Marketing menadžment
H
H
H
5
5
5
М
М
А
А
Р
Р
К
К
Е
Е
Т
Т
И
И
Н
Н
Г
Г
М
М
Е
Е
Н
Н
А
А
Џ
Џ
М
М
Е
Е
Н
Н
Т
Т
Према
уџбенику
МАРКЕТИНГ
МЕНАЏМЕНТ
Проф
.
др
Весне
Милановић
-
Голубовић
за
МЕГАТРЕНД
УНИВЕРЗИТЕТ
ПРИМЕЊЕНИХ
НАУКА
,
Београд
, 2003.
H
H
H
5
5
5
1
ИСПИТНА
ПИТАЊА
ИЗ
ПРЕДМЕТА
МАРКЕТИНГ
МЕНАЏМЕНТ
ПРВО
ИСПИТНО
ПИТАЊЕ
1.
РАЗВОЈ
ПРИСТУПА
У
ДЕФИНИСАЊУ
И
ДЕФИНИСАЊЕ
МАРКЕТИНГА
2.
МЕЂУЗАВИСНОСТ
МАРКЕТИНГ
ДИМЕНЗИЈА
3.
МАРКЕТИНГ
,
ТРЖИШТЕ
И
ПРОЦЕС
РАЗМЕНЕ
4.
СЛОЖЕНОСТ
ПРОЦЕСА
УПРАВЉАЊА
МАРКЕТИНГОМ
5.
ЗАДАТАК
УПРАВЉАЊА
МАРКЕТИНГОМ
-
УПРАВЉАЊЕ
ТРАЖЊОМ
6.
ИНСТРУМЕНТИ
МАРКЕТИНГ
МИКСА
И
ПРИСТУП
У
ЊИХОВОМ
КОМБИНОВАЊУ
7.
СУШТИНА
ПРОИЗВОДНЕ
И
ПРОДАЈНЕ
ПОСЛОВНЕ
КОНЦЕПЦИЈЕ
8.
ПРЕДНОСТ
МАРКЕТИНГ
КОНЦЕПЦИЈЕ
КАО
САВРЕМЕНЕ
БИЗНИС
ОРИЈЕНТАЦИЈЕ
9.
МАРКЕТИНГ
-
ПОСЛОВНА
ФУНКЦИЈА
ЛАНЦА
ВРЕДНОСТИ
10.
МАРКЕТИНГ
ОДНОСА
И
КОМПАНИЈА
ОДНОСА
11.
УЛОГА
МАРКЕТИНГ
СИСТЕМА
У
ПРИВРЕДИ
-
ПРИВРЕДНОМ
СИСТЕМУ
12.
МАКРОМАРКЕТИНГ
,
МЕЗОМАРКЕТИНГ
И
МИКРОМАРКЕТИНГ
13.
ОД
ДОМАЋЕГ
ДО
ГЛОБАЛНОГ
МАРКЕТИНГА
14.
ДЕТЕРМИНАНТЕ
МАРКЕТИНГА
У
УСЛОВИМА
ГЛОБАЛИЗАЦИЈЕ
ПОСЛОВАЊА
15.
ПРАВА
ПОТРОШАЧА
КАО
ДРУШТВЕНОГ
БИЋА
16.
ОДГОВОРНОСТ
КОМПАНИЈЕ
ПРЕМА
ДРУШТВЕНОЈ
ЗАЈЕДНИЦИ
И
ПРИРОДНОЈ
ОКОЛИНИ
17.
ФИЛАНТРОПСКИ
МАРКЕТИНГ
18.
ЗЕЛЕНИ
МАРКЕТИНГ
19.
ИНДУСТРИЈСКИ
МАРКЕТИНГ
-
ПРОЦЕС
РАЗМЕНЕ
НА
ИНДУСТРИЈСКОМ
ТРЖИШТУ
20.
ИНСТРУМЕНТИ
ИНДУСТРИЈСКОГ
МАРКЕТИНГА
21.
ТРГОВИНСКИ
МАРКЕТИНГ
-
ПРОЦЕС
РАЗМЕНЕ
НА
ТРЖИШТУ
ТРГОВИНСКИХ
ПОСРЕДНИКА
22.
АСОРТИМАН
И
ПОЛИТИКА
НАБАВКЕ
У
ТРГОВИНСКОМ
МАРКЕТИНГУ
23.
