. Značaj marketinga
Primena marketinga je ključni faktor uspeha svake organizacije. Marketing se danas primenjuje širom
sveta, a razlozi njegovog velikog značaja su: 1. marketing stimuliše tražnju potrošača, 2. troškovi
sprovođenja marketing aktivnosti su veliki(više od 50% od ostvarene prodaje),
3. zapošljava ljude(u Evropi između 25 i 33% zaposlenih obavlja marketing aktivnosti),
4. podržava industrije, 5. utiče na sve potrošače, 6. igra važnu ulogu u našim životima jer pre svega
poboljšava kvalitet života(štednja energije, zaštita od AIDSa, bezbednost u saobraćaju...).
9. Marketing izvršioci
Marketing izvršioci
su organizacije i pojedinci koji ostvaruju 1 ili više markting zadataka. To su
proizvođači proizvoda i usluga, maloprodavci, veleprodavci, marketing eksperti, organizacioni i krajnji
potrošači. Svaki izvršilac ima različitu ulogu, a osnovne marketing zadatke mora da izvrši 1 ili više
izvršilaca. Jedan izvršilac obično ne preduzima sam sve marketing zadatke jer često nije osposobljen da
sam obavi sve marketing zadatke već traži pomoć marketing specijalista. Odgovornost za marketing je
raspoređena širom organizacije.
Marketing menadžer
je osoba odgovorna za donošenje važnih
marketing odluka. Neki menadžeri u org su specijalizovani za marketing odlučivanje. Menadžeri
marke
donose svakodnevne odluke za pojedine marke i pripremaju godišnji marketing plan.
Menadžeri
prodaje
vode aktivnosti u oblasti prodajne snage. Menadžeri
propagande i promocije
kontrolišu pripremu štampanih i tv oglasa i sl. Veće org. Imaju menadžere
za razvoj proizvoda i
marketing informacija.
Tipične odgovornosti marketing menadžera su : donošenje marketing
planova, predviđanje prodaje, istraživanje okruženja,potrošača i konkurencije, razvoj kanala
distribucije, integrisana promocija, razvoj prodajne snage, oglašavanje, određivanje cene, razvoj
proizvoda i usluga.
10. Marketing izazovi
Organizacije posluju u dinamičnom, globalnom okruženju. Stalne promene čine da pobedničke
strategije brzo zastarevaju. Organizacije se u svom okruženju suočavaju sa promenljivim vrednostima i
zahtevima potrošača, rastućom globalnom konkurencijom, privrednom stagnacijom i drugim
ekonomskim, političkim i društvenim problemima. Ključni trendovi i snage koji menjaju tržišni prostor
i predstavljaju
marketing izazove
su: 1. rast neprofitnog marketinga, razvoj informacione tehnologije,
globalizacija, promene svetske privrede i rastuća etnička i društvena odgovornost organizacija. Stalni
izazov za svaku organizaciju je da istražuje promene i na osnovu toga planira budućnost. U novije
vreme marketing postaje glavna komponenta strategija brojnih
neprofitnih
organizacija
(fakulteti,crkve,bolnice,državne agencije koje sprovode kampanje da bi podstakle štednju energije,
zaštitu okruženja, smanjile upotrebu cigareta,alkohola…). Kontinuirani rast neprofitnog marketinga
predstavlja novi izazov za marketing menadžere. Brzi razvoj kompjutera,telekomunikacija i
informacione tehnologije
ima glavni uticaj na način stvaranja vrednosti za potrošače od strane
organizacija i na sve aspekte marketinga. Mnoge organizacije nastoje da posluju na
globalnom tržištu.
Danas je skoro svaka org na neki način povezana sa globalnom konkurencijom. Organizacije ne
pokušavaju samo da ostvare prodaju lokalno proizvedenih proizvoda na internacionalnom tržištu, već i
da kupuju i proizvode brojne komponente na tom tržištu. Mnoge org. formiraju
s trategijs ke alijanse
sa
inostranim organizacijama, čak i sa konkurentima.
