Marketing miks hotela “Mediteran” Bečići

UNIVERZITET SINGIDUNUM

DEPARTMAN ZA TURISTIĈKI I HOTELIJERSKI 

MENADŽMENT

DIPLOMSKI RAD

MARKETING MIKS HOTELA „MEDITERAN“ BEĈIĆI

MENTOR

STUDENT

Beograd , 2010.

SADRŽAJ

UVOD..................................................................................................................................3

1. STRATEGIJSKO UPRAVLJANJE HOTELSKIM PREDUZEĆEM.....................4

1.1. Neophodnost istraživanja tržišta i formiranja informacionog sistema u
hotelskom preduzeću..................................................................................................... 4
1.2. Sistem strategijskog upravljanja uslugama hotelskog preduzeća......................7
1.3. Osnovne strategije razvoja hotelskog preduzeća na turistiĉkom tržištu...........9

2. PRIRODNO – GEOGRAFSKE OSNOVE TURIZMA...........................................14

2.1. Turistiĉko-geografski položaj Beĉića..................................................................14
2.2. Geomorfološke karakteristike Beĉića.................................................................16
2.3. Klimatske karakteristike Beĉića..........................................................................17
2.4. Hidrografske karakteristike Beĉića....................................................................18
2.5. Flora i fauna Beĉića..............................................................................................18
2.6. Istorijski razvoj Budvanskog podruĉja..............................................................19
2.7. Spomeniĉka dobra Budvanskog podruĉja.........................................................21

2.7.1.

Tvrđave............................................................................................................ 22

2.7.2.

Manastiri.......................................................................................................... 22

2.7.3.

Crkve................................................................................................................23

2.8. Ustanove kulture Budvanskog podruĉja............................................................23
2.9. Manifestacije Budvanskog podruĉja...................................................................25

3. MARKETING MIKS HOTELA „ MEDITERAN“ BEĈIĆI..................................28

3.1. Lokacija hotela......................................................................................................28
3.2. Upravljanje marketingom hotela“Mediteran“..................................................29

3.2.1.

Pojam upravljanja marketingom u turizmu.....................................................29

3.2.2.

Planiranje marketing aktivnosti hotela „Mediteran“.......................................30

3.3. Instrumenti marketing miksa hotela „Mediteran“ Beĉići“..............................31

3.3.1.

Hotelski proizvod.............................................................................................31

3.3.2.

Cena................................................................................................................. 38

3.3.3.

Kanali prodaje..................................................................................................40

3.3.4.

Promocija......................................................................................................... 42

3.4. Formulisanje marketing strategije hotela „Mediteran“...................................44

ZAKLJUĈAK..................................................................................................................47

LITERATURA.................................................................................................................48

Diplomski rad:

Marketing miks hotela „Mediteran“ Bečići

4

1. STRATEGIJSKO UPRAVLJANJE HOTELSKIM PREDUZEĆEM

1.1. Neophodnost istraživanja tržišta i formiranja informacionog sistema u hotelskom 

preduzeću

Zbog   analizirane   izloţenosti   hotelskog   preduzeća   trţišnim   uticajima,   predviĎanja 

promena su imperativ uspeha. Izrazite fluktuacije traţnje, kako kratkoročne (u danu, nedelji, 

mesecu,   sezoni),   tako   i   u   duţim   vremenskim   intervalima,   potenciraju   potrebu   sprovoĎenja 

konjunkturnih istraţivanja.

U   istraţivanjima   je   neophodno   obuhvatiti   dva   nivoa   -   nivo   preduzeća   i   njegovog 

okruţenja. Istraţivanjima na nivou okruţenja, tj. eksternim istraţivanjima, prikupljaju se bitne 

informacije o trţišnim tokovima, njihovim predviĎanjima i ostvarivanju ranijih prognoza, a sve u 

cilju uočavanja osnovnih trţišnih tendencija i potrebnog prilagoĎavanja preduzeća. Realizatori 

takvih   istraţivanja   su   najčešće   asocijacije   preduzeća   u   turizmu   i   njihova   stručna   udruţenja, 

drţavni organi ili društvene turističke organizacije, kao i specijalizovane istraţivačke institucije i 

preduzeća.   Čest   je   slučaj   da   hotelska,   restoranska   i   druga   preduzeća   u   turizmu   delimično 

finansiraju  takva  istraţivanja,  a uz  to  se u  odreĎenim  slučajevima preduzeće  ili  grupa njih, 

odlučuje da potpuno pokrije troškove neophodnih istraţivanja i dobije relevantne informacije i 

ocene.

Najveće kompanije u turizmu, posebno veliki turistički poslovni sistemi i najveći hotelski 

i restoranski lanci i turoperatori, su jedini u mogućnosti da sami vrše takva, makro istraţivanja i 

da podnesu potrebne troškove koji, s obzirom na dugoročni karakter i upotrebljivost rezultata, za 

njih praktično imaju investiciona obeleţja. Pri tom se i takve kompanije oslanjaju na rezultate 

istraţivanja   nacionalnih   specijalizovanih   institucija   kao   što   su   npr.   Institut   za   turizam   iz 

Štamberga u Nemačkoj, Institut EIU (The Economist Intelligence Unit) iz Londona i druge. 

Znači   da   se   kombinuju   primarni   (originalni)   i   sekundarni   izvori   informacija.   Pored   toga, 

značajan doprinos u istraţivačkom pogledu imaju i meĎunarodne organizacije, posebno Svetska 

turistička organizacija (WTO) i OECD. Primarni izvori u istraţivanjima najvećih kompanija se 

dobrim delom zasnivaju na informacijama prikupljenim anketnim metodom, prvenstveno u cilju

Diplomski rad:

Marketing miks hotela „Mediteran“ Bečići

5

utvrĎivanja stepena zadovoljstva njihovih klijenata pruţenim uslugama, uočavanja i otklanjanja 

što većeg broja elemenata koji ukazuju na slabe strane proizvoda ili nekog drugog instrumenta 

poslovne politike.