ЦЕНА
У
ТРГОВИНСКОМ
МАРКЕТИНГУ
24.
ПОЛИТИКА
ПЛАСМАНА
И
МАРКЕТИНГ
ЛОГИСТИКА
У
ТРГОВИНСКОМ
МАРКЕТИНГУ
25.
КОМУНИЦИРАЊЕ
У
ТРГОВИНСКОМ
МАРКЕТИНГУ
26.
УСЛУЖНИ
МАРКЕТИН
-
ПРОЦЕС
РАЗМЕНЕ
НА
ТРЖИШТУ
УСЛУГА
27.
ИНСТРУМЕНТИ
УСЛУЖНОГ
МАРКЕТИНГА
28.
ПРЕДМЕТ
ИЗУЧАВАЊА
И
ИНСТРУМЕНТИ
МЕЂУНАРОДНОГ
МАРКЕТИНГА
ДРУГО
ИСПИТНО
ПИТАЊЕ
29.
УЛОГА
МАРКЕТИНГ
МЕНАЏЕРА
У
СЛОЖЕНОМ
ПРОЦЕСУ
ОДЛУЧИВАЊА
30.
УТИЦАЈ
БИЗНИС
ОКРУЖЕЊА
И
МАРКЕТИНГ
ОКОЛИНЕ
НА
СПЕЦИФИЧНОСТ
МО
31.
УТИЦАЈ
КАРАКТЕРА
МАРКЕТИНГ
ОДЛУКА
И
ПОСЛОВНИХ
ПРОБЛЕМА
НА
СПЕЦИФИЧНОСТ
МО
32.
ФАКТОРИ
ЕФИКАСНОСТИ
МО
33.
МАРКЕТИНГ
ИСТРАЖИВАЊЕ
И
МАРКЕТИНГ
АНАЛИЗА
34.
ЗНАЧАЈ
УПРАВЉАЊА
ИНФОРМАЦИЈАМА
ЗА
ПОТРЕБЕ
УМ
35.
МИС
-
ПОЈАМ
,
КОМПОНЕНТЕ
И
ОДЛИКЕ
36.
ИНТЕРНИ
РАЧУНОВОДСТВЕНИ
СИСТЕМ
-
ПОДСИСТЕМ
МИС
-
А
37.
СИСТЕМ
МАРКЕТИНГ
ОБАВЕШТАВАЊА
-
ПОДСИСТЕМ
МИС
-
А
38.
СИСТЕМ
ПОДРШКЕ
МАРКЕТИНГ
ОДЛУЧИВАЊУ
-
ПОДСИСТЕМ
МИС
-
А
39.
ПОДРУЧЈА
СИСТЕМА
ИСТРАЖИВАЊА
МАРКЕТИНГА
КАО
ПОДСИСТЕМА
МИС
-
А
40.
ОРГАНИЗАЦИЈА
СИСТЕМА
ИСТРАЖИВАЊА
МАРКЕТИНГА
КАО
ПОДСИСТЕМА
МИС
-
А
41.
АНАЛИЗА
МАРКЕТИНГ
ОКОЛИНЕ
-
НУЖНОСТ
И
СТАВ
МЕНАЏМЕНТА
КОМПАНИЈЕ
42.
АНАЛИЗА
ФАКТОРА
КОЈИ
ДЕЛУЈУ
ИЗ
МАРКЕТИНГ
ОКОЛИНЕ
КОМПАНИЈЕ
43.
АНАЛИЗА
АКТЕРА
МАРКЕТИНГ
ОКОЛИНЕ
КОМПАНИЈЕ
44.
АНАЛИЗА
ТРЖИШТА
И
АНАЛИЗА
ПОТРОШАЧА
-
РАЗЛИКЕ
45.
ДЕФИНИСАЊЕ
ТРЖИШТА
КОМПАНИЈЕ
-
ПРЕТПОСТАВКА
УСПЕШНЕ
АНАЛИЗЕ
ТРЖИШТА
46.
СВРХА
И
ПОДРУЧЈА
АНАЛИЗЕ
ТРЖИШТА
КОМПАНИЈЕ
47.
АНАЛИЗА
ПОНАШАЊА
КРАЈЊИХ
ПОТРОШАЧА
48.
АНАЛИЗА
ПОНАШАЊЕ
ИНДУСТРИЈСКИХ
КУПАЦА
49.
АНАЛИЗА
КОНКУРЕНТСКЕ
СТРУКТУРЕ
И
КАРАКТЕРА
КОНКУРЕНЦИЈЕ
50.