Kao
odgovor na marketing izazove
bitne su promene u ponašanju: 1. organizacija i 2. marketing
stručnjaka. U marketinškom ponašanju organizacija aktuelni su:
reinženjering
(usmeravanje ka
reorganizovanju ključnih procesa),
spoljašnje snabdevanje
(kupuju one proizvode i usluge koje mogu
nabaviti po nižoj ceni ili su boljeg kvaliteta),
elektrons ka trgovina
(usmeravanje ka stvaranju
virtuelnih proizvoda dostupnih na Internetu),
benčmarking
(okreću se proučavanju najboljih svetskih
primera i prihvatanju najbolje prakse),
alijanse
(stvaraju mreže sa pratnerskim organizacijama),
partnerstva sa dobavljačima
(usmeravaju se na manji broj pouzdanih dobavljača sa kojima
uspostavlja partnerske odnose),
tržiš na orijentis anos t
(usmerava se na organizovanje prema tržištima),
i na globalno i na lokalno tržište
, i
decentralizacija
(ohrabrivanje veće inicijative na lokalnom nivou).
Glavne marketing teme stručnjaka za marketing su: marketing odnosi, vrednost za potrošače, učešće
potošača, ciljni marketing, individualizacija, baza podataka o potrošačima, integrisane marketing
komunikacije, kanali kao partneri, zaposleni kao marketing eksperti i donošenje odluka na bazi modela.
11. Kritike marketinga
Prema društvenim kritikama marketing negativno utiče na: 1. individualne potrošače, 2. društvo u
celini i 3. druge poslovne organizacije.Instrumenti marketing miksa su predmet posebnih kritika.
Kritičari marketinga najčešće upućuju
negativne krtike zbog uticaja marketinga na potrošače
, i to na:
Visoke cene -
Marketing praksa povećava troškove roba i prouzrokuje veće cene nego što bi bile da
nema marketinških aktivnosti. Ističu se 3 faktora:
visoki troškovi distribucije
(usled angažovanja
suviše neefikasnih posrednika,lošeg menadžmenta i planiranja) što maloprodavci objašnjavaju da oni
obavljaju aktivnosti koje bi inače morali da obave proizvođači ili potrošači, da tim se povećanjem
poboljšavaju usluge što sami potrošači žele, da je povećanje neophodno jer troškovi održavanja
skladišta rastu i zbog veoma velike konkurencije;
visoki troškovi propagande i promocije
(pakovanje
i promocija dodaju samo psihološku vrednost proizvodu, a to povećava maloprodajnu cenu.) na šta
maloprodavci kažu da potrošači žele i spremni su da plate psihološke koristi (da se osećaju lepim,
Konzumerizam
je organizovani pokret građana i vladinih agencija čiji je cilj postizanje prava i moći
potrošača u odnosu na prodavce. Nastao je u SAD, početkom XX veka povećanjem cena i skandalimau
industriji lekova. Predsednik SAD John Kennedy je 1962. podneo Američkom Kongresu Deklaracijuo 4
osnovna prava potrošača. Od tada se pokret potrošača širi u međunarodnim okvirima.
Osnovna 4 prava potrošača
su:
1. Pravo na informisanost
što podrazumeva zaštitu od netačnih,
lažnih izveštaja, propagandnih oglasa, etiketa, cena itd. i obezbeđivanje informacija da bi se donele
dobre odluke. Sa boljom informisanošću potrošač ima bolje mogućnosti da izvrši pravi izbor proizvoda
i usluga, ali to nije garancija da će ih upotrebiti u svom procesu odlučivanja.
Garancija
obećava
potrošačima da će proizvod ispuniti određene standarde.
2. Pravo na sigunost (bezbednost)
podrazumeva zaštitu potrošača od opasnih i nesigurnih proizvoda.
3. Pravo na izbor
znači da potrošači
imaju nekoliko proizvoda i marki između kojih vrše izbor. Da bi povećale izbor potrošača, savezne
vlade u brojnim razvijenim zemljama preduzimaju različite aktivnosti-sprečavaju ograničavanje
konkurencije, daju dozvole za uvoz radi podsticanja konkurencije sa domaćim proizvodima itd.
4.Pravo na iznošenje mišljenja i interesa(pravo na glas) potrošača
znači da ljudi mogu da iznesu
svoje mišljenje (ponekad kao žalbe) organizacijama, vladi i drugim subjektima.
