-Управљање материјалним
и
енергетским токовима-
Семинарски рад
Предмет
: Пословна комуникација
Тема
: Маркетинг комуникација у текстилној индустрији
Студент:
Александра Станковић 173/15
Ментор:
Ивана Младеновић
Технолошки факултет у Лесковцу
Април, 2016.
2
Шта је маркетинг комуникација?
Комуникација је процес упознавања и разумевања између пошиљаоца и примаоца.
Маркетинг комуникација потиче од Интегрисаних маркетиншких комуникација
(IMC) и долази у два различита облика, као канал и као алат.
Интегрисане маркетинг комуникације (IMC) су координација свих промотивних
активности како би се произвела унифицирана порука фокусирана на потрошача. Неко у
организацији је одговоран за интегрисање и координацију свих комуникација како би се
послала јасна и конзистентна порука о организацији и њеним производима.
IMC почиње са идентификацијом потреба потрошача. Укључује управљање сваким
аспектом имиџа коју организација жели да испоручи, што укључује координацију изгледа
и осећаја сваког елемента, као и координацију тајминга различитих промотивних
елемената. Организација мора да испоручи тај имиџ кроз све што ради, пошто све то
комуницира нешто о марки производа.
Растућа сложеност и софистикација маркетинг комуникација захтева брижљиво
промотивно планирање да би се координирало IMC стратегијама.
слика број 1 Обједињене маркетишке стратегије
4
На пример, дугме за одговарање у вашем инбоксу имејла, или припејд број телефона
купљен од ваших провајдера. Све методе комуникације су прослеђене јавности путем би-
дирекционих комуникација од стране канала масовних комуникација.
Један према једном:
ово је најинтензивнији и најинтерактивнији вид комуникације на
нивоу један према један. Има пуно примера као што су продајне презентације,
преговарање на тржишту или директна достава, које су основа код један према један
комуникације. Већина ове комуникације одвија се лицем у лице. Такође, приликом развоја
интернета, имејла и онлајн куповине, дата је шанса да се сретну са људима лицем у лице.
Још једна битна ствар је инстант порука „чет“ канала попут фејсбука, који постаје све
популарнији у бизнису.
Многи према многима:
у позадини високо развијеног интернета, многи према многима
вид комуникације је порастао у онлајн чет собама и „блог“ сајтовима. Многи према
многима вид комуникације значи да учесници могу да размењују своје идеје и искустава.
Ипак, сваки тип комуникације се примењује у различитим ситуацијама и временски је
базирано. Комуникација мора да има одлике брзине и трајања. Као што један према један
има већи фокус на тренутном, а многи према многима имају мању ургентност и више
референци.
Психологија комуникације: Један од примарних циљева маркетиншке
комуникације је да убеде потрошаче или путем мењање њихове перцепције бренда,
производа или сервиса, или убеђивањем да купе производ или услугу.
Лидери мишљења: То су муштерије које имају велики утицај на понашање
приликом куповине код других потрошача. Ово може имати облике познатих личности
који често представљају „жељено стање“ у очима потрошача под утицајем. Приликом
праћења шаблона конзумације лидера мишљења, потрошачи теже ка томе да постигну
слични статус или стил живота и да пројектују сличан имиџ. Због овога су лидери
мишљења моћан фактор у маркетинг комуникацији. Уколико имате лидера мишљења
може се повећати свест о бренду и продаја. Због овога велике компаније плаћају јако
утицајне познате личности да рекламирају њихове производе.
Формираоци мишљења: То су потрошачи који су посматрани од стране својих
колега као особе које поседују високо знање и то су особе од поверења. Оне се сматрају за
експерте у одабиру високо квалитетних производа због њиховог проширеног знања, и као
такви могу да утичу на понашање других потрошача иако немају статус познате личности
као лидер мишљења.
Комуникационе баријере: то су фактори од којих зависи ефективност маркетиншке
комуникације. Велике комуникационе баријере су: Бука и претрпаности, потрошачка
апатија, једнакост брендова и слабе креативне идеје или стратегије. Бука је невезани
сензорни стимулатор који одвлачи пажњу потрошача од маркетиншке поруке.
Претрпаност је велики број и велика концентрација реклама презентована муштеријама у
било ком моменту. Како се пажња не може поделити, постоји граница колико може бити
5
примљено и испроцесовано, што значи да јака маркетиншка комуникација мора да се
издваја из масе и да се издиже изнад буке.
Потрошачка апатија је тенденција потрошача да избегава маркетиншке
комуникације. Ово се може дешавати из више разлога. Потрошач може бити
незаинтересован или да сматра за себе да је „на тржишту“ и зато покушава да искључи
небитне маркетиншке стимулансе. То се зове селективна пажња. Алтернативно, потрошач
може бити „на тржишту“ али да није свестан бренда или постојања продукта. Потрошачи
имају тенденцију да купују познате брендове и неће бити инспирисани да истражују
алтернативе.
Једнакост брендова значи да се бренд још увек не разликује значајно од
конкуренције. Без одређеног предлога вредности, потрошачи не развијају омиљени бренд
и уместо тога купују директно засновано на цени. Један од битних објектива маркетинг
комуникације је да се развије јак, уникатан смисао идентитета бренда који дозвољава
бренду да се позиционира и одвоји од своје конкуренције.
Маркетинг микс
Маркетинг микс је најбитнији део маркетиншке стратегије. Користи се да би се
идентификовало како бизнис постиже свој маркетиншки циљ и услугу коју жели да
достави муштерији.
Први корак приликом постизања маркетинг стратегије је да се идентификује
циљно тржиште и направи план који ће бизнис имплементирати.
Neil H. Borden је прва особа која је поставила теорију маркетинг микса са 12
маркетиншких варијабли. Он је започео своју академску каријеру још 1922. у пословној
школи. Маркетинг микс о коме он говори састоји се од: планирања робе – продукта, цена,
брендинга, канала дистрибуције, личне продаје, рекламирања, промоција, паковања,
излагања, сервиса, физичког тарнспорта, проналажења чињеница и истраживања анализа
тржишта.
E. Jerome McCarthy је направио нову теорију „4 П“, модел који је познат као цена,
место, промоција и производ.
Комуникациони процес
Комуникација може бити дефинисана као процес коришћења речи, звука, или
визуелних елемената да би се доставила информација до једне или до више особа.
Комуникациони процес се дефинише као информација која је подељена са намером да
прималац разуме поруку коју је пословање намеравало да пошаље. Раније се сматрало да
постоји извор поруке, која је онда шифрована, пропуштена кроз одговарајући
комуникациони канал, и која је онда декодирана помоћу реципијента и потом примљена.
У данашње време са великим порастом коришћења технологије, потрошачи траже
информације о брендовима, производима и пословањима пре куповине. То значи да је
потребан додатни канал у комуникационом процесу, тако да постоји тачнија слика
тренутног пословног окружења.
Извор: Ово је индивидуалац или организација која има информацију коју треба
поделити.