ДЕФИНИСАЊЕ
КОНКУРЕНТСКОГ
СТАТУСА
И
УЛОГЕ
КОМПАНИЈЕ

H
H
H
5
5
5
3
99.
ОДЛУКЕ
О
МАРКИ
-
ОДЛУКА
О
ДИМЕНЗИЈАМА
МАРКЕ
И
СТРАТЕГИЈА
ШИРЕЊА
МАРКЕ
100.
ОДЛУКЕ
О
МАРКИ
-
ОДЛУКА
О
РЕПОЗИЦИОНИРАЊУ
И
ГАШЕЊУ
МАРКЕ
101.
ОДЛУКЕ
О
ПАКОВАЊУ
И
ПРОДАЈНИМ
УСЛУГАМА
102.
НОВИ
ПРОИЗВОД
-
ПОЈАМ
,
ФАКТОРИ
КОЈИ
ГА
ПОДСТИЧУ
И
ФАЗЕ
РАЗВОЈА
103.
НОВИ
ПРОИЗВОД
-
ПРЕТФАЗА
РАЗВОЈА
104.
НОВИ
ПРОИЗВОД
-
ФАЗА
ПРИКУПЉАЊЕ
И
СЕЛЕКЦИОНИРАЊЕ
ИДЕЈА
105.
НОВИ
ПРОИЗВОД
-
ФАЗА
РАЗВОЈА
И
ПРОВЕРА
КОНЦЕПТА
ПРОИЗВОДА
106.
НОВИ
ПРОИЗВОД
-
ФАЗА
ПОСЛОВНЕ
АНАЛИЗЕ
107.
НОВИ
ПРОИЗВОД
-
ФАЗА
РАЗВОЈА
ПРОТОТИПА
108.
НОВИ
ПРОИЗВОД
-
ФАЗА
ТЕСТИРАЊА
ТРЖИШТА
109.
НОВИ
ПРОИЗВОД
-
ФАЗА
КОМЕРЦИЈАЛИЗАЦИЈЕ
110.
НОВИ
ПРОИЗВОД
-
ПОСТФАЗА
ПРИХВАТА
НОВОГ
ПРОИЗВОДА
ОД
СТРАНЕ
ПОТРОШАЧА
111.
ЖЦП
-
ФАЗА
УВОЂЕЊА
-
КАРАКТЕРИСТИКЕ
И
СТРАТЕГИЈЕ
112.
ЖЦП
-
ФАЗА
РАСТА
-
КАРАКТЕРИСТИКЕ
И
СТРАТЕГИЈЕ
113.
ЖЦП
-
ФАЗА
ЗРЕЛОСТИ
-
КАРАКТЕРИСТИКЕ
И
СТРАТЕГИЈЕ
114.
ЖЦП
-
ФАЗА
ОПАДАЊА
-
КАРАКТЕРИСТИКЕ
И
СТРАТЕГИЈЕ
115.
ЖЦТ
-
ФАЗЕ
116.
МИКС
ПРОИЗВОДА
-
УПРАВЉАЊЕ
ДИМЕНЗИЈАМА
ПРОИЗВОДНОГ
ПРОГРАМА
117.
МИКС
ПРОИЗВОДА
-
ПОРТФОЛИО
СТРАТЕГИЈА
ПРОИЗВОДА
У
ПРОИЗВОДНОМ
ПРОГРАМУ
118.
МИКС
ПРОИЗВОДА
-
ИНОВИРАЊЕ
ПРОИЗВОДНОГ
ПРОГРАМА
119.
ЦЕНА
-
ПОЈАМ
,
УЛОГА
И
ЦИЉ
ЦЕНЕ
У
МАРКЕТИНГУ
120.
ФАКТОРИ
И
МЕТОДИ
ФОРМИРАЊА
ЦЕНЕ
-
МЕТОД
ЗАСНОВАН
НА
ТРОШКОВИМА
121.
ФАКТОРИ
И
МЕТОДИ
ФОРМИРАЊА
ЦЕНЕ
-
МЕТОД
ЗАСНОВАН
НА
ТРАЖЊИ
122.
ФАКТОРИ
И
МЕТОДИ
ФОРМИРАЊА
ЦЕНЕ
-
МЕТОД
ЗАСНОВАН
НА
КОНКУРЕНЦИЈИ
123.
