1 . P O J M O V N O O D R E D J E N J E I P O J A V A L O G I S T I K E

Potice od reci LOGOS sto znaci um , razlog , pojam… Logos je nauka o zakonima misljenja ,

ispravnom rasudjivanju I zakljucivanju. Kao pojam , logistika se prvi put pojavila u vojnoj

terminologiji , a 1830. Je nasla mesto u literature . Prvi put primenjena u matematici , kao

vestina racunanja pomocu slova , umesto cifara .U tehnickim naukama , definisana je kao

disciplina koja izucava rad . Ona pruza integralnu podrsku sistemu. na taj nacin ulazi u

ekonomiju . U pocetku razvoja , pod logistikom u marketing su se podrazumevali fizicki aspekti

robnih tokova I skladistenja

2 . R A Z V O J L O G I S T I K E

Razvoj logistike se moze posmatrati kroz cetiri perioda: 1) do 1950; 2) 1950-1970; 3) 1970-1990; 4)

od 1990.

1. Do sredine 20. veka logistika je definisana sa stanovista fizicke distribucije. Za ovaj period

vezuju se prvi pojmoviiz oblasti logistike, a to su skladistenje i transport. Istovremeno, u ovom

periodu je ustanovljen koncept marketingmiksa, koji pored proizvoda, cene i promocije cine i

kanali prodaje, tj. fizicka distribucija.

2. Zasluge za razvoj teorije o logistici u periodu od 1950. do 1970. pripisuju se

Oskaru Morgensternu i DzonuMegiju koji su prilozima u medjunarodnim casopisima

sistematicno objasnili teoriju logistike.Od 1950. do 1960. logistika dobija na znacaju u poslovnoj

praksi. Na trzistu rada pojavila su se nova radna mesta,kao sto su menadjer fizicke distribucije,

transporta i skladistenja, sto je bio odgovor menadzmenta na trzisne izazove.Inicijalno sirenje

prostornih granica ciljnih trzista kompanija, prvo ka susednim a potom i udaljenim trzistima,

jacalo je zastitnu ulogu pakovanja, iniciralo upotrebu kontejnera i paleta u transportu. Da bi se

to postiglo, bila su potrebnadodatna ulaganja, sto je podizalo krajnju prodajnu cenu

proizvoda. Nedostatak zaliha proizvoda na prodajnim mestima doveo je do intenziviranja

konkurencije medju prodavcima, koja je rezultirala optrebom iznalazenja originalnijih nacina

za diferenciranje. Stednja u transportu dovodi do velikihzaliha, a smanjenje zaliha dovodi do

nestasica proizvoda u prodaji.U periodu od 1955. do 1965. teorija o logistici je obogacena

razvojem analize totalnih troskova, porastom interesa zausluge korisnika i revizijom

distribucionih kanala.Od 1965. do 1970. testiran je osnovni logisticki koncept, koji je rezultirao

nuznim promenama.

3.U periodu od 1970. do 1990. doslo je do promene prioriteta u logistici. Ova promena se

hronoloski posmatrano,odnosila na pomeranje akcenta sa isporuke na:- cin nabavke- proces

snabdevanja- rukovanje i upravljanje materijalima i njihovu integraciju u logisticki

lanacIntenzivniji razvoj u pravcu integrisanej logistike i inicijalni razvoj menadzmenta lancem

snabdevanja obelezili suovaj period.Pocetkom sedamdesetih godina XX veka, rast cena

sirove nafte doveo je do rasta cena transporta, pa je stednja utransportu izazvala

rat troskova drzanja zaliha. Rast troskova zaliha je uticao na rast prodajnih cena

proizvoda iuskracenu mogucnost potrosacu da bira proizvode na pravom mestu, u pravo

vreme, po primerenoj ceni. U ovom periodu pod pritiskom razvoja ekologije, razvila se

povratna logistika, cije su aktivnosti integrisane u logisticki sistem. Naftna kriza

podstakla je kompanije na iznalazenje zamene za postojece energente, kako bi se

smanjili troskovitransporta i povecala brzina isporuke proizvoda potrosacu.Tokom

osamdesetih godina XX veka, akcenat je pomeren sa isporuke na nabavku, bez koje

nije moguce obaviti proizvodnju, niti isporuku trazenih proizvoda potrosacu. Pocela je da se

uvazava uloga dobavljaca i znacaj procesasnabdevanja za poslovanje kompanije.Od

osamdesetih godina XX veka potiskuje se primarni znacaj fizickog kretanja gotovih

proizvoda i daje jednak znacaj kretanju materijala i drugih inputa, naglasavanju

znacaj informacionih i vrednosnih tokova nad fizickimtokovima.

