Marketing miks hotela Mediteran Bečići

UNIVERZITET SINGIDUNUM 

DEPARTMAN ZA TURISTIĈKI I HOTELIJERSKI 

MENADŽMENT 

DIPLOMSKI RAD 

MARKETING MIKS HOTELA „MEDITERAN“ BEĈIĆI 

   
 
 
 
 
 
MENTOR                                                                                     STUDENT  
dr Slobodan Ĉerović                                                                   Jelena  Bigović 163/2004 

Beograd , 2010. 

SADRŽAJ 

UVOD ................................................................................................................................. 3

1. STRATEGIJSKO UPRAVLJANJE HOTELSKIM PREDUZEĆEM .................... 4

1.1. Neophodnost istraživanja tržišta i formiranja informacionog sistema u 
hotelskom preduzeću .................................................................................................... 4

1.2. Sistem strategijskog upravljanja uslugama hotelskog preduzeća ..................... 7

1.3. Osnovne strategije razvoja hotelskog preduzeća na turistiĉkom tržištu .......... 9

2. PRIRODNO – GEOGRAFSKE OSNOVE TURIZMA .......................................... 14

2.1. Turistiĉko-geografski položaj Beĉića ................................................................. 14

2.2. Geomorfološke karakteristike Beĉića ................................................................ 16

2.3. Klimatske karakteristike Beĉića ......................................................................... 17

2.4. Hidrografske karakteristike Beĉića ................................................................... 18

2.5. Flora i fauna Beĉića ............................................................................................. 18

2.6. Istorijski razvoj Budvanskog podruĉja ............................................................. 19

2.7.  Spomeniĉka dobra Budvanskog podruĉja ........................................................ 21

2.7.1. Tvrđave

 ........................................................................................................... 22

2.7.2. Manastiri

 ......................................................................................................... 22

2.7.3. Crkve

 ............................................................................................................... 23

2.8. Ustanove kulture Budvanskog podruĉja ........................................................... 23

2.9. Manifestacije Budvanskog podruĉja .................................................................. 25

3. MARKETING MIKS HOTELA „ MEDITERAN“ BEĈIĆI ................................. 28

3.1. Lokacija hotela ..................................................................................................... 28

3.2. Upravljanje marketingom hotela“Mediteran“ ................................................. 29

3.2.1. Pojam upravljanja marketingom u turizmu

 .................................................... 29

3.2.2. Planiranje marketing aktivnosti hotela „Mediteran“

..................................... 30

3.3. Instrumenti marketing miksa hotela „Mediteran“ Beĉići“ ............................. 31

3.3.1. Hotelski proizvod

 ............................................................................................ 31

3.3.2. Cena

 ................................................................................................................ 38

3.3.3. Kanali prodaje

 ................................................................................................ 40

3.3.4. Promocija

 ........................................................................................................ 42

3.4. Formulisanje marketing strategije hotela „Mediteran“ .................................. 44

ZAKLJUĈAK ................................................................................................................. 47

LITERATURA ................................................................................................................ 48

Diplomski rad:                         

                                     Marketing miks hotela „Mediteran“ Bečići 

4 

1. STRATEGIJSKO UPRAVLJANJE HOTELSKIM PREDUZEĆEM 

1.1. Neophodnost istraživanja tržišta i formiranja informacionog sistema u hotelskom 

preduzeću 

Zbog  analizirane  izloţenosti  hotelskog  preduzeća  trţišnim  uticajima,  predviĎanja 

promena  su  imperativ  uspeha.  Izrazite  fluktuacije  traţnje,  kako  kratkoročne  (u  danu,  nedelji, 

mesecu,  sezoni),  tako  i  u  duţim  vremenskim  intervalima,  potenciraju  potrebu  sprovoĎenja 

konjunkturnih istraţivanja. 