СТРАТЕГИЈЕ
ЦЕНА
НОВОГ
ПРОИЗВОДА
124.
СТРАТЕГИЈЕ
ЦЕНА
МИКСА
ПРОИЗВОДА
125.
СТРАТЕГИЈЕ
ДИФЕРЕНЦИРАЊА
,
ДИСКРИМИНАЦИЈЕ
И
ПРОМОЦИЈСКИХ
ЦЕНА
126.
КАНАЛИ
ПРОДАЈЕ
-
СТРАТЕГИЈЕ
ДИРЕКТНИХ
И
ИНДИРЕКТНИХ
КАНАЛА
ПРОДАЈЕ
127.
КАНАЛИ
ПРОДАЈЕ
-
СТРАТЕГИЈЕ
ВЕЋЕГ
ИЛИ
МАЊЕГ
БРОЈА
ПОСРЕДНИКА
128.
КАНАЛИ
ПРОДАЈЕ
-
ПОЈАМ
И
СТРАТЕГИЈЕ
МАРКЕТИНГ
СИСТЕМА
КАНАЛА
ДИСТРИБУЦИЈЕ
129.
ФИЗИЧКА
ДИСТРИБУЦИЈА
И
МАРКЕТИНГ
ЛОГИСТИКА
130.
ПРОМОЦИЈА
-
ПОЈАМ
,
ФАКТОРИ
,
ПРОЦЕС
УПРАВЉАЊА
131.
ПРОЦЕС
УПРАВЉАЊА
ПРОМОЦИЈОМ
-
ОДЛУКА
О
ЦИЉУ
И
ЦИЉНОМ
АУДИТОРИЈУМУ
132.
ПРОЦЕС
УПРАВЉАЊА
ПРОМОЦИЈОМ
-
ОДЛУКА
О
САДРЖАЈУ
ПОРУКЕ
133.
ПРОЦЕС
УПРАВЉАЊА
ПРОМОЦИЈОМ
-
ОДЛУКА
О
КАНАЛУ
КОМУНИЦИРАЊА
134.
ПРОЦЕС
УПРАВЉАЊА
ПРОМОЦИЈОМ
-
ОДЛУКА
О
ПРОМОЦИЈСКОМ
МИКСУ
135.
ПРОЦЕС
УПРАВЉАЊА
ПРОМОЦИЈОМ
-
МЕРЕЊЕ
РЕЗУЛТАТА
И
КООРДИНАЦИЈА
ПРОМОЦИЈОМ
136.
ОДЛУКЕ
О
ПРОПАГАНДИ
137.
ОДЛУКЕ
О
ЛИЧНОЈ
ПРОДАЈИ
138.
ОДЛУКЕ
О
УНАПРЕЂЕЊУ
ПРОДАЈЕ
139.
ОДЛУКЕ
О
ПУБЛИЦИТЕТУ
И
ОДНОСИМА
СА
ЈАВНОШЋУ
140.
ОДЛУКЕ
О
ДИРЕКТНОМ
МАРКЕТИНГУ
141.
ПРОДАЈНИ
АМБИЈЕНТ
И
ДРУГИ
ОБЛИЦИ
КОМУНИЦИРАЊА
H
H
H
5
5
5
4
МАРКЕТИНГ
МЕНАЏМЕНТ
РАЗВОЈ
ПРИСТУПА
О
ДЕФИНИСАЊУ
И
ДЕФИНИСАЊЕ
МАРКЕТИНГА
Маркетинг
је
једна
од
најмлађих
научних
дисциплина
,
али
једна
од
најстаријих
дисциплина
у
пословној
пракси
.
Након
њеног
дефинисања
као
научне
дисциплине
,
њу
прати
веома
убрзан
развој
.
Маркетинг
наука
је
у
великој
сродности
са
другим
наукама
па
га
можемо
посматрати
са
више
различитих
приступа
.
Са
предметног
приступа
,
маркетинг
можемо
посматрати
као
маркетинг
производних
добара
,
маркетинг
потрошачких
добара
,
маркетинг
услуга
итд
.
Са
институциалног
приступа
,
маркетинг
можемо
посматрати
као
индустријски
,
трговински
,
услужни
маркетинг
итд
.
Велики
развој
маркетига
допринео
је
развој
интерних
утицаја
као
што
су
функционални
и
управаљачки
.