4.Integrisana logistika ima za cilj zadovoljenje potreba potrosaca, posto su oni

kljucni u marketing poslovnojkoncepciji. Menadzment lancem snabdevanja ide

dalje od same nabavke i prodaje, ulazi u odnose kompanije sa dobavljacima,

posrednicima i potrosacima

3. DEFINISANJE I PRIMENA LOGISTICKIH DISCIPLINA

Logistika se moze posmatrati kao proces premestanja stvari od jedne tacke do druge, i njihovo

smestanje na policu.Ova definicija naizgled ukljucuje samo transport i skladistenje, ali ima za cilj

pravi proizvod na pravom mestu, jer tezi smestanju stvari na policu (skladiste ili prodajni

prostor).Logistika se moze definisati kao proces strategijskog upravljanja, kretanja i skladistenja

materijala, poluproizvoda igotovih proizvoda od dobavljaca, preko proizvodjaca, posrednika do

krajnjih potrosaca. Ona naglasava strategijski pristup upravljanju logistickim aktivnostima, za

razliku od prethodne.Poslovna logistika je planiranje, organizovanje i kontrolisanje svih

aktivnosti kretanja i skladistenja koje olaksavatok proizvoda od tacke zahteva za meterijalima

do tacke krajnje potrosnje i prateeg toka informacija. Moze se reci da je ovo potpuna definicija

logistike.Logistika polazi od trzista tj. predvidja potrebe kompanija-partnera i potrosaca, pa tek

onda planira aktivnosti. Onaobezbedjuje kapital, ljude, tehnologiju i informacije

neophodne za realizaciju planiranih aktivnosti sa ciljemzadovoljenja potreba

kompanija-partnera i potrosaca, optimizirajuci odnos kvaliteta i troskova.Logistika se moze

posmatrati kao makrologistika, mezologistika (metalogistika) i mikrologistika.Makrologistika

se odnosi na logistiku jedne privrede, mezologistika na logistiku svih kompanija

jedne granedelatnosti, mikrologistika se odnosi na logistiku jedne kompanije.Mikrologistika

se moze posmatrati u uzem i sirem smislu. U uzem smislu, mikrologistika se odnosi

na logistikunabavke, proizvodnu logistiku, i logistiku prodaje

HOLISTIČKI

ORIJENTISANA

(MARKETING)

LOGISTIKA

7. LOGISTICKI SISTEM

Kompanija je poslovni sisitem, koji čine nekoliko integralno povezanih podsistema. To su

podsistem nabavke, proizvodni podsistem, podsistem prodaje (isporuke) I finansijski podsistem.

Poslovni system počiva na sistemu materijalnih, energetskih, informacionih I vrednosnih

tokova. Logistički system je integralni deo poslovnog sistema. Otvorenog je I dinamičnog

karaktera. Neminovno je u interakciji I harmoniji sa drugim poslovnim podsistemima.

8. SISTEM INTEGRISANE LOGISTIKE- LOGISTIKA PROIZVODA I LOGISTIKA USLUGA

Zadatak logistike je pruzanej usluga, putem obavljanja aktivnosti: logistike proizvoda i logistike

uslugaU aktivnosti logistike proizvoda se ubrajaju aktivnosti skladistenja, upravljnja

zalihama, rukovanja i pakovanja,transporta i komuniciranja. To su primarne logisticke

aktivnosti. U svakom logistickom podstistemu potrebno je:skladistiti materijale, poluproizvode i

proizvode,cuvati i upravljatiz a l i h a m a m a t e r i j a l a , P P i G P , r u k o v a t i

m a t e r i j a l i m a , P P i G P , u k l j u c u j u c i p o s l o v e p r e m e s t a n j a

i prepakivanja,transportovati materijale, PP i GP sa jednog mesta na drugo,komunicirati tj.

razmenjivati informacije i podatke radi obrade narudzbi, isporuka.Skladistenje kao

logisticka aktivnost podrazumeva proces uskladistenja materijala u skladiste

materijala,PP uskladiste poluproizvoda, proizvoda u skladiste proizvodaU tom smislu se

govori o ulaznom unutrasnjem i izlaznom skladistu.Skladiste moze biti i tranzitno, prirucno,

magacinsko i distibuciono. Mogu viti vlasnistvu kompanije, zakupljena i javna tj.

