Materijalnost i rizik u reviziji

INTERNACIONALNI UNIVERZITET BRČKO

FAKULTET ZA MENADžMENT

računovodstvo i revizija-

DIPLOMSKI RAD

Predmet:

REVIZIJA

Tema:

MATERIJALNOST I RIZIK U REVIZIJI

Mentor: Student:

Prof. Dr. Dušan Jarić Ivana Vasilić

Index OFM-365/12

Brčko, maj 2014. Godine

SADRŽAJ

Uvod.................................................................................................................................... 4

KONCEPT RAZUMNOG UVERAVANJA...................................................................5

1.MATERIJALNOST....................................................................................................... 6

1.1. Koraci za utvrđivanje materijalnosti-preliminarna materijalizacija

.........................7

1.2. Koraci za utvrđivanje materijalnosti-izračunavanje materijalizacije

........................8

1.3. Koraci za utvrđivanje materijalnosti-alociranje materijalizacije

...............................10

2. REVIZIJSKI RIZIK..................................................................................................... 11

2.1.

Komponente revizijskog rizika

....................................................................................12

3. INHERENTNI RIZIK...................................................................................................13

3.1. Faktori inherentnog rizika

..........................................................................................14

3.1.1. Menadžment kao faktor inherentnog rizika

............................................................14

3.1.1.1. Motivisanost menadžmenta da se uključi u prevarno izveštavanje

.....................14

3.1.1.2. Neuspešnost menadžmenta i loš odnos prema internoj kontroli

.........................14

3.1.1.3. Fluktuacija zaposlenih

.......................................................................................... 15

3.1.1.4. Napeti odnosi menadžera i revizora

......................................................................15

3.1.2. Delatnost klijenta kao faktor inherentnog rizika

....................................................16

3.1.2.1. Promene u zakonskim i drugim regulativama

......................................................16

3.1.2.2. Velika konkurencija i zasićenost tržišta

................................................................16

3.1.2.3. Spororastuća delatnost i opadanje tržišta

.............................................................16

3.1.2.4. Brze promene u delatnosti

.....................................................................................17

3.1.3. Poslovanje i finansijska stabilnost kao faktor inherentnog rizika

..........................17

4. KONTROLNI RIZIK....................................................................................................18

4.1. Pokazatelji rizika prevare

............................................................................................19

4.1.1. Rizik usled podložnosti imovine protiv pravnom prisvajanju

.................................19

Diplomski rad

Ivana Vasilić

Uvod

Upravljajući imovinom društva menadžeri obavljaju posao za račun deoničara. U

takvom   odnosu  računovodstvo   i   revizija   igraju   važnu   ulogu.   Odnosi   između   vlasnika   i
menadžera opterećeni su različitom nivoom informisanosti o finansijskom stanju kompanije.
Menadžer ima više informacija o finansijskom položaju i rezultatima poslovanja kompanije
nego što to ima vlasnik. Budući je menadžer odgovoran za izvještavanje, a  vlasnik u društvu
nije svakodnevno prisutan i ne može pratiti njegove aktivnosti, nije isključeno manipulisanje
izvještajima   od   strane   menadžera.   Kako   bi   sprečio   takve   situacije   vlasnik   se   štiti   od
potencijalnih manipulacija angažujući ovlašćene revizore.

Potreba za revizijom oseća se i u odnosima između finansijskih institucija i korisnika

kredita, poslodavaca i radnika, i dr. Ako se zna da je glavni zadatak revizije ispitivanje i
izražavanje mišljenja o realnosti i objektivnosti finansijskih izveštaja, onda se revizija
posmatra kao “veza koja stvara poverenje” između uprave, koja priprema i prezentira
finansijske izveštaje i korisnika informacija sadržanih u tim izveštajima.

Korisnici informacija koje su predstavljene u finansijskim izveštajima, nakon njihovog

revidiranja, imaju poverenje da finansijski izveštaji realno i objektivno prikazuju stanje
imovine, obaveza i kapitala, rezultat poslovanja i tok novca.

Za reviziju se kaže da je ona mera verodostojnosti finansijskih izveštaja. Informacije

sadržane u revidiranim finansijskim izveštajima predstavljaju kvalitetnu podlogu za poslovno
odlučivanje. Informacije moraju biti za sve korisnike neutralne, korektne za odlučivanje i
dostavljene na profesionalan način. Kao potencijalni korisnici tih informacija mogu se sresti:
investitori, postojeći akcionari, uprava, radnici i sindikati, zajmodavci, dobavljači i ostali
poverioci, kupci, vlada i njene institucije, javnost, naučnici, analitičari i strukovne
organizacije i dr.

Cilj revizije je izražavanje mišljenja o istinitiosti i objektivnosti finansijskih izveštaja

preduzeća.

I. Filipović, Revizija, Sveučilišni studijski centar za stučne studije sveučilišta u Splitu, 2008.god.

M.Vasiljević, M. Janković, „Procena kontrolnog rizika u funkciji smanjenja rizika revizije“, Revizor (43/2008),

Institut za ekonomiku i finansije, Beograd, 2008.