Са
функционалног
приступа
,
маркетинг
се
посматра
кроз
изучавање
пословних
активности
у
маркетинг
процесу
.
Са
управљачког
приступа
,
маркетинг
се
посматра
као
процес
управаљања
маркетинг
активностима
,
ради
повећања
ефеката
пословања
и
смањењу
ризика
у
пословању
.
Постоји
такође
и
друштвени
приступ
изучавања
маркетинга
,
затим
глобални
приступ
пословања
итд
.
Маркетинг
као
научна
дисциплина
се
може
одредити
као
пословна
концепција
и
пословна
функција
,
као
управљачки
и
економски
процес
,
затим
као
привредни
процес
који
доприноси
стабилности
привредног
система
и
економије
и
маркетинг
је
друштвени
процес
.
Тако
да
се
може
уочити
интердисциплинарност
маркетинга
,
тј
.
његова
употреба
концепција
и
метода
других
наука
у
његовом
развоју
.
Маркетинг
се
може
дефинисати
као
процес
планирања
и
спровођења
концепција
,
идеја
,
цена
и
промоција
роба
и
услуга
са
циљем
да
се
креира
размена
која
задовољава
потребе
појединаца
и
организација
.
Општи
циљ
и
мисија
маркетинга
се
може
означити
као
креирање
вредности
боље
од
конкуренције
на
дуги
рок
,
за
све
учеснике
,
при
чему
је
главни
учесник
потрошач
.
МЕЂУЗАВИСНОСТ
МАРКЕТИНГ
ДИМЕНЗИЈА
Маркетинг
је
начин
пословног
размишљања
компаније
усмерен
на
тржиште
.
То
је
став
компаније
према
улози
и
месту
на
тржишту
,
у
привреди
у
којој
егзистира
и
друштвеној
заједници
којој
припада
.
Маркетинг
је
усмерен
на
задовољавање
захтева
и
потреба
потрошача
,
изказаном
тражњом
на
тржишту
,
са
циљем
остваривањ
добити
и
опште
добробити
привреде
и
друштва
.
МАРКЕТИНГ
,
ТРЖИШТЕ
И
ПРОЦЕС
РАЗМЕНЕ
Суштина
маркетинга
је
у
процесу
размене
и
односима
између
актера
размене
,
јер
је
маркетинг
процес
којим
се
креира
и
омогућава
размена
.
Актери
те
размене
су
организације
или
појединци
,
који
нуде
вредност
исказану
као
производ
или
услуга
и
за
њу
очекују
као
противнакнаду
новац
,
другу
робу
или
рад
,
другу
страну
чине
такође
организације
или
појединци
који
представљају
потрошаче
односно
кориснике
роба
и
услуга
како
би
задовољили
своје
потребе
.
Обе
стране
добијају
оно
што
желе
,
а
што
им
је
потребно
.
Маркетинг
је
тај
који
доводи
до
склада
жеље
,
потребе
и
могућности
потрошача
.
Наиме
,
потреба
потрошача
за
неким
добром
проистиче
из
жеље
само
ако
је
потрошач
способан
да
је
оствари
,
тј
.
ако
је
платежно
способан
.
Задатак
компанија
које
нуде
неку
робу
је
да
понуде
своју
робу
што
приступачније
купцу
,
тј
.
да
боље
од
конкуренције
задовоље
потребе
потрошача
и
да
компанији
донесе
добит
,
и
то
на
дуги
рок
.
Главне
детерминате
маркетинг
концепције
су
:
задовољавње
потреба
потрошача
и
остваривање
дугорочних
ефеката
пословања
.
СЛОЖЕНОСТ
УПРАВЉАЊА
МАРКЕТИНГОМ
Суштина
маркетинга
је
у
томе
да
се
што
боље
упознају
потрошачи
и
схвати
који
им
производ
или
услуга
највише
одговара
,
јер
су
компаније
онда
у
могућности
да
дефинишу
и
примене
адекватну
маркетинг
стратегију
за
остваривање
адекватних
маркетинг
циљева
.
Управљање
маркетингом
је
динамичан
процес
планирања
,
организовања
и
контроле
маркетинг
процеса
,
са
циљом
да
се
задовоље
потребе
потрошача
,
привреде
и
друштва
на
дуги
рок
и
стицање
добити
.
ЗАДАТАК
УПРАВЉАЊА
МАРКЕТИНГОМ
–
УПРАВЉАЊЕ
ТРАЖЊОМ
Задатак
управљања
маркетингом
је
утицање
на
тражњу
,
како
би
компанија
својом
понудом
најбоље
одговорила
потребама
потрошача
.
