УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ
ФАКУЛТЕТ ТЕХНИЧКИХ НАУКА
КОСОВСКА МИТРОВИЦА
СМЕР:
ЗАШТИТА НА РАДУ
СЕМИНАРСКИ РАД
ПРЕДМЕТ:
Управљање опасним отпадом
ТЕМА:
Медицински отпад
Ментор:
Студент:
Проф. др Ирма Дервишевић
Слађана Марковић 27/13
Косовска Митровица, новембар 2016.
1. ОТПАД
Чврст отпад подразумева сав отпад који настаје активношћу људи или животиња, који је у
чврстом агрегатном стању и који се одбацује као некористан или непожељан. Под термином „чврсти
отпад“ подразумева се хетерогена маса која се одбацује из урбаних заједница, као и хомогени отпад
из пољопривреде и индустрије (на пример из прераде минералних сировина). Чврст отпад укључује
све чврсте или получврсте материјале за које власник сматра да немају употребну вредност због које
би их задржао. Управљање овим отпадним материјалом је фундаметална основа свих активности
укључених у управљањем отпадом, било да је планирање на локалном, регеионалном или државном
нивоу. Отпад као нешто „сувишно, непотребно или неки остатак" јавља се још од времена настанка
човека, односно почетног задовољавања човекових потреба. Пошто је човек у време свог настанка
имао потребу углавном само за храном тако је и отпад који га је окруживао био само биоразградљив
(остаци животиња, остаци биљака...). Временом човек се све више развијао и као социјално и као
техничко биће, па се тако и отпад око њега мењао по садржају и количини.
Удруживањем прво у мања, а касније и већа насеља уз постепени технички напредак човеку
већ почиње да смета сопствени отпад и почиње да се суочава са последицама свог отпада. То се у
почетку односило углавном на биоразградиви отпад где је човек доживео прве болести као последицу
гомилања отпада око себе. Временом упоредо са повећањем биоразградљивог отпада повећава се и
количина „тзв. чврстог отпада". То је нарочито било приметно у доба велике индустријализације
човечанства где су се за врло кратко време формирали читави градови са становништвом које је са
села долазило у град у потрази за послом. Тада се већ формира „потрошачко“ друштво чиме се нагло
повећава количина чврстог отпада по глави становника (односно по породици) а долази и до великог
индустријског загађења животне средине чврстим отпадом. То се у почетку огледало кроз породицу,
кроз „потрошњу", паковање хране, пића, потребу за гардеробом, обућом, потребу за намештајем, а
индустријско загађење чврстим отпадом је почињало још од почетка експлоатације минералних
сировина преко сепарирања жељене сировине па све до добијања продуката неког производног
процеса.
Иако живимо у 21. веку сведоци смо да је област управљања отпадом још увек недовољно
примењива на терену пре свега због свести људи и недовољне снаге државе. Такође смо сведоци да је
проблем управљања отпадом (нарочито рециклажа и одлагање) издигнут на највиши ниво државе
преко формирања одговарајућег министарства и доношења прописа који су у складу са прописима
ЕУ тако да нам то даје наду и оптимизам да ћемо се као друштво кратати у правцу смањења количине
отпада, прикупљања, рециклаже и што безбеднијег начина одлагања.
2
2. МЕДИЦИНСКИ ОТПАД
2.1. Основни принципи управљања медицинским отпадом
Основни принципи управљања медицинским отпадом су:
Успостављање процеса разврставања/раздвајања отпада, у коме се отпад раздваја према
различитим начинима прераде и одлагања и усмерава у правцу различитих „токова“;
Смањивање производње и количине медицинског отпада;
Управљање отпадом на начин којим се не угрожава здравље људи и животна средина;
Организовање прераде и одлагања отпада на најпогоднији начин у оквиру различитих токова
отпада;
Припрема или санација неуређених привремених или трајних складишта отпада;
Вођење евиденције и документације о активностима у вези са управљањем медицинским
отпадом;
Праћење показатеља у вези са разврставањем, одлагањем и третманом отпада;
Планирање активности у вези са управљањем медицинским отпадом (израда плана
управљања медицинским отпадом за сваку здравствену и установу социјалне заштите и сл.);
Предузимање корективних мера у планирању активности на годишњем нивоу;
Обука запослених за послове разврставања, обележавања, паковања, одлагања и третмана
медицинског отпада;
Мотивисање запослених за ефикасно управљање медицинским отпадом;
Развој свести о управљању медицинским отпадом;
Мултидисциплинарна сарадња у циљу уређивања система управљања медицинским отпадом,
како на нивоу здравствене установе, тако и на територији административног округа.
1
С обзиром на то да већина здравствених радника управљање медицинским отпадом сматра
често не тако важном и споредном активношћу, примена и праћење енергичних мера у разврставању
и збрињавању медицинског отпада представља озбиљан тест управљачких вештина.
1
Биочанин, Р., Совиљ, Б., Димитријевић, И. (2008):
Архитектура и еко дизајн у управљању медицинским отпадом
,
Паневропски универзитет, Бања Лука., стр. 9.
3
