Последњих година садржај и типови јавности ушли су област експерименталне анализе и
постали предмет интересовања низа нових наука, посебно социјалне психологије.

Јавно је оно што се одређује као отворено, нескривено, супротно тајном, а јавност као

особина, стање онога што је јавно, али и као друштвена заједница, друштво, свет, публика,
јавно мњење. Изнети у јавност, према истом извору, значи обелоданити, упознати јавност
с нечим

Јавно мњење – преовлађујући колективни ставови припадника неког друштва или

друштвене групе, о неком догађају или питању од општег значаја, носилац публицитета
који обезбеђује демократску контролу државне делатности, савремени појам јавног мнења
садржи два модалитета, критичку инстанциу која представља норму или узор и,
манипулативни публицитет који представља чињеницу.

Јавно мњење представља скуп мишљења и ставова о одређеном друштвеном проблему

или ситуацији, добијен јавним политиколошко-комуникацијским процесом, уз активно
учествовање медија и грађана у њиховом креирању. Мњење се формира у сукобу
аргумената око актуелног друштвеног проблема.

Јавно мњење је настало у грађанском друштву насупрот држави. Субјект јавног мњења

је народ као публика која формално и неформално критикује и контролише рад државе,
односно јавне власти. Јавност у потпуном смислу те речи добила је своје значење у борби
против тајности, што је својство сваке апсолутистичке власти и свих облика
тоталитаризма, међутим политичка власт има моћ да уз помоћ елемената друштвене
контроле као што су масовне комуникације, односно путем медија манипулише мњењем
људи и у том случају јавно мњење прелази у политичку пропаганду.

Свакако не треба заборавити и изреку нарочито популарну у круговима Трећег Рајха

тридесетих година прошлог века, која каже да лаж која се понови довољан број пута на
послетку постаје истина. За јавно мњење се још каже да је то глас народа. У том смислу
оно подразумева дозу нејасноће, неодређености, непрецизности, слободних уверења,
нешто отприлике, ускомешаност и реакцију на одређене поруке и ставове који долазе од
власти или неког другог пошиљаоца.

Јавно мњење садржи судове (често спонтане, некритичке и непромишљене), вредносне

ставове, субјективне представе о нечему (појавама, догађајима, стању у својој средини или
шире у друштву, свету)

Јавно мњење представља израз моћи, како политичке тако и друштвене. Оно је

постало значајан предмет науке о политици, а истраживањем јавног мњења данас се баве
многи од социолога, политиколога до рекламних агенција. Извесно је да социјална
психологија не може претендовати на целу истину о јавном мнењу, што уосталом ваши и
за сваку другу дисциплину и теорију.

Mасовна истраживања у народу – јавно мњење

На пример, у том приступу, односно, одговарајућим покушајима дефинисања појма

о коме је реч, обично остају непокривени несумњиво важни институционални аспекти и
импликације јавног мњења у друштвеном, посебно у политичком животу.

Услов сваког данашњег модерног демократског друштва јесте постојање јавности и

јавног мњења јер без постојања политичке слободе не може бити ни јавности. Оно је
настало заједно са слободом штампе односно публицитетом. Свакако можемо рећи да је
јавност шири појам од појма јавног мњења јер се мњење формира у средишту јавности у
којој се грађани слободно окупљају и исто тако слободно износе своје мишљење. Јавност
према томе представља друштвени и политички простор у коме настаје и делује јавно
мњење.

Јавно мњење је ужи појам од јавности, и оно увек израста на одређеној духовној па

и идеолошкој подлози, али не мора бити идентично с њом. Љубомир Тадић устврдио је да
јавно мњење укључује „

формалну, субјективну слободу појединца да изражава сопствене

судове о општим пословима

. Сваки појединачни случај манифестовања јавног мнења

има своје специфичне и конкретне карактеристике, од којих зависи ширина друштвене
основе и интензитет уверења и емоционалне реакције.

Има теоретичара који о јавном мнењу говоре у плуралу, јер у друштву може

постојати више нивоа јавности које не морају нужно имати исте ставове и мишљења о
истим питањима. Зависно од састава групације испитаника, а и одусмерења анкете,
добијени резултат репрезентује различите (вертикалне) слојеве популације или друштвене
(хоризонталне) средине.

Јавно мњење је област друштвеног живота највише подложна променама под

утицајем пролазних па и случајних фактора, ови чиниоци могу довести до тога да се
ставови појединих социјалних група и слојева о неком питању битно промене и у врло
кратком временском размаку.

Дубинска психологија је открила да јавно мњење на један начин реагује у условима

социјалног и економског просперитета, а сасвим друкчије у временима криза или ратне
претње. Јавно мњење је променљива величина те његово формирање никада није потпуно
спонтан и неорганизован процес.

Због тога се у ауторитарним и недемократским друштвима умножавају примери

ограничавања јавности и фабриковања јавног мнења (у политици, привреди, медијима,
спорту, итд.), употребом пропагандних техника и вештина сугерише се лажна слика о
поклапању приватног мишљења грађана са службеним јавним мњењем. У таквим
случајевима јавно мњење није полуга друштвеног прогреса већ фактор конзервирања
превазиђених облика друштвене свести и антидемократских видова владавине.

Тадић Љ., ,,Јавност и реторика“, Завод за уџбенике – Београд, 2008.