zajednicka.Zadatak logistike je obezbediti optimalnu lokaciju skladista, potreban kapacitet

sladista i uslove skladistenja.WMS- Menadzment sistema skladista je od presudnog znacaja za

efikasno upravljanje skladisnim aktivnostima.Transport ima za cilj prenos materijala od

dobavljaca do proizvodjaca. Uloga transporta u unutrasnjoj logistici je prenos materijala:do

ulaznog skladista,od ulaznog skladista do proizvodnog pogona,od proizvodnog

pogona doskladista PP i proizvoda I,njegovo premestanje unutar skladista ili pogona.U izlaznoj

logistici trasportom se vrsi prenos proizvoda od skladista proizvoda do potrosaca.Komuniciranje

se odnosi na aktivnosti obrade narudzbi, predvidjanja, planiranja, implementacije i kontrole.

Pomocu aktivnosti logistike usluga podrzava se:-proces kretanja usluge od njenog izvora

do krajnjeg konzumenta, ukoliko se iskljucivo pruzaju usluge i-proces kretanja

proizvoda u logistickom lancu, ukoliko ga prate usluge.L o g i s t i c k i z a d a t a k j e

“ p r a v i p r o i z v o d , n a p r a v o m m e s t u , u p r a v o v r e m e , p r a v i m p o t r o s a c i m a u

o b e c a n i m performansama, pravim kolicinama i po primerenoj ceni”.Aktivnosti logistike

usluga doprinose skracenju vremena usluzivanja i prijema usluge u posed,podizanju

kapaditetausluczivanja i usluge,podizanju kvaliteta i sigurnosti isporuke usluge.Sve logisticke

aktivnosti uslugamoraju se odigrati istovremeno da bi se zadovoljili zahtevi korisnika usluge, sto

nijeslucaj u logistici proizvoda. Tesko je staviti liniju izmedju proizvoda i usluge, jer

mnogi proizvodi ukljucuju dodatne usluge, kao sto mnogeusluge zahtevaju dodatne

proizvode.Samo teoretski moze da se kaze da kompanije za proizvodnju i prodaju

netrajnih potrosnih dobara primenjujuaktivnosti logistike proizvoda, bez potrebe

preduzimanja aktivnosti logistike usluge.Veliki broj usluga se ne moze ponuditi bez podrske

osoblja i opreme. Usluga osoblja zvisi od njihove sposobnosti da pruze uslugu. Kvalitet usluge

zasnovane na opremi zavisi od kvaliteta opreme i sposobnosti osoblja da komunicira

saopremom. Nemoguce je izolovati logisticke aktivnosti u poslovima sa proizvodima od

logistickih aktivnosti u poslovima sauslugama

9. POJAM INFORMACIONO LOGISTICKOG SISTEMA

T r a d i c i o n a l n i m e n a d z m e n t k o m p a n i j e b a v i s e u p r a v l j a n j e m

n o v c a n i m s r e d s t v i m a ( f i n . T o k o v i m a ) , repromaterijalima, proizvodima i

kadrovima.Savremeni menadzment ne zapostavlja koncepciju tradicionalnog

menadzmenta, samo sto upravlja integrisanimnapred navedenim aktivnostima.

Nema upravljanja nijednom aktivnoscu bez informacije. Stoga

upravljanjeinformacijama cini okosnicu savremenog menadzmenta.Za proces upravljanja

informacijama neophodno je imati razvijen sistem istrazivanja za njihovo

prikupljanje,sortiranje, obradu i analizu, procenu, skladistenje, cuvanje, distribuciju,

koriscenje i primenu.Inf. Logisticki sistem je rezultat informacionih i funkcionalnih integracija

unutar kompanije.Podrsku komunikaciji i pristupu inf. Informacionog logistickog sistema

pomaze Intranet mreza, oja je optimalnoresenje savremenih kompanija u kreiranju inf.

