Medicinski otpad
1
САДРЖАЈ:
Класификација медицинског отпада према Европском каталогу отпада ................... 5
Отпад према Директиви (Контролисани отпад)
.................................................. 6
Да ли је састав отпада познат тј. може ли се утврдити ?
................................ 8
Да ли отпад садржи опасне супстанце?
................................................................. 9
Уколико састав отпада није познат!
....................................................................... 9
Медицински отпад који потиче из домова пацијената
................................... 14
Опасан отпад из локалне заједнице
.................................................................... 15
Основни принципи управљања медицинским отпадом
.................................... 16
........................................................................................... 16
Сакупљање и обележавање медицинског отпада ..................................................... 20
............................................................................................ 21
Контејнери за прикупљање отпада
.................................................................... 21
.......................................................................... 24
..................................................................................... 24
Улога особља у управљању медицинског отпада ..................................................... 26
............................................................................ 26
Радник на аутоклаву за третман инфективног медицинског отпада
Контрола рада стерилизатора (аутоклава)
..................................................... 28
2.18.5. Одлагање отпада на депонију
................................................................................... 30
2
Корак бр. 1: Идентификовање опасности (hazard)
............................................. 31
Корак бр. 2: Утврђивање ко може бити оштећен или повређен и на који
Корак бр. 3: Процена ризика и одлучивање о томе да ли су постојеће мере
предострожности одговарајуће или је потребно предузети додатне мере
Корак бр. 4: Бележење поступака и активности
................................................ 32
Корак бр. 5: Проверити сопствену процену и ревидирати је уколико је то
ХИГИЈЕНА У БОЛНИЦИ И КОНТРОЛА ИНФЕКЦИЈА ................................................. 34
........................................................................................... 34

4
2.
МЕДИЦИНСКИ ОТПАД
Медицински отпад у здравственим установама се ствара у неравномерним количинама, у
зависности од типа установе, броја кревета, врсте обољеља и стања које се збрињавају у
здравственој установи, као и врста здравствених услуга које се у истим пружају. Одлагање
медицинског отпада у Србији се не врши на адекватан начин. У Србији не постоје наменски
објекти за уклањање отпада. Већина здравствених установа не обавља раздвајање медицинског
отпада. Стога болнички отпад и остали медицински отпад представља значајан ризик по хигијену и
здравље пре свега здравствених радника, затим свих запослених, пацијената и лица која раде на
сакупљању, чувању и одлагању медицинског отпада. Неодговарајуће уклањање медицинског
отпада такође је извор загађења животне средине.
Комунални отпад је веома заступљена категорија отпада која такође потиче из здравствених
установа и установа социјалне заштите (установа за смештај оболелих или старих лица, као и отпад
који потиче из других облика смештаја оболелих особа), као и из домаћинстава пацијената (отпад
који настаје при кућном лечењу). Комунални отпад се често у литератури назива „отпадом из
црних кеса”.
Постоји више дефиниција медицинског отпада које се сматрају прихватљивим приликом
категоризације и разврствања медицинског отпада који настаје у здравственим установама. Отпад
који потиче из здравствених установа само једним делом је медицински отпад који се даље може
разсврстати у више различитих категорија.
Медицински отпад се дефинише као: „сав отпад, опасан или неопасан, који се генерише при
пружању здравствених услуга (дијагностика, превенција, лечење и истраживања у области хумане
и ветеринарске медицине)". Другим речима, под медицинским отпадом се подразумева сав отпад
који настаје у медицинским установама (државним или приватним), медицинским истраживачким
центрима или лабораторијама. То је хетерогена мешавина отпада, при чему 10–25% чини опасан
отпад ризичан по здравље људи и животну средину.
У остали медицински отпад спада: „зелени отпад” који настаје приликом одржавања
зелених површина у кругу здравствених установа, као и отпад који настаје приликом изградње или
рушења грађевинских објеката који припадају здравственим установама.
Према Закону о медицинском отпаду медицински отпад је хетерогена мешавина класичног
смећа (комуналног отпада), инфективног, патоанатомског, фармацеутског и лабораторијског
отпада, дезинфицијенаса и амбалаже, као и радиоактивног и опасног хемијског отпада. То је отпад
који се потпуно или делимично састоји од људских или животињских ткива, крви и других
телесних течности, екскрета и секрета, лекова и других фармацеутских препарата, брисева,
тупфера, газа, завоја, игала, скалпела, ланцета и других оштрих инструмената. Медицински отпад
је и било који други отпад који потиче од медицинске, стоматолошке, ветеринарске (отпад настао
приликом пружања ветеринарских прегледа или третмана), фармацеутске или сличне праксе,
истраживања, третмана, заштите или узимања крви за трансфузије, а може инфицирати особу која
са њим дође у контакт.
У основи, постоје следећа два типа медицинског отпада:
Неопасни отпад -
Отпад који није загађен опасним или другим материјама, а који је по
свом саставу сличан комуналном (кућном) отпаду (рециклабилан, биоразградив (папир,
стакло, пластика, храна, дрво) и др.);
Неопасан медицински отпад који је већ измешан са
опасним медицинским отпадом сматра се опасним медицинским отпадом.
