1
MEDICINSKA
MEDICINSKA
INFORMATIKA
INFORMATIKA
Prof
Prof
. dr
. dr
Zoran
Zoran
Milo
Milo
š
š
evi
evi
ć
ć
Doc. dr
Doc. dr
Dragan Bogdanovi
Dragan Bogdanovi
ć
ć
Doc. dr Aleksandra Stankovi
Doc. dr Aleksandra Stankovi
ć
ć
“Ako je fiziologija logika života,
patologija logika bolesti
onda je
medicinska informatika
logika
zdravstvene zaštite.”
Enrico Coiera
Definicija Medicinske informatike
Medicinska informatika je nau
č
na disciplina koja koriš
ć
enjem
razli
č
itih analiti
č
kih alata razvija procedure (algoritme) za
upravljanje, kontrolu procesa, podršku odlu
č
ivanju i nau
č
nu
analizu podataka iz podru
č
ja medicine;
Medicinska informatika obuhvata teorijske i prakti
č
ne vidove
komunikacija i obrade informacija, baziranih na znanju i
iskustvima nastalim u procesima vezanim za zdravstvenu
zaštitu;
Medicinska informatika razvija metode i sisteme za
prikupljanje, obradu i interpretaciju podataka o pacijentu – uz
pomo
ć
znanja prikupljenih u nau
č
nim medicinskim
istraživanjima.
Medicinska informatika
Prema preporukama Me
đ
unarodne asocijacije za medicinsku
informatiku (
International Association for Medical Informatics
-
IMIA
,
http://www.imia.org
), me
đ
u razlozima zbog kojih je
medicinska informatika posebno važna pri obrazovanju doktora
medicine navodi se i sede
ć
i:
ƒ
da bi se uspešno išlo u korak s brzinom rasta medicinskog
znanja, nužno je koristiti nove metodologije koriš
ć
enja
podataka/informacija i savremene informacione i
komunikacione tehnologije;
ƒ
zdravstveni radnici koje dobro vladaju metodama medicinske
informatike mo
ć
i
ć
e kvalitetno da koristi medicinske
informacije, i da kompetentno i odgovorno koriste savremenu
informacionu i komunikacionu tehnologiju.
Medicinska
Medicinska
informatika
informatika
je
je
nau
nau
č
č
na
na
disciplina
disciplina
koja
koja
prou
prou
č
č
ava
ava
teorijske
teorijske
i
i
prakti
prakti
č
č
ne
ne
zakonitosti
zakonitosti
organizacije
organizacije
i
i
kori
kori
š
š
ć
ć
enja
enja
informacija
informacija
u
u
cilju
cilju
podr
podr
š
š
ke
ke
re
re
š
š
avanja
avanja
problema
problema
i
i
dono
dono
š
š
enja
enja
odluka
odluka
u
u
medicini
medicini
i
i
zdravstvenoj
zdravstvenoj
za
za
š
š
titi
titi
,
,
uz
uz
visok
visok
stepen
stepen
kori
kori
š
š
ć
ć
enja
enja
ra
ra
č
č
unarske
unarske
tehnologije
tehnologije
.
.
2
Medicinska informatika
U popisu znanja i veština, koje IMIA navodi u svojim
preporukama, posebna se važnost pridaje organizaciji podataka,
odnosno "izvanrednoj veštini upotrebe jednostavnih sistema za
rad s bazama podataka (engl.
easy-to-use database management
systems
)".
Medicinsko-informati
č
ke metode koriste se u:
ƒ
zdravstvenoj nezi bolesnika
ƒ
organizaciji zdravstvenog rada
ƒ
medicinskim istraživanjima
ƒ
medicinskoj edukaciji
Zdravstvena nega uklju
č
uje:
ƒ
dijagnostiku
ƒ
terapiju
ƒ
rehabilitaciju
ƒ
evaluaciju
Po
Po
svim
svim
scenarijima
scenarijima
zdravstvene
zdravstvene
za
za
š
š
tite
tite
u
u
budu
budu
ć
ć
nosti
nosti
,
,
protok
protok
informacija
informacija
ć
ć
e
e
biti
biti
sve
sve
ve
ve
ć
ć
i.
i.