Sistema.Informacioni logisticki sistem mozemo definisati kao skup metoda, procesa i

operacija za prikupljanje, cuvanje,obradu, prenosenje i distribuciju podataka u okviru

logisticke organizacije, ukljucujuci opremu koja se u te svrhekoristi i ljude koji te aktivnosti

obavljaju.Informacioni logisticki sistem je kompjuterski podrzan sistem, ciljno orijentisan na

obezbedjenje podrske upravljanjuintegrisanim logistickim aktivnostima i rukovodjenju u okviru

logistickog pristupa.ILS kao skup metoda, procesa i operacija za prikupljanje, cuvanje, obradu,

prenosenje i distribuciju podataka vannje. Rec je o informacijama koje se odnose nap oslovanje i

medjuodnose kompanija-ucesnica lanca snabdevanja.Spoljne informacije bi podrzale nove

informacione tehnologije elektronske razmene podataka.To je prvi korak ka projektovanju

informacionog sistema integrisanog lanca snabdevanja.Inf. Sistem integrisanog lanca

snabdevanja je slozeniji od ILS, jer povezuje integrisan logisticki sistem kompanije

sainformacionim sistemima integrisane logistike kompanija-partnera, dakle sistemima iz

eksternog okruzenja.P o d r s k u b i d a o i n t e r n e t . P o m o c u n j e g a e f i k a s n o b i s e

o d v i j a l i p o s l o v n i d o g o v o r i i z m e d j u u c e s n i k a l a n c a snabdevanja, obavljala brza i

efikasna razmena podataka

10. KOMPONENTE I PODSISTEMI INFORMACIONOG LOGISTIČKOG SISTEMA

Logističke komponente

- Svaki system čine: input, process I autput.

Input

je svaka ulazna

komponenta bilo kog sistema. Inputi logističkog sistema su: sirovine I drugi materijali; alati I
druga sredstva za rad; energija; kapital; informacije; osoblje, I njihovo znanje I iskustvo.
Logistički

process

podrazumeva transformaciju inputa u autpute. Smisao transformacije je

dodavanje vrednosti inputima, koje će takav input načiniti upotrebivim dobrom za potrošača. Po
Lembertu(1993) transofmrmacija može da se obavi na više načina: klasičnom promenom;
premeštanjem; čuvanjem do određenog trenutka I povećanjem usluge.

Autputi

su izlazne

komponente. Predmet su aktivnosti izlazne logistike. Obično je reč o gotovim proizvodima ili
uslugama, odnosno njihovoj kombinaciji.
Logistički podsistemi- Logistički system čine tri podsistema, system nabavke; system unutrašnjeg
kretanja I system isporuke. U sistemu nabavke dešavaju se logističke operacije sa inputima, pa se

pracenju   ikontroli   rada   sa   zalihama,   pracenju   skladistenja   i   rukovanja   materijalima   i
proizvodima, realizaciji proizvodnje po planiranom rasporedu, pracenju transporta i sl. Oni
pomazu   odvijanju   svakodnevnih   logistickih   aktivnosti   u   svim podsistemima   logistickog
sistema.Kontrolni   izvestaji   pomazu   analizi   kvaliteta   logisticke   usluge,   troskova
logistike,   stepena   ostvarenja   logistickogzadatka   i   za   to   odvojenog   budzeta   i   drugih
ostvarenih   logistickih   aktivnosti   u   odnosu   na   planirane,   sa   ciljem   merenjastepena
odstupanja.Sistem izvestaja i izlaza se oslanja na podatke internog racunovodstvenog sistema
kada   mu   je   svrha   komparativni pregled   ocekivanih   izlaza   u   odnosu   na   izlaze   ostvarene   u
prethodnim periodima, izvestavanje o kretanju troskova i prihoda po pojedinim logistickim
funkcijama, trzistima ili periodima, izvestavanje o stanju zaliha po proizvodu, pofazi njihovog
kretanja, vremenskim periodima i dr.

13. ELEKTRONSKA RAZMENA PODATAKA I STANDARDI POSLOVNE DOKUMENTACIJE

Pojam EDI tehnologijeElektronska razmena podataka – EDI ( Electronic Data Interchange) se

smatra novom informacionom tehnologijom,iako je ravijena osamdeseti godina XX

veka.Evropski model EDI tehnologije u trgovini nazvan je TEDIS. EDI tehnologija je rezultat

spoznaje da se efikasna komunikacija izmedju kompanija u savremenim

uslovima poslovanja jedino moze obaviti tehnologijama koje podrzavaju jezik racunara i

komuniciranje izmedju njih.EDI tehnologija “govori jezikom poruka”. Upravo u tome je njena

primarna prednost, ali i nedostatak. Nedostatak semanifestuje u otezanoj standardizaciji “jezika

poruka” u uslovima globalizacije poslovanja.Evropski medjunarodni standardi poslovne

dokumentacije – GTDI i americki standardi poslovne dokumentacije – ANSI X 12 su bili

osnova odvijanja medjunarodnog platnog prometa izmedju kompanija na