Опасан отпад -
Oтпад који по свом пореклу, саставу или концентрацији опасних материја
може проузроковати опасност по животну средину и здравље људи и најмање има једну од
опасних карактеристика утврђених посебним прописима, укључујући и амбалажу у којој је
опасан отпад био или јесте упакован. Сав онај отпад који има једну од наведених
карактеристика (експлозивност, запаљивост, кородивност, токсичност).
5
Ови типови отпада се затим даље деле на подврсте, при чему се користе одреднице из
Европског каталога отпада који је прихваћен као најприкладнији систем класификације отпада за
коришћење у Републици Србији.
2.1.
Класификација медицинског отпада према Европском каталогу отпада
У општој употреби постоје разне категоризације отпада. У овом делу укратко су приказане
најчешће категоризације које се користе за описивање отпада и које препоручујемо. Класификација
медицинског отпада у Европској унији одређена је
Европским каталогом отпада
(ЕУ директива
/Упутство савета/ 2000/532/ЕЦ) који је преузет и у наше прописе. Класификације отпада такође
могу имати и специфично правно значење у контексту регулативе којом су дефинисане.
Према Европском каталогу отпада медицински отпад дефинисан је као отпад који настаје
при пружању здравствене заштите у медицини и ветерини (људима и животињама) или сродним
истраживањима и заведен је под бројем
18 00 00
са подскуповима.
Европски систем класификације отпада дефинише отпад према следећа три критеријума:
1.
Према грани привреде или сектору у ком настаје отпад
(
први пар цифара
– Медицински
отпад или ветеринарски отпад настао при пружању здравствене заштите–
18
)
2.
Према процесу из ког отпад настаје
(
други пар цифара
– отпад из породилишта, настао у току
дијагностиковања, третмана или превенције болести код људи – 18
01
)
3.
Према врсти отпада
(трећи пар цифара – неинфективни отпад – 18 01
04)
Одељак бр. 18
: Отпад који настаје при пружању здравствене заштите у медицини и ветерини
(људима и животињама) и/или сродним истраживањима заведен је под бројем 18 00 00 са
пододељцима.
Пододељак бр. 18 01
: Отпад из болница и/или домова здравља, отпад који настаје при
постављању дијагноза, лечењу или при обављању превентивних здравствених услуга код људи (у
хуманој медицини).
Табела 1: Означаванје отпада подподељка бр. 18 01
18 01 01
*
Оштри предмети (изузев 18 01 03*)
18 01 02
Делови тела и органи, укључујући и кесе са крвљу и крвним дериватима
(изузев 18 01 03*)
18 01 03
*
Инфективни отпад, отпад чије сакупљање и одлагање подлеже посебним
захтевима због спречавања инфекције
18 01 04
Неинфективни отпад (отпад чије сакупљање и одлагање не подлеже
посебним захтевима због спречавања инфекција нпр. завоји, гипсеви,
постељина, одећа за једнократну употребу, пелене)
18 01 06
*
Хемијски отпад који садржи опасне супстанце
18 01 07
Остали хемијски отпад
18 01 08
*
Цитотоксични лекови и цитостатици
18 01 09
Лекови изузев оних наведених у 18 01 08
18 01 10
Амалгамски отпад из стоматолошке заштите

7
2.2.
Опасан медицински отпад
Слика 1: Опасан отпад
Поједине категорије медицинског отпада могу бити значајна претња здрављу запослених у
здравственим установама. Оштри предмети могу бити контаминирани и као такви представљају
значајан ризик. Оштри предмети, углавном употребљене игле, бацају се у празне пластичне боце,
које су некада служиле за физиолошке растворе или друге течности, а које се пуне
дезинфекционим средством. Оваква пракса није прихватљива. Само у малом броју здравствених
установа у Србији се обавља стерилизација ове категорије отпада, и то најчешће у аутоклавима
који су врло стари, али који се редовно контролишу и одржавају. Након стерилизације оштри
предмети се одлажу у обичне контејнере за комунални отпад. Употребљене игле и шприцеви,
тупфери од вате, завојни материјали и друге категорије углавном инфективног отпада мешају се са
комуналним отпадом.
Сав медицински отпад се затим односи на званичну градску депонију.
Постојећа пракса мешања медицинског отпада са комуналним отпадом на депонијама са
неодговарајућим системом рада, може довести такође до брзог ширења инфективних болести,
преносом аеросолима тј. путем ваздуха, тако што микроорганизми доспевају у ваздух кроз емисије
изазване тињањем запаљеног отпада, али и ширењем преко запослених на депонијама и других
посетилаца који нису свесни ризика, а сакупљају и односе отпад са депонија, као и преко животиња
и птица које по депонији лутају у потрази за храном.
Отпад из установа у којима се пружа здравствена заштита обавезно се разврстава на месту
стварања на опасан и неопасан медицински отпад.
Опасан медицински отпад укључује инфективни, патолошки, хемијски, токсични или
фармацеутски отпад, као и цитотоксичне лекове, оштре предмете и инструменте за једнократну
употребу и други опасан отпад.
Дефинисање категорије отпада:
I.
Неопасан отпад (обележен црном бојом без звездице):
обухвата сав отпад који је означен
као отпад који није опасан
II.
Апсолутно опасан отпад (означен црвеним словима са звездицом):
сав отпад који је
означен шифром за апсолутно опасан отпад је
опасан отпад
III.
Накнадно заражени отпад (означен плавим словима са звездицом):
било који отпад који
је класификован као накнадно заражени отпад
.
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
Slični dokumenti