Na
Na
svim
svim
nivoima
nivoima
zdravstvene
zdravstvene
za
za
š
š
tite
tite
,
,
od
od
le
le
č
č
enja
enja
pacijenata
pacijenata
, do
, do
upravljanja
upravljanja
zdravstvenim
zdravstvenim
sistemima
sistemima
,
,
oni
oni
koji
koji
donose
donose
odluke
odluke
su
su
zainteresovani
zainteresovani
za
za
informacije
informacije
o
o
pacijentima
pacijentima
.
.
1.
1.
PROCES MI
PROCES MI
Š
Š
LJENJA I RA
LJENJA I RA
Č
Č
UNARI
UNARI
Mnoge
Mnoge
ljudske
ljudske
aktivnosti
aktivnosti
zahtevaju
zahtevaju
intenzivno
intenzivno
mi
mi
š
š
ljenje
ljenje
,
,
rezonovanje
rezonovanje
i
i
zaklju
zaklju
č
č
ivanje
ivanje
.
.
Le
Le
č
č
enje
enje
pacijenata
pacijenata
i
i
medicinska
medicinska
istra
istra
ž
ž
ivanja
ivanja
su
su
primer
primer
za
za
oblasti
oblasti
u
u
kojima
kojima
je
je
mi
mi
š
š
ljenje
ljenje
od
od
klju
klju
č
č
ne
ne
va
va
ž
ž
nosti
nosti
.
.
Ono
Ono
se
se
zasniva
zasniva
na
na
psihi
psihi
č
č
kim
kim
sposobnostima
sposobnostima
,
,
znanju
znanju
i
i
podacima
podacima
kojima
kojima
lekar
lekar
raspola
raspola
ž
ž
e
e
.
.
1.
1.
PROCES MI
PROCES MI
Š
Š
LJENJA I RA
LJENJA I RA
Č
Č
UNARI
UNARI
Na
Na
sada
sada
š
š
njem
njem
stepenu
stepenu
razvoja
razvoja
tehnologije
tehnologije
ra
ra
č
č
unar
unar
jo
jo
š
š
uvek
uvek
nije
nije
ma
ma
š
š
ina
ina
koja
koja
misli
misli
,
,
ali
ali
veoma
veoma
brzo
brzo
izvr
izvr
š
š
ava
ava
mnogo
mnogo
operacija
operacija
, a
, a
ogromna
ogromna
koli
koli
č
č
ina
ina
ekspertskog
ekspertskog
znanja
znanja
,
,
kao
kao
i
i
podataka
podataka
mogu
mogu
se
se
č
č
uvati
uvati
u
u
ra
ra
č
č
unarskim
unarskim
memorijama
memorijama
.
.
Zbog
Zbog
toga
toga
ljudsko
ljudsko
mi
mi
š
š
ljenje
ljenje
umnogome
umnogome
mo
mo
ž
ž
e
e
biti
biti
pomognuto
pomognuto
kori
kori
š
š
ć
ć
enjem
enjem
ra
ra
č
č
unara
unara
.
.
1.1. MEDICINSKI PODACI I INFORMACIJE
1.1. MEDICINSKI PODACI I INFORMACIJE
Tokom
Tokom
pregleda
pregleda
i
i
putem
putem
rezultata
rezultata
raznovrsnih
raznovrsnih
ispitivanja
ispitivanja
doktor medicine
doktor medicine
dobija
dobija
podatke
podatke
o
o
pacijen
pacijen
t
t
u.
u.
Iz
Iz
tih
tih
podataka
podataka
,
,
kori
kori
š
š
ć
ć
enjem
enjem
svog
svog
predhodnog
predhodnog
znanja
znanja
,
,
procesom
procesom
mi
mi
š
š
ljenja
ljenja
ili
ili
interpretacije
interpretacije
podataka
podataka
doktor
doktor
sti
sti
č
č
e
e
informacije
informacije
o
o
pacijentu
pacijentu
,
,
na
na
osnovu
osnovu
kojih
kojih
preduzima
preduzima
dalje
dalje
aktivnosti
aktivnosti
.
.
1.1. MEDICINSKI PODACI I INFORMACIJE
1.1. MEDICINSKI PODACI I INFORMACIJE
Pa
Pa
ž
ž
ljivo
ljivo
prou
prou
č
č
avanje
avanje
podataka
podataka
dobijenih
dobijenih
na
na
velikom
velikom
broju
broju
pacijenata
pacijenata
,
,
kroz
kroz
proces
proces
induktivnog
induktivnog
zaklju
zaklju
č
č
ivanja
ivanja
,
,
mo
mo
ž
ž
e
e
dati
dati
informacije
informacije
koje
koje
dovode
dovode
do
do
novih
novih
znanja
znanja
.
