1
БЕОГРАДСКА ПОСЛОВНА ШКОЛА
СЕМИНАРСКИ РАД
Мастрихтски уговор
Београд, новембар 2013. године
2
С А Д Р Ж А Ј:
1. Увод .................................................................................................................3
2. Мастрихтски уговор и његове карактеристике и циљеви ..........................4
3. Утицај Мастрихтског уговора на институције европске уније и на њихово
деловање...............................................................................................................5
3.1. Европски савет......................................................................................6
3.2. Савет Европске уније ..........................................................................6
3.3. Европски парламент.............................................................................8
3.4. Европска комисије.............................................................................11
3.5. Европски суд правде..........................................................................12
3.6. Европска централна банка.................................................................12
4. Домети Мастрихтског уговора.....................................................................13
5. ЛИТЕРАТУРА .............................................................................................. 14
4
2. МАСТРИХТСКИ УГОВОР И ЊЕГОВЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ И
ЦИЉЕВИ
Потписивињу Мастрихтског уговора предходило је заседање Европског савета које
за циљ имало побољшање економских односа унутар Европске економске заједнице и што
снажнија политчка сарадња и кооперација њених чланица. Заседање Европског савета
одржано је у Холандији у граду Мастрихту и трајало је од 9. до 11. децембра 1991. године
и на крају заседања одобрен је ''Уговор о Европској унији'', који потписан 7. фебруара
1992. Уговор су потписале свих 12 земаља чланица Европске економске заједнице. Уговор
ступа на снагу 1. новембра 1993. године након претходне ратификације свих земаља
чланица Европске економске заједнице. Овим уговором Европска економска заједница
прераста у Европску унију.
У правно-техничком смислу Мастрихтски уговор је сачињен и састоји се од
преамбуле, седам поглавља у који ма су садржане све одредбе, циљеви и карактеристике
уговора, општих и завршних одреби као и већи број протокола и декларација. Сам
Мастрихтски уговор, је условоно речено подељен, на два структурна дела. Један његов део
се бави економском монетарном унијом и економским питањима, док се други део бави
његовим политичким аспктом. Самим тим из овога проистиче да су циљеви Мастрихтског
уговора политичког и економског карактера.
Главне одредбе и циљеви Мастрихтског уговора су јачање демократског
легитимитета Европске уније, унапређење ефикасности и ефективности европских
институција, развијање социјалне димензије Европске уније, стварање економске и
монетарне уније и јединственог тржишта, стварање Европске централне банке и увођење
заједничке валуте, спровођење заједничке спољне и безбедносне политике, јачање
сарадње у правосудним и унутрашњим пословима, увођење држављанства Европске уније
и одређивања права и обавеза грађана држава чланица и улога Европске уније у областима
образовања и стручне обуке, индустрије, здравства и заштите животне средине и културе.
Мастрихтским уговором Европска унија је окарактерисана као организација где су
сви интеграциони, економски и политички процеси груписани око три стуба.
Први стуб Европске уније обухвата следеће европске организације: 1) Европску
економску заједницу којој су Мастрихтским уговором, поред економских овлашћења и
надлежности, придодате нова политичка овлашћења и надлежности као што су: царинска
унија и јединствено тржиште, аграрна политика, трговачка политика, структурна политиа,
економска и монетарна унија, грађанство Европске уније, образовање и култура, транс-
европске мреже, индустријска политика, заштита потрошача, здравље и социјална
политика, истраживање и заштита средине, спољне границе и миграциона политика и
политика азила. 2) Економску заједницу за угаљ и челик и 3) Европска заједница за
атомску енергију. Први стуб Европске уније заснива се на прописима и принципима
директног дејства и примата руководећих тела Европске уније над националним владама
земаља чланица приликом доношења одлука у вези са горе поменутим политикама.
Карактеристика првог стуба Европске уније је та да се све одлуке доносе по принципима
наднационалног функционисања, односно претежно квалификованом и простом већином,
јер се углавном ради о економским и социјалним питањима из надлежности органа
Европске уније.
Други стуб Европске уније обухвата заједничку спољну и безбедносну политику и
одликује се функционисањем на основама међувладине сарадње, тј. заједничке одлуке по
