Maslovljeva teorija hijerarhije ljudskih potreba

Visoka poslovna skola strukovnih studija

Novi Sad

SEMINARSKI RAD

MASLOVLJEVA TEORIJA HIJERARHIJE LJUDSKIH

POTREBA

Mentori:

Student : Doc. dr Novica Pavlovic

Mihaela Bohus, 181/13 FR MSc Vesna Kocic Vugdelija

Novi Sad 2013.

Sadrzaj

Uvod…………………………………………………………………………………………...3

Abraham Maslov……………………………………………………………………………...4

Hijerarhija ljudskih potreba……………………………………………………………………5

Fizioloske potrebe……………………………………………………………………………

Potrebe za sigurnoscu………………………………………………………………………….

Socijalne potrebe………………………………………………………………………………

Potrebe za postovanjem……………………………………………………………………….

Potrebe za samoaktualizacijom……………………………………………………………….

Zakljucak………………………………………………………………………………………

Abraham Maslov

Abraham Maslow rodjen je 1. Aprila 1908. U Bruklin, New Yorku, u porodici jevreja koji su
bili iseljenici iz rusije. Pohadjao je studije prava, ali je kasnije presao na psihologiju. Bio je
istaknut psiholog I glavni zastupnik zastupao je humanisticku psihologiju. Bio je na celu
americkog udruzenja psihologa. Predavao je na univerzitetu Kolumbija. U ranoj mladosti
jedan psiholog ga je definisao kao mentalno nestabilnog. Razvio je snaznu odbojnost prema
majci i retko se slagao sa njom. Odrastao je u knjizari I izmedju knjiga. Kao mlad je verovao
da je odlika prave muskosti, fizicka snaga, pa je sate provodio vezbajuci ali je kasnije prestao
zbog svoje krhke konstitucije tela I zelje za ucenjem. Umro je u 62. Godini od srcanog udara.
Njegova teorija je siroko prihvacenja Iako nije empirijski dokazana.   Kada je izbio drugi
svetski   rat   poceo   je   da   se   interesuje   za   socijalnu   psihologiju,   psihologiju   motivacije   I
psihologiju licnosti. Njegova neobjavljena dela stekla su popularnost 20 godina posle njegove
smrti. Kasnije u zivotu se maslov bavio pitanjem: Zasto se vise ljudi ne samoaktualizira, ako
su njihove osnovne potrebe zadovoljene? Kako mozemo humonisticki da razumemo problem
zla? Maslov uticaj se vidi I van okvira psihologije kako I u okviru religioznih istrazivanja I
menadzmenta. Svoje delo je nazvao pozitivnom psihologijom. Positivna psihologije se vise
koncentrise na pozitivne stvari I njihovo odigravanje nego na negativnu stranu. Mmaslovljeve
ideje   su   bile   kritikovane   sto   nemaju   naucnu   podlogu.   Kako   nema   dovoljno   empirijskih
dokaza, I da se stog ane mogu ozbiljno uzimati u naucnom svetu. Takodje jekritikovan da
njegova   teorija   ima   kulturolosku   podlogu,   da   reflektuje   zapadnu   civilizaciju,   vrednsoti   I
ideologije. I da se ne moze univerzalno aplikovati.