Стога
се
за
управљање
маркетингом
каже
управљање
тражњом
.
Постоје
три
нивоа
управљања
маркетингом
:
-
реактивни
маркетинг
–
компанија
реагује
на
изражене
потребе
потрошача
;
-
антиципативни
маркетинг
–
компаније
у
напред
дефинишу
променљиве
потребе
потрошача
и
спремно
им
се
прилагођавају
;
-
креативни
маркетинг
–
компаније
покрећу
и
креирају
потребе
потрошача
и
тиме
управљају
будућом
тражњом
.
Задатак
маркетинга
и
управљање
тражњом
детермнисан
је
стањем
у
којем
се
тражња
налази
.
Тражња
може
бити
:
-
негативна
(
када
већи
де
тржишта
не
воли
производ
,
и
када
су
компаније
принуђене
да
утичу
на
производ
,
мењајући
цену
,
на
услугу
итд
.);
-
непостојећа
(
тада
маркетери
преко
инструмената
маркетинга
инцирају
тражњу
,
помажу
потрошачима
да
спознају
потребу
за
тим
производом
);
-
латентна
(
тражња
за
производима
који
не
постоје
на
тржишту
);
-
опадајућа
(
тада
маркетери
предлажу
начине
за
њено
ефикасно
повећање
);
-
неуједначена
(
тражња
која
варира
дневно
или
периодично
);
-
пуна
(
тада
маркетери
морају
да
одржавају
ниво
тражње
);

H
H
H
5
5
5
6
УЛОГА
МАРКЕТИНГ
СИСТЕМА
У
ПРИВРЕДИ
Маркетинг
систем
чине
:
-
све
институције
које
повезују
учеснике
на
тржишту
у
размени
,
или
су
на
страни
понуде
или
на
страни
тражње
у
размени
;
-
сви
токови
који
се
јављају
међу
учесницима
;
-
сви
фактори
који
детерменишу
окружење
у
којем
се
обављају
маркетинг
активности
.
У
институције
маркетинг
система
спадају
:
произвођач
(
организације
и
појединци
који
имају
шта
да
понуде
на
тржишту
),
потрошач
и
остале
институције
у
маркетинг
систему
које
заокружују
процесе
набавке
-
производње
-
продаје
(
добављачи
-
снабдевачи
,
посредници
и
маркетери
).
Основни
токови
у
маркетинг
систему
су
:
ток
производа
/
услуга
/
идеја
који
се
крећу
од
произвођача
ка
потрошачима
,
ток
новца
који
се
креће
од
потрошача
ка
произвођачима
и
ток
информација
у
оба
смера
(
као
најбитинији
ток
од
потрошача
ка
произвођачу
).
Маркетинг
систем
је
део
тржишног
система
и
његова
улога
је
побољшање
комуникационих
веза
произвођача
и
потрошача
.
Те
комуникационе
везе
резултирају
:
бољим
познавањем
потреба
потрошача
,
могућност
њиховог
задовољења
на
најефикаснији
начин
,
бољом
информисаношћу
потрошача
о
производима
и
услугама
и
већом
користи
коју
потрошач
има
избором
производа
којем
је
претходила
информација
.
Маркетинг
систем
функционише
као
део
тржишног
система
,
који
пак
егзистира
у
привредном
систему
.
Маркетинг
у
привредном
систему
доприноси
тиме
што
усмерава
тражњу
у
циљу
ка
подизању
ефективности
и
ефикасности
производње
као
што
усмерава
производњу
према
задовољавању
потреба
потрошача
.
МАКРОМАРКЕТИНГ
,
МЕЗОМАРКЕТИНГ
И
МИКРОМАРКЕТИНГ
Функцонисање
маркетинга
као
економског
процеса
у
усклађивању
понуде
и
тражње
у
једној
привреди
постаје
могуће
само
уколико
је
на
снази
деловање
тржишног
механизма
као
регулатора
привредних
токова
.
С
тим
маркетинг
се
посматра
као
:
-
макромаркетинг
–
који
изучава
националну
економију
као
основну
јединицу
маркетинга
.
Макромаркетинг
представља
друштвени
процес
који
откривајући
захтеве
и
потребе
постојећих
и
потенцијалних
потрошача
,
усмерава
привредни
ток
ка
задовољавању
тих
потреба
.