Diplomski rad

Ivana Vasilić

KONCEPT RAZUMNOG UVERAVANJA

Razmatrajući pitanje materijalnosti i revizijskog rizika nemožemo zaobići concept

razumnog   uveravanja.   Naime,   ovaj   concept   se   bitno   tiče   pitanja   procene   materijalnosti   I
revizijskog rizika. Najznačajnija pitanja koja ovaj concept   postavlja su: U kojoj meri se
korisnici finansijskih izveštaja mogu pouzdati u mišljenje revizora? Da li revizor u suštini
može da garantuje da u finansijskim izveštajima nema materijalnih grešaka? Ova pitanja se ne
postavljaju zbog nepoverenja u revizorov rad i stručnost, budući da se revizija u poslovnom
svetu   dokazala   kao   relevantna   profesija,   nego   ova   pitanja   proističu   pre   svega   iz
specifičnostirevizije kao delatnosti.

U okolnostima kada računovodstveni izveštaji nastaju kao product na hiljade

transakcija, knjiženja I poslovnih događaja, postavlja se pitanje da li je uopšte moguće
garantovati bilo kakvu tačnost finansijskih dokumenata. Naravno da bi apsolutna uverenost
bila poželjna, ali postavlja se pitanje da li je ona moguća? Detaljna provera svih
računovodstvenih evidencija zahtevala bi višegodišnju proveru praćenu visokim troškovima
revizorskog angažmana. Izražavanje mišljenja na ovaj način,nakon tako dugog vremenskog
perioda nebi imalo nikakvu praktičnu vrednost za potencijalne korisnike izveštaja, budući da
bi se u međuvremenu desile druge poslovne promene koje bi izmenile finansijsku poziciju I
rezultate poslovanja preduzeća. Takođe, troškovi koji bi proizišli iz tako obimne revizije bili
bi ekonomski neopravdani.

Diplomski rad

Ivana Vasilić

1.1. Koraci za utvrđivanje materijalnosti - preliminarna

materijalnost

“ Za vreme revizije računovodstvenog izvjestaja revizor uzima materijalnost dva puta .

prvi put materijalnost se uzima u obzir kada se planira angažman revizije I drugi put nakon
sto se završe sve procedure revizije. Materijalnost utvrđena prvi put se zove preliminarna
materijalnost. Dok planira angažman, revizor određuje preliminarnu ocenu materijalnosti, i to
za računovodstveni izveštaj uzet kao celina. Ako u toku postupka izvođenja revizije revizor
dođe do zaključka da pravo stanje stvari neodgovara pretpostavljenom, odnosno verovatnoća
pojave greške je mnogo veća nego što se na početku mislilo, tada revizor ispravlja
preliminarnu materijalnost I postavlja novu koja se zove revidirana materijalnost “.

Preliminarna ocean materijalnosti predstavlja maksimalan iznos greške koji bi se

mogao naći u računovodstvenim izvjestajima , a koji bi prema subjektivnoj revizorskoj oceni
mogao da dovede do pogrešno donetih odluka osobe koja svoje odluke donese na osnovu
revizorskog mišljenja. Na primer ako je preliminarna ocena revizora o materijalnosti pedeset
hiljada, uzeto za računovodstveni izveštaj kao celinu , tada pogrešno knjiženje za manje od
pedeset hiljada neće biti materijalno, odnosno računovodstveni izveštaji nemaju značajnu
grešku i mogu se koristiti za donošenje odluka.Greška, u ovom slučaju, koja je manja od
pedeset hiljada je tolerantna greška za koju se smatra da neće značajnije uticati na
računovodstvene izveštaje. Sa druge strane ako revizor otkrije greške koje zbirno prelaze
pedeset hiljada tada će on morati da da mišljenje sa rezervom ili negativno mišljenje, ili će u
krajnjem slučaju povećati obim revizorskih testova kako bi utvrdio da li je greška stvarno
toliko ozbiljna da zahteva mišljenje sa rezervom ili negativno mišljenje. Povećanje obima
revizorskih testova moguće je samo u onim situacijama ako revizor raspolaže sa dovoljno
vremena I mogućnosti.

Ocena preliminarne materijalnosti je veoma bitna kod utvrđivanja

Obima revizorskih testova i uopšte revizorovog angažovanja na prikupljanju dokaza za
vreme izvođenja revizije. Ako se preliminarna ocena materijalnosti proceni na nižem nivou, u
ovom slučaju manje od pedeset hiljada, na primer dvadeset hiljada, to automatski znači veće
revizorsko angažovanje, odnosno nivo procedura koje ce revizor izvršiti će se povećati, jer
revizor mora prikupiti vise dokaza da bi potkrepio svoju tvrdnju da finansijski izveštaji nisu
materijalno pogrešni.

Pred kraj angažmana, nakon što su prikupljeni i vrednovani svi dokazi revizor ponovo

razmatra materijalnost upoređujući kombinovane pogrešno knjižene iznose na računima sa
preliminarnim   ili   revidiranim   ocenama   kompletnog   računovodstvenog   izveštaja.   Ako
kombinovani pogrešno knjiženi iznosi nadmaše preliminarne ocene, onda su računovodstveni
izveštaji matrijalno pogrešno knjiženi, tj. računovodstveni   izveštaji sadrže grešku koja je
značajna   te   se   ne   mogu   upotrebiti   za   donošenje   odluka.   U   tom   slučaju   revizor   može   ili
sakupiti dodatne dokaze revizije ili tražiti da klijent ispravi pogrešno knjižene račune.

Prof. M. Andrić, Revizija računovodstvenih izveštaja. Subotica, 2002. str.98