.
Ova
Ova
novoste
novoste
č
č
ena
ena
znanja
znanja
se
se
tada
tada
pridodaju
pridodaju
ve
ve
ć
ć
postoje
postoje
ć
ć
im
im
medicinskim
medicinskim
znanjima
znanjima
i
i
mogu
mogu
se,
se,
povratno
povratno
,
,
nadalje
nadalje
koristiti
koristiti
za
za
bolju
bolju
interpretaciju
interpretaciju
drugih
drugih
podataka
podataka
.
.
Ra
Ra
č
č
unari
unari
mogu
mogu
pomo
pomo
ć
ć
i
i
pri
pri
prikupljanju
prikupljanju
i
i
obradi
obradi
podataka
podataka
i
i
sticanju
sticanju
novih
novih
znanja
znanja
.
.
4
1.1. MEDICINSKI PODACI I INFORMACIJE
1.1. MEDICINSKI PODACI I INFORMACIJE
Hijerarhijski nivoi u organizaciji podataka
Hijerarhijski nivoi u organizaciji podataka
Polje (field)
Polje (field)
Baza podataka
Baza podataka
(modeli
(modeli
:
:
hijerarhijski,relacijski i mre
hijerarhijski,relacijski i mre
ž
ž
ni)
ni)
Datoteka (file)
Datoteka (file)
Zapis (record)
Zapis (record)
Bilo koji znak potreban za sastavljanje
Bilo koji znak potreban za sastavljanje
digitalnih zapisa
digitalnih zapisa
Znak (character)
Znak (character)
Primer
Primer
Hijerarhijski nivoi
Hijerarhijski nivoi
mati
č
ni broj
pacijenta
prezime
pol
odeljenje
lekar
poseta
1.1. MEDICINSKI PODACI I INFORMACIJE
1.1. MEDICINSKI PODACI I INFORMACIJE
Primer hijerarhijskog modela baze podataka
Primer hijerarhijskog modela baze podataka
Lek1
Lek2
1.1. MEDICINSKI PODACI I INFORMACIJE
1.1. MEDICINSKI PODACI I INFORMACIJE
Primer mre
Primer mre
ž
ž
nog modela baze podataka
nog modela baze podataka
lek
1.1. MEDICINSKI PODACI I INFORMACIJE
1.1. MEDICINSKI PODACI I INFORMACIJE
Baze podataka imaju zna
Baze podataka imaju zna
č
č
ajna obele
ajna obele
ž
ž
ija koja omogu
ija koja omogu
ć
ć
avaju
avaju
:
:
ƒ
ƒ
mogu
mogu
ć
ć
nost vi
nost vi
š
š
estruke i raznovrsne upotrebe istih
estruke i raznovrsne upotrebe istih
podataka
podataka
ƒ
ƒ
stabilnost logi
stabilnost logi
č
č
ke strukture baze podataka i programske
ke strukture baze podataka i programske
podr
podr
š
š
ke
ke
ƒ
ƒ
jasno
jasno
ć
ć
a u organizaciji podataka
a u organizaciji podataka
ƒ
ƒ
lako menjanje podataka
lako menjanje podataka
ƒ
ƒ
ispravnost i konzistentnost podataka
ispravnost i konzistentnost podataka
ƒ
ƒ
za
za
š
š
tita podataka
tita podataka
1.1. MEDICINSKI PODACI I INFORMACIJE
1.1. MEDICINSKI PODACI I INFORMACIJE
Obrada podatka
Obrada podatka
ƒ
Prikupljanje
ƒ
Klasifikacija
ƒ
Provera
ƒ
Sažimanje
ƒ
Skladištenje
ƒ
Pronalaženje
ƒ
Ra
č
unanje
ƒ
Umnožavanje
ƒ
Sortiranje
ƒ
Komuniciranje
1.1. MEDICINSKI PODACI I INFORMACIJE
1.1. MEDICINSKI PODACI I INFORMACIJE
Bezbednost ili sigurnost podataka
Bezbednost ili sigurnost podataka
je rezultat primene mera u
je rezultat primene mera u
cilju za
cilju za
š
š
tite podataka od ne
tite podataka od ne
ž
ž
eljenih doga
đ
aja odnosno onih
eljenih doga
đ
aja odnosno onih
koji mogu doprineti izmeni, brisanju ili gubitku generalija i
koji mogu doprineti izmeni, brisanju ili gubitku generalija i
ostalog
ostalog
š
š
to defini
to defini
š
š
e
e
zdravstveno stanje
zdravstveno stanje
pacijenta.
pacijenta.