Такође
пораст
тражње
у
међународној
економији
утичу
на
макромаркетинг
националне
привреде
да
се
укључи
у
токове
међународног
бизниса
тежећи
да
усклади
понуду
националних
произвођача
са
тражњом
страних
потрошача
;
-
мезомаркетинг
–
представља
процес
усклађивањеа
потреба
потошача
за
производима
једне
гране
делатности
,
и
врши
усмеравање
тока
роба
и
услуга
те
гране
ка
задовољавању
потреба
потрошача
.
Тако
маркетинг
доприноси
усклађивању
понуде
и
тражње
на
гранском
нивоу
.
Мезомаркетинг
такође
добија
на
значају
у
условима
глобализације
јер
пада
под
утицај
пословних
стратегија
свих
компанија
из
исте
гране
делатности
без
обзира
којој
националној
привреди
припадале
;
-
микромаркетинг
–
се
односи
на
маркетинг
сваке
поједине
компаније
,
организације
или
институције
у
оквиру
једне
привреде
.
Маркетинг
на
нивоу
компаније
тежи
ка
ефикасној
размени
кроз
усклађивање
компанијске
понуде
са
тражњом
потрошача
за
производима
и
услугама
.
ОД
ДОМАЋЕГ
ДО
ГЛОБАЛНОГ
МАРКЕТИНГА
У
условима
глобализације
окружења
и
светске
привреде
,
компаније
безусловно
мењају
свој
приступ
тржишту
од
локалног
и
националног
,
ка
глобалном
.
На
глобалном
тржишту
се
не
прави
разлика
између
потенцијала
које
нуди
домаће
и
инострано
тржиште
,
већ
се
сва
тржишта
посматрају
интегрално
.
Глобални
маркетинг
се
дефинише
као
фокусирње
ресурса
и
циљева
компаније
на
глобалне
могућности
и
опасности
.
Глобални
маркетинг
представља
креирање
и
представљање
глобалне
понуде
целом
тржишту
које
компанија
опслужује
,
као
и
прилагођавање
сваком
тржишту
понаособ
.
ДЕТЕРМИНАТЕ
МАРКЕТИНГА
У
УСЛОВИМА
ГЛОБАЛИЗАЦИЈЕ
ПОСЛОВАЊА
Фактори
који
опредељују
савремено
пословање
су
:
глобализација
и
технологија
.
Компаније
које
послују
глобално
и
примењују
глобални
маркетинг
имају
већу
шансу
за
успех
.
Али
да
би
се
пробиле
на
страно
тржиште
компаније
требају
да
развију
свој
имиџ
на
домаћем
тржишту
,
јер
је
то
услов
да
би
касније
примениле
глобални
приступ
маркетинга
.
Технологија
и
технолошки
напредак
је
омогућио
компанијама
динамичан
развој
,
ефикасније
управљање
глобалним
бизнисом
,
ефикаснију
анализу
глобалне
маркетинг
стратегије
и
праћење
и
анализу
конкурентских
стратегија
.
ПРАВА
ПОТРОШАЧА
КАО
ДРУШТВЕНОГ
БИЋА
На
понашање
потрошача
утиче
друштвено
окружење
.
Понашање
потрошача
се
односи
на
његово
понашање
пре
,
у
току
и
после
куповине
.
Компанија
која
ствара
маркетинг
стратегију
полази
од
потреба
и
захтева
потрошача
,
као
и
окружења
у
којем
он
врши
избор
,
али
такође
води
рачуна
да
не
повреди
права
потрошача
.
Права
потрошача
као
друштвеног
бића
у
маркетингу
су
:
-
право
слободе
избора
–
што
значи
да
сваки
потрошач
има
право
да
новац
који
је
добио
као
накнаду
за
свој
рад
може
да
потроши
како
жели
.
Стога
за
маркетинг
стручњаке
стоји
тежак
задатак
да
процене
шта
потрошачи
стварно
желе
,
јер
у
неким
случајевима
испољавају
сличне
потребе
,
док
с
друге
стране
имају
специфичне
жеље
.
У
савременим
условима
пословања
,
право
на
избор
је
сложена
друштвена
категорија
,
јер
потрошачи
се
данас
више
опредељују
за
марку
,
а
не
за
производ
,
па
марка
постаје
основ
за
вредновање
истих
производа
;
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
Slični dokumenti