U  istraţivanjima  je  neophodno  obuhvatiti  dva  nivoa  -  nivo  preduzeća  i  njegovog 

okruţenja.  Istraţivanjima  na  nivou  okruţenja,  tj.  eksternim  istraţivanjima,  prikupljaju  se  bitne 

informacije o trţišnim tokovima, njihovim predviĎanjima i ostvarivanju ranijih prognoza, a sve u 

cilju  uočavanja  osnovnih  trţišnih  tendencija  i  potrebnog  prilagoĎavanja  preduzeća.  Realizatori 

takvih  istraţivanja  su  najčešće  asocijacije  preduzeća  u  turizmu  i  njihova  stručna  udruţenja, 

drţavni organi ili društvene turističke organizacije, kao i specijalizovane istraţivačke institucije i 

preduzeća.  Čest  je  slučaj  da  hotelska,  restoranska  i  druga  preduzeća  u  turizmu  delimično 

finansiraju  takva  istraţivanja,  a  uz  to  se  u  odreĎenim  slučajevima  preduzeće  ili  grupa  njih, 

odlučuje da potpuno pokrije troškove neophodnih istraţivanja i dobije relevantne informacije i 

ocene. 

Najveće kompanije u turizmu, posebno veliki turistički poslovni sistemi i najveći hotelski 

i restoranski lanci i turoperatori, su jedini u mogućnosti da sami vrše takva, makro istraţivanja i 

da podnesu potrebne troškove koji, s obzirom na dugoročni karakter i upotrebljivost rezultata, za 

njih  praktično  imaju  investiciona  obeleţja.  Pri  tom  se  i  takve  kompanije  oslanjaju  na  rezultate 

istraţivanja  nacionalnih  specijalizovanih  institucija  kao  što  su  npr.  Institut  za  turizam  iz 

Štamberga  u  Nemačkoj,  Institut  EIU  (The  Economist  Intelligence  Unit)  iz  Londona  i  druge. 

Znači  da  se  kombinuju  primarni  (originalni)  i  sekundarni  izvori  informacija.  Pored  toga, 

značajan doprinos u istraţivačkom pogledu imaju i meĎunarodne organizacije, posebno Svetska 

turistička organizacija (WTO) i OECD. Primarni izvori u istraţivanjima najvećih kompanija se 

dobrim delom zasnivaju na informacijama prikupljenim anketnim metodom, prvenstveno u cilju 

Diplomski rad:                         

                                     Marketing miks hotela „Mediteran“ Bečići 

5 

utvrĎivanja stepena zadovoljstva njihovih klijenata pruţenim uslugama, uočavanja i otklanjanja 

što većeg broja elemenata koji ukazuju na slabe strane proizvoda ili nekog drugog instrumenta 

poslovne politike.

1

Najveći  broj  hotelskih  i  drugih  preduzeća  u  turizmu  ipak  je  prvenstveno  usmeren  na 

korišćenje  sekundarnih  izvora  podataka  i  rezultate  eksternih  istraţivanja.  Njihove  finansijske, 

organizacione,  a  često  i  kadrovske  mogućnosti  ne  obezbeĎuju  dovoljnu  podlogu  za  obimnija 

istraţivanja  trţišnih  tendencija,  tj.  zbivanja  u  okruţenju.  Tu  ulogu  preuzimaju  navedene 

institucije  na  različitim  nivoima  i  različitog  tipa.  Informacije  o  trţišnim  tendencijama  i 

zbivanjima  u  okruţenju  su  bitna  komponenta  u  postavljanju  strategijskih  i  taktičkih  osnova 

ponašanja preduzeća. Na primer, HTP Metropol su veoma potrebne sve relevantne informacije o 

turističkom  prometu  u  Beogradu  i  karakteristikama  pojedinih  segmenata  (organizovana 

putovanja  i  grupe,  tranzitni  gosti)  ka  kojima  ovo  preduzeće  namerava  da  se  strategijski  više 

orijentiše.  Za  Putnik  su  sada  neophodne  informacije  o  svemu  što  se  dogaĎa  u  meĎunarodnom 

turizmu i njegovom okruţenju - to je jedan od preduslova ponovnog, perspektivnog izlaska ovog 

preduzeća  na  svetsku  scenu  po  ukidanju  sankcija.  Jer,  ključno  je  da  ne  doĎe  do  njegovog 

zaostajanja u tehnološkom, organizacionom, informacionom i uopšte, trţišnom pogledu u odnosu 

na strane partnere i strategijska opredeljenja koja ima u meĎunarodnom turističkom poslovanju. 