Za
Za
š
š
tita podataka
tita podataka
predstavljena je hardversko
predstavljena je hardversko
-
-
softverskim
softverskim
mehanizmom za
mehanizmom za
č
č
uvanje
uvanje
p
p
odataka od ne
odataka od ne
ž
ž
eljenih promena ili
eljenih promena ili
neovla
neovla
š
š
ć
ć
enog pristupa
enog pristupa
.
.
5
1.1. MEDICINSKI PODACI I INFORMACIJE
1.1. MEDICINSKI PODACI I INFORMACIJE
Dimenzije zaštite podataka su:
ƒ
Poverljivost, tajnost ili privatnost– zaštita od
neautorizovanog odavanja podataka,
ƒ
Integritet – zaštita od neautorizovane promene podataka,
ƒ
Dostupnost – zaštita od neautorizovanog zadržavanja podataka.
1.1. MEDICINSKI PODACI I INFORMACIJE
1.1. MEDICINSKI PODACI I INFORMACIJE
Na
č
ini zaštite medicinskih podataka su:
ƒ
Eti
č
ki (deklaracije ve
ć
a Evrope, Hipokratova zakletva,
Eti
č
ki kodeks za medicinske informati
č
are, Kultura
zaštite podataka)
ƒ
Pravni (Zakon o zaštiti li
č
nih podataka, Zakon o
digitalnom potpisu, i dr.)
ƒ
Tehni
č
ki (fizi
č
ka zaštita sistema,
kriptografija, i dr.)
1.1. MEDICINSKI PODACI I INFORMACIJE
1.1. MEDICINSKI PODACI I INFORMACIJE
Z
Z
dravstvene informacije predstavljaju informacije o
dravstvene informacije predstavljaju informacije o
zdrav
zdrav
stvenom stanju
stvenom stanju
i
i
bole
bole
sti stanovni
sti stanovni
š
š
tva, a dolaze iz:
tva, a dolaze iz:
ƒ
ƒ
rutinskih izvora
rutinskih izvora
npr.
npr.
oni koji se odnose na klini
oni koji se odnose na klini
č
č
ke
ke
doga
đ
aje
doga
đ
aje
(
(
prijem i
prijem i
otpust
otpust
iz bolnice
iz bolnice
), uklju
), uklju
č
č
uju
uju
ć
ć
i i
i i
informacije o kvalitetu zdravs
informacije o kvalitetu zdravs
t
t
vene slu
vene slu
ž
ž
be i rezultat
be i rezultat
e
e
zdravstvene za
zdravstvene za
š
š
tite;
tite;
ƒ
ƒ
posebnih nerutinskih izvora
posebnih nerutinskih izvora
informacija o
informacija o
zdravstvenom stanju i
zdravstvenom stanju i
epidemiolo
epidemiolo
š
š
ki podaci
ki podaci
,
,
uklju
uklju
č
č
uju
uju
ć
ć
i nacionalna i regionalna istra
i nacionalna i regionalna istra
ž
ž
ivanja
ivanja
zdravlja i
zdravlja i
bolesti
bolesti
itd;
itd;
1.1. MEDICINSKI PODACI I INFORMACIJE
1.1. MEDICINSKI PODACI I INFORMACIJE
PRIMARNE
ZDRAVSTVENE
INFORMACIJE
ƒ
nastaju kao produkt
kontakta korisnika i
davaoca zdravstvene
zaštite
ƒ
rezultat su dnevnog rada
i potrebne su za
realizaciju dnevnog rada
SEKUNDARNE
ZDRAVSTVENE
INFORMACIJE
•
izvode se iz primarnih
postupcima filtriranja i
sažimanja
• potrebne su za
dnevni rad u zdravstvu,
nadzor rada, evaluaciju
ostvarenja zdravstvenih
planova i programa, kao i za
analizu zdravstvenog stanja
populacije
1.1. MEDICINSKI PODACI I INFORMACIJE
1.1. MEDICINSKI PODACI I INFORMACIJE
NAU
Č
NE I STRU
Č
NE ZDRAVSTVENE
INFORMACIJE
ƒ
nastaju kao rezultat primarnih i sekundarnih
zdravstvenih informacija nakon sprovedenih postupka
istraživanja
1.1. MEDICINSKI PODACI I INFORMACIJE
1.1. MEDICINSKI PODACI I INFORMACIJE
7
2.1. OBSERVACIJA
2.1. OBSERVACIJA
U
U
nekim
nekim
slu
slu
č
č
ajevima
ajevima
raspola
raspola
ž
ž
emo
emo
sa
sa
toliko
toliko
mnogo
mnogo
podataka
podataka
da
da
neke
neke
i
i
ne
ne
koristimo
koristimo
,
,
tako
tako
da
da
mo
mo
ž
ž
emo
emo
govoriti
govoriti
i
i
o
o
suvi
suvi
š
š
nim
nim
podacima
podacima
.