Environmentalizam
je organizovani pokret građana i vladinih organizacija radi zaštite i poboljšanja
životne sredine ljudi. Environmentalisti se bave marketing uticajima na okruženje i troškovima
zadovoljavanja potreba i želja potrošača. Bave se štetom koju u ekološkom sistemu prouzrokuju
vađenje ruda, seča šuma, kisele kiše, smanjivanje ozonskog omotača, otrovni otpad, smeće, porastom
zdravstvenih poblema prouzrokovanih zagađenim vazduhom, vodom i hemijski obrađivanom hranom.
Oni nisu protiv marketinga i potrošnje već žele da ljudi i organizacije posluju sa više brige prema
okruženju. Organizacije na njihove zahteve odgovaraju
zelenim marketingom
– razvojem ekološki
bezbednih proizvoda, pakovanja koja se mogu reciklirati,boljom kontrolom zagađenja i sl. Da bi
odgovorile na ekološke zahteve marketinga brojne organizacije primenjuju koncept
projektovanja za
demontiranje
prema čemu se proizvodi projektuju tako da budu demontirani kada istekne njihova
upotrebljivost,koriste manji broj delova,više recikliranog materijala,materijale koji se mogu reciklirati..
13. Interno regulisanje marketing aktivnosti u organizaciji
Društvena odgovornost
je obaveza organizacije definisana od strane zakona i privrede da ostvaruje
dugoročne ciljeve koji su u interesu društva. Društvena odgovornost znači brigu za posleice aktivnosti
pojedinca ili organizacije koje mogu imati uticaja na interes drugih. Razlikuju se
2 aspekta društvene
odgovornosti
: 1. klasičnii 2. društveno-ekonomski.
Prema klasičnom aspektu
jedina društveno
odgovornost menadžmenta je maksimiziranje profita.
Prema društveno-ekonomskom aspektu
društvena odgovornost menadžmenta se kreće iznad sticanja profita i sadrži zaštitu i poboljšanje
društvenog bogatstva. Kerol je definisao
piramidu društvene odgovornosti preduzeća. Ekonomska
odgovornost
znači da samo rentabilno preduzeće može biti uspešno.
Pravna odgovornost
označava
pridržavanjezakona.
Etička komponenta odgovornosti
znači ponašanje u saglasnosti sa
očekivanjima društvenog morala i etičkih normi.
Filantropska komponenta odgovornosti
znači da se
preduzeće ponaša u saglasnosti sa očekivanjima društva, da bude donator,dobrotvor. Da bi održale
društveno-odgovorno ponašanje i ostvarivale organizacione ciljeve, organizacije moraju da
prate
promene i trendove u društvenim vrednostima.
S obzirom da se društvo sastoji od raznovrsnih
grupa utvrđivanje želja društva kao celine je veoma teško. Društvena odgovornost ima koristi, kao itroškove
koje je potrebno dovesti u ravnotežu, a ostvarivanje ravnoteže na zadovoljstvo svih članovadruštva je skoro
nemoguće. Jedna od najznačajnijih oblasti društvene odgovornosti je
pokret
potrošača.
Aktivnosti preduzimaju nezavisni pojedinci, grupe i organizacije da bi zaštitili svoja prava
kao potrošači. Organizacija nastoji da izgradi i održava
dobre odnose sa zajednicom.
Zajednica
očekuje od organizacije da doprinese njenom razvoju i zadovoljstvu (resursi,pomoć obrazovanju...) Svi
ovi napori imaju pozitivan uticaj na lokalnu zajednicu, ali i indirektno pomažu organizacijama u vidu
dobrog imidža, publiciteta i promocije pred potencijalnim budućim potrošačima.
Zeleni marketing
se
odnosi na specifični razvoj, cenu, promociju i distribuciju proizvoda koji ne zagađuju okruženje.
Razlikuju se
4 osnovne strategije
za ostvarivanje društvene odgovornosti: 1.
Reaktivna
-organizacija
koja primenjuje ovu stratgiju ostavlja aktuelni ili potencijalni problem nerešen dok javnost ne sazna