Poseban značaj za svako preduzeće u turizmu imaju istraţivanja koja i mogu i treba da se 

vrše  u  njegovim  internim  razmerama.  Pri  tom  ni  dislociranost  poslovnih  jedinica  i  drugih 

organizaconih delova nije prepreka efikasnom sprovoĎenju takvog stava. To najbolje potvrĎuju 

istraţivanja  koja  u  okviru  sopstvenih  korporacija  sa  jedinicama  u  brojnim  zemljama  vrše  npr. 

veliki meĎunarodni hotelski i restoranski lanci. Njima su stalna istraţivanja neophodna ne samo 

u pogledu uspešnog trţišnog nastupa prema potrošačima i konkurentima, već i zbog odrţavanja 

baš takve organizacione strukture koja je često sa dosta labavim funkcionalnim vezama. 

1

 Čačić, K., Poslovanje hotelskih preduzeća, Čigoja štampa, Beograd, 1995., str.303 

Diplomski rad:                         

                                     Marketing miks hotela „Mediteran“ Bečići 

7 

destinacije  za  meĎusobno  komuniciranje,  je  bitna  pretpostavka  ukupnog  razvoja  turizma  na 

konkretnom mestu, na datom području (regiji) ili zemlji u celini. 

1.2. Sistem strategijskog upravljanja uslugama hotelskog preduzeća 

Strategijsko  upravljanje  usluţnim  programom  hotelskog  i  svakog  drugog  preduzeća  u 

turizmu  pretpostavlja  donošenje  odluke  o  tri  bitna  činioca:  elementima,  nivou  i  formi  (obliku) 

usluga.  Pri  tom  je  neophodno  imati  u  vidu  da  usluţni  program  preduzeća  čine  svi  opipljivi  i 

neopipljivi  elementi  usluge.  Interpersonalnost  usluga  čini  ovu  drugu  grupu  elernenata  posebno 

naglašenim  i  često  van  terena  ekonomije,  ali  sa  izuzetno  značajnim  odrazom  na  poslovne 

rezultate  preduzeća.  Opipljivi  i  neopipljivi  elementi  usluge  nude  se  u  različitim  formama  na 

trţištu.  Što  je  preduzeće  više  diversifikovalo  svoju  ponudu  u  domenu  turizma  (npr.  veliki 

putnički  koncerni  tipa  TUI-a,  Thomsona-a.  i  drugih,  koji  raspolaţu  i  značajnim  hotelskim  i 

drugim  smeštajnim  kapacitetima),  to  je  teţe  ostvariti  sinhronizaciju  opipljivih  i  neopipljivih 

elemenata  i  njihovu  kontrolu  u  poslovnim  operacijama.  Nivo  usluge  pre  svega  se  odnosi  na 

kvalitet,  pri  čemu  je  veoma  značajno  i  to  kako  ga  kupci  vide  i  primaju.  Kvalitet  treba  da 

obezbedi  satisfakciju  potrošača  i  da  kreira  novu  traţnju.  Otuda  je  on  bitan  za  pozicioniranje 

usluţnog programa preduzeća u odnosu na brojna slična koja postoje u oblasti turizma.

3

Prethodno  navedene  ĉinioce  Powers  oznaĉava  jednim  terminom  kao  „stil  usluge". 

Za pojedine od navedenih ĉinilaca on navodi sledeće

4

: 

-

kod  elemenata  usluge  npr.  da  li  je  ona  pansionska  ili  neka  sa  manje  sadrţaja  u  hotelijerstvu; 

obim i struktura usluga ishrane i pića u hotelijerstvu menjaju se izgradnjom apartmanskih hotela, 

a  elektronske  kase  i  automatizacija  rada  na  recepciji  hotela  smanjuju  ne  samo  broj  zaposlenih, 

već i obim usluga koje se pruţaju u ovoj jedinici; 

3

  Bakić,  O.,  Nikolić,  M.,  Bakić,  M.,  Osnove  turizma  sa  osnovama  ugostiteljstva,  Ekonomski  fakultet  Subotica, 

Beograd, 1999., str. 32 
 

4

Čačić, K., Poslovanje hotelskih preduzeća, Čigoja štampa, Beograd, 1995., str.305