.
U
U
principu
principu
,
,
uvek
uvek
treba
treba
po
po
č
č
eti
eti
uzimanjem
uzimanjem
anamneze
anamneze
, a
, a
potom
potom
primeniti
primeniti
jednostavnije
jednostavnije
procedure,
procedure,
kao
kao
š
š
to
to
su
su
fizikalni
fizikalni
pregled
pregled
i
i
laboratorijska
laboratorijska
ispitivanja
ispitivanja
.
.
Tek
Tek
i
i
ako
ako
posle
posle
toga
toga
imamo
imamo
nedoumice
nedoumice
u
u
vezi
vezi
dijagnoze
dijagnoze
,
,
treba
treba
primeniti
primeniti
komplikovane
komplikovane
ili
ili
invazivne
invazivne
metode
metode
,
,
kao
kao
š
š
to
to
su
su
NMR
NMR
ili
ili
kateterizacija
kateterizacija
srca
srca
.
.
Ra
Ra
č
č
unari
unari
mogu
mogu
pomo
pomo
ć
ć
i
i
pri
pri
odre
odre
đ
ivanju parametara koji
đ
ivanju parametara koji
su neophodni za postavljanje dijagnoze i izbor terapije.
su neophodni za postavljanje dijagnoze i izbor terapije.
2.2. DIJAGNOZA
2.2. DIJAGNOZA
Procesom
Procesom
mi
mi
š
š
ljenja
ljenja
, a
, a
na
na
osnovu
osnovu
prikupljenih
prikupljenih
informacija
informacija
i
i
svog
svog
znanja
znanja
,
,
doktor medicine
doktor medicine
postavlja
postavlja
dijagnozu
dijagnozu
.
.
U
U
ovoj
ovoj
fazi
fazi
je
je
mogu
mogu
ć
ć
e
e
koristiti
koristiti
pomo
pomo
ć
ć
ra
ra
č
č
unarskih
unarskih
programa
programa
koji
koji
sadr
sadr
ž
ž
e
e
baze
baze
znanja
znanja
i
i
koji
koji
na
na
osnovu
osnovu
unetih
unetih
informacija
informacija
o
o
pacijentu
pacijentu
mogu
mogu
generisati
generisati
liste
liste
mogu
mogu
ć
ć
ih
ih
dijagnoza
dijagnoza
.
.
Potrebno
Potrebno
je
je
naglasiti
naglasiti
da
da
sva
sva
odgovornost
odgovornost
za
za
le
le
č
č
enje
enje
pacijenta
pacijenta
,
,
kao
kao
i
i
za
za
postavljanje
postavljanje
dijagnoze
dijagnoze
le
le
ž
ž
i
i
na
na
doktoru
doktoru
medicine
medicine
,
,
bez
bez
obzira
obzira
da
da
li
li
koristi
koristi
ra
ra
č
č
unarsku
unarsku
pomo
pomo
ć
ć
ili
ili
ne
ne
. Ra
. Ra
č
č
unar
unar
je
je
tu
tu
samo
samo
da
da
podseti
podseti
doktora
doktora
,
,
a
a
dono
dono
š
š
enje
enje
odluke
odluke
nikada
nikada
se
se
ne
ne
ć
ć
e
e
prepustiti
prepustiti
ma
ma
š
š
ini
ini
.
.
2.3. TERAPIJA
2.3. TERAPIJA
Terapijska
Terapijska
faza
faza
direktno
direktno
zavisi
zavisi
od
od
postavljene
postavljene
dijagnoze
dijagnoze
.
.