1

Najveći broj hotelskih i drugih preduzeća u turizmu ipak je prvenstveno usmeren na 

korišćenje sekundarnih izvora podataka i rezultate eksternih istraţivanja. Njihove finansijske, 

organizacione, a često i kadrovske mogućnosti ne obezbeĎuju dovoljnu podlogu za obimnija 

istraţivanja   trţišnih   tendencija,   tj.   zbivanja   u   okruţenju.   Tu   ulogu   preuzimaju     navedene 

institucije   na   različitim   nivoima   i   različitog   tipa.   Informacije   o   trţišnim   tendencijama   i 

zbivanjima   u   okruţenju   su   bitna   komponenta   u   postavljanju   strategijskih   i   taktičkih   osnova 

ponašanja preduzeća. Na primer, HTP Metropol su veoma potrebne sve relevantne informacije o 

turističkom   prometu   u   Beogradu   i   karakteristikama   pojedinih   segmenata   (organizovana 

putovanja i grupe, tranzitni gosti) ka kojima ovo preduzeće namerava da se strategijski više 

orijentiše. Za Putnik su sada neophodne informacije o svemu što se dogaĎa u meĎunarodnom 

turizmu i njegovom okruţenju - to je jedan od preduslova ponovnog, perspektivnog izlaska ovog 

preduzeća   na   svetsku   scenu   po   ukidanju   sankcija.   Jer,   ključno   je   da   ne   doĎe   do   njegovog 

zaostajanja u tehnološkom, organizacionom, informacionom i uopšte, trţišnom pogledu u odnosu 

na strane partnere i strategijska opredeljenja koja ima u meĎunarodnom turističkom poslovanju.

Poseban značaj za svako preduzeće u turizmu imaju istraţivanja koja i mogu i treba da se 

vrše   u   njegovim   internim   razmerama.   Pri   tom   ni   dislociranost   poslovnih   jedinica   i   drugih 

organizaconih delova nije prepreka efikasnom sprovoĎenju takvog stava. To najbolje potvrĎuju 

istraţivanja koja u okviru sopstvenih korporacija sa jedinicama u brojnim zemljama vrše npr. 

veliki meĎunarodni hotelski i restoranski lanci. Njima su stalna istraţivanja neophodna ne samo 

u pogledu uspešnog trţišnog nastupa prema potrošačima i konkurentima, već i zbog odrţavanja 

baš takve organizacione strukture koja je često sa dosta labavim funkcionalnim vezama.

1 

Čačić, K., Poslovanje hotelskih preduzeća, Čigoja štampa, Beograd, 1995., str.303

Diplomski rad:

Marketing miks hotela „Mediteran“ Bečići

7

destinacije  za  meĎusobno  komuniciranje,  je bitna  pretpostavka ukupnog  razvoja turizma na 

konkretnom mestu, na datom području (regiji) ili zemlji u celini.

1.2. Sistem strategijskog upravljanja uslugama hotelskog preduzeća

Strategijsko upravljanje usluţnim programom hotelskog i svakog drugog preduzeća u 

turizmu pretpostavlja donošenje odluke o tri bitna činioca: elementima, nivou i formi (obliku) 

usluga. Pri tom je neophodno imati u vidu da usluţni program preduzeća čine svi opipljivi i 

neopipljivi elementi usluge. Interpersonalnost usluga čini ovu drugu grupu elernenata posebno 

naglašenim   i   često   van   terena   ekonomije,   ali   sa   izuzetno   značajnim   odrazom   na   poslovne 

rezultate preduzeća. Opipljivi i neopipljivi elementi usluge nude se u različitim formama na 

trţištu.   Što   je   preduzeće   više   diversifikovalo   svoju   ponudu   u   domenu   turizma   (npr.   veliki 

putnički   koncerni   tipa   TUI-a,   Thomsona-a.   i   drugih,   koji   raspolaţu   i   značajnim   hotelskim   i 

drugim   smeštajnim   kapacitetima),   to   je   teţe   ostvariti   sinhronizaciju   opipljivih   i   neopipljivih 

elemenata i njihovu kontrolu u poslovnim operacijama. Nivo usluge pre svega se odnosi na 

kvalitet,   pri   čemu   je   veoma   značajno   i   to   kako   ga   kupci   vide   i   primaju.   Kvalitet   treba   da 

obezbedi satisfakciju potrošača i da kreira novu traţnju. Otuda je on bitan za pozicioniranje 

usluţnog programa preduzeća u odnosu na brojna slična koja postoje u oblasti turizma.

3

Prethodno navedene ĉinioce Powers oznaĉava jednim terminom kao „stil usluge".

Za pojedine od navedenih ĉinilaca on navodi sledeće

4

:

- kod elemenata usluge npr. da li je ona pansionska ili neka sa manje sadrţaja u hotelijerstvu; 

obim i struktura usluga ishrane i pića u hotelijerstvu menjaju se izgradnjom apartmanskih hotela, 

a elektronske kase i automatizacija rada na recepciji hotela smanjuju ne samo broj zaposlenih, 

već i obim usluga koje se pruţaju u ovoj jedinici;

3 

Bakić, O., Nikolić, M., Bakić, M., Osnove turizma sa osnovama ugostiteljstva, Ekonomski fakultet Subotica, 

Beograd, 1999., str. 32

4 

Čačić, K., Poslovanje hotelskih preduzeća, Čigoja štampa, Beograd, 1995., str.305