I
I
ovde
ovde
odgovornost
odgovornost
odluke
odluke
le
le
ž
ž
i
i
na
na
doktoru
doktoru
medicine
medicine
,
,
s
s
tim
tim
š
š
to
to
č
č
esto
esto
terapiju
terapiju
ne
ne
odre
odre
đ
uje i
đ
uje i
ne sprovodi isti doktor koji je i postavio
ne sprovodi isti doktor koji je i postavio
dijagnozu.
dijagnozu.
U
U
ovoj
ovoj
fazi
fazi
se
se
ra
ra
č
č
unari
unari
mogu
mogu
koristiti
koristiti
na
na
razli
razli
č
č
ite
ite
na
na
č
č
ine
ine
, a
, a
kao
kao
neki
neki
od
od
primera
primera
mogu
mogu
se
se
navesti
navesti
:
:
automatizovani
automatizovani
aplikatori
aplikatori
insulina
insulina
,
,
pra
pra
ć
ć
enje
enje
parametara
parametara
pacijenata
pacijenata
na
na
intenzivnoj
intenzivnoj
nezi
nezi
,
,
radioterapija
radioterapija
itd
itd
.
.
3. OBRADA INFORMACIJA
3. OBRADA INFORMACIJA
U
U
procesu
procesu
ra
ra
č
č
unarske
unarske
obrade
obrade
informacija
informacija
postoje
postoje
tri faze:
tri faze:
1.
1.
merenje
merenje
i
i
unos
unos
podataka
podataka
2.
2.
obrada
obrada
podataka
podataka
i
i
3.
3.
formiranje
formiranje
izlaznih
izlaznih
informacija
informacija
.
.
3. OBRADA INFORMACIJA
3. OBRADA INFORMACIJA
Bez
Bez
obzira
obzira
na
na
ulogu
ulogu
ra
ra
č
č
unara
unara
,
,
č
č
ovek
ovek
je
je
klju
klju
č
č
ni
ni
č
č
inilac
inilac
i u
i u
ovom
ovom
procesu
procesu
.
.
Samo
Samo
je
je
č
č
ovek
ovek
sposoban
sposoban
da
da
interpretira
interpretira
podatke
podatke
na
na
taj
taj
na
na
č
č
in
in
da
da
oni
oni
postanu
postanu
informacije
informacije
.
.
U
U
procesu
procesu
le
le
č
č
enja
enja
pacijenta
pacijenta
ra
ra
č
č
unar
unar
mo
mo
ž
ž
e
e
da
da
poja
poja
č
č
a
a
sposobnosti
sposobnosti
ljudskog
ljudskog
mozga
mozga
,
,
sli
sli
č
č
no
no
kao
kao
š
š
to
to
mikroskop
mikroskop
i
i
stetoskop
stetoskop
mogu
mogu
da
da
poja
poja
č
č
aju
aju
na
na
š
š
a
a
č
č
ula
ula
i to
i to
tako
tako
š
š
to
to
mo
mo
ž
ž
e
e
da
da
pro
pro
š
š
iri
iri
ljudsku
ljudsku
memoriju
memoriju
i
i
da
da
ubrza
ubrza
obradu
obradu
podataka
podataka
.
.
3.1. SISTEMATIZACIJA
3.1. SISTEMATIZACIJA
Primena
Primena
ra
ra
č
č
unara
unara
u
u
sistemu
sistemu
zdravstvene
zdravstvene
za
za
š
š
tite
tite
mo
mo
ž
ž
e
e
se
se
sistematizovati
sistematizovati
u
u
š
š
est
est
nivoa
nivoa
.
.
Stepen
Stepen
kompleksnosti
kompleksnosti
raste
raste
proporcionalno
proporcionalno
sa
sa
ulogom
ulogom
č
č
oveka
oveka
.
.
Č
Č
OVEK
OVEK
6.
6.
Istra
Istra
ž
ž
ivanja
ivanja
i
i
razvoj
razvoj
5.
5.
Terapija
Terapija
i
i
kontrola
kontrola
4.
4.
Postavljanje
Postavljanje
dijagnoza
dijagnoza
i
i
dono
dono
š
š
enje
enje
odluka
odluka
3.
3.
Obrada
Obrada
i
i
automatizacija
automatizacija
2.
2.
Skladi
Skladi
š
š
tenje
tenje
i
i
č
č
uvanje
uvanje
podataka
podataka
1.
1.
Komunikacije
Komunikacije
RA
RA
Č
Č
UNAR
UNAR
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
