Увод

Под отпадом се подразумева сваки материјал или предмет који настаје у току
обављања производне,услужне или друге делатности,предмети искључени из употребе,
као и отпадне материје које настају у потрошњи и које са аспекта произвођача,односно
потрошача нису за даље коришћење и морају се одбацити.Неадекватно управљање
отпадом представља један од највећих проблема са аспекта заштите животне средине
Републике Србије и искључиво је резултат неадекватног става друштва према отпаду.
Влада Републике Србије је 2003.године усвојила Нацоналну стратегију управљању
отпадом за период 2003-2010 године а нова ревидована верзија је усвојена 2010 године
за период 2010-2019 године („Сл. гласник РС бр. 29/2010), са циљем приближавања
стандарда Евопској унији,Национална стратегија управљања отпадом представља
базни документ за рационално и одрживо управљање отпадом на територији целе
државе.У Националној стратегији приказани су кључни принципи управљања
отпадом:



принцип одрживог развоја – примена овог принципа односи се на одрживо
управљање отпадом,ефикасније коришћење ресурса,смањење количине отпада
и поступање са њим тако да доприноси циљевимаодрживог развоја.



принцип близине и регионални приступ управљању отпадом – значи да се отпад
третира што ближе у односу на место настајања отпада,да би се у току
транспорта отпада избегле нежељене последице на животну средину.



прнцип предострожности – нам говори да се увек морају предузимати мере у
циљу спречавања деградације животне средине.



принцип“загађивач плаћа“- значи да загађивач мора сносити трошкове
последица својих активности(трошкови настајања,третмана,одлагања отпада)



принцип хијеархије – представља редослед приоритета настајања отпада,а то су
превенција стварања отпада,поновна употреба,рециклажа,искоришћавање
отпада,одлагање отпада.



принцип најпрактичнијих опција за животну средину – је прецес доношења
одлука који обухвта заштиту и очување животне средине



принцип одговорности произвођача – овај принцип значи да произвођачи,
дистрибутери или продавци неког производа који утиче на пораст отпада сносе
одговорност за отпад који настаје услед њихових активности.

Осим Националне стратегије о управљању отпадом Влада Републике Србије донела је
низ законских аката у вези са управљањем отпадом од којих је најзначајни Закон о
управљању отпадом(„Сл.гласник РС бр. 36/09 и 88/10),овим законом уређује се врста и
класификација отпада,планирање управљања отпадом,управљање посебним токовима
отпада као и друга питања везана управљање отпадом.

Према Закону о управљању отпадом („Сл. гласник РС бр 36/09 и 88/10) основна
подела отпада је на:



комунални



комерцијални



индустријски

Док у зависности од опасних карактеристика које поседује отпад,отпад можемо
поделити на:



опасан



неопасан



инертан

Огромно повећање светске популације довело је да повећања количине и разноликости
отпадног материјала насталог људском активношћу.Његов потенцијално штетан утицај
на здравље људи и животну средину довео је до пораста свести о сигурном управљању
отпадом.Главни извор енергије за покривање тренутних потреба човечанства су
фосилна горива, која дају 85-90% енергије,сагоревањем фосилних горива ослобађа се
велика количина угљендиоксида који утиче на глобално загревање и ефекта стаклене
баште.Последице глобалног загревања су отапање ледника,подизање нивоа мора,
мењање климе,нестанак угрожених биљних и животињских врста.

Повећање цена енергената ,контрола гасова који изазивају ефекта стаклене баште у
сагласности са Кјото протоколом,као и смањење утицаја на животну средину једни су
од разлога за истраживање и развој поступака за искоришћавање отпада.У свету се
тренутно врши спаљивање отпада у циљу његове минимизације а и ради добијања
енергије, процес добијања енергије из отпада је познат под називом „Отпад у енергију“
(WTE;Waste-to-Energy) .

Одређивање технологије којом ће се третирати отпад у циљу добијања енергије зависи
од многих фактора(метод сакупљања отпада,обрађивања,одлагања. врсте отпада,
важеће законске регулативе..).

2.Термохемијска конверзија

Термохемијска конверзија представља термичку декомпозицију органске материје,а
као резулатат добија се топлотна енергија или гориво (гасовито,течно,чврсто). Процеси
термохемијске конверзије су погодни када је реч о отпаду са високим уделом органске
материје која није биоразградива а садржај влаге је релативно низак.Постоје различите
методе за енергетско коришђење отпада,а која је најпогоднија за дати регион зависи од
бројних фактора(врсте отпада,метод сакупљања и одлагања отпада). Технологије за
искоришћавање отпада у виду енергије су:



инсинерација (спаљивање)-отпада процес контролисаног сагоревања



пиролиза – поступак сагоревања отпада без присуства кисеоника



гасификација – процес термичке декомпозиције уз ослобађање енергије



плазма процес –комунални отпад се третира на температури од 3-10000°С

Свака од наведених технологија термичке обраде отпада захтева различите количине
улазнох сировина,емитује различите врсте гасова у атмосферу, различите су
ефикасности.

2.1.Инсинерација (спаљивање) отпада

Спаљивање отпада потиче од древних времена,у 19 веку појавиле су се прве пећи за
спаљивање отпада у циљу добијања енергије (Енглеска 1876. године), данас се овај
поступак спроводи у већем броју европских градова који имају више од 200 000
становника.Инсинерација (спаљивање) је процес контролисаног сагоревања отпада са
циљем минимизације отпада и добијања топлотне или електричне енергије,
инсенирација отпада се одвија у инсенираторима(спалионицима).Инсинерација је
процес којим се може третирати различите врсте отпада (комунални, комерцијални,
медицински, индустријски), инсинерацијом смањује се запремина отпада до 90% а
маса отпада се смањује до 75%.Поред депоновања инсинерација отпада представља
најзаступљенији облик поступања са чврстим комуналним отпадом.Погодности
инсинерације отпада су следећи:



смањење запремине и тежине отпада



деструкција и детоксикација одређене врсте отпада чинећи их погоднијим за
коначно одлагање(инфективни медицински отпад, патолошки контаминирани
материјали)



замена фосилних горива

Успешност сагоревања отпадних материјала у инсениратору зависи од времена,
температуре и интезитета мешања отпада и ваздуха.Сагоревање је хемијска реакција у
којој угљеник и водоник и други елементи из отпада реагују са кисеоником при чему
се ослобађа топлота.

Критеријуми за отпад који се спаљује су следећи:



грејна ефиксаност мора да превазилази одређени минимални ниво



количина отпада отпада за енергетску прераду упостројењу за спаљивање не би
смела да буде нижа од 50 хиљада тона на годишње



садржај воде у отпаду морао би да буде мањи од 50% а садржај пепела
максимум 60%



садржај запаљивих материја виши од 25%

Отпад који се третира у инсенираторима (слика 1) може бити различитог састава и
величине, тј. отпад који се третира може се састојати од органских материјала
(сагорљивих) и од неорганских (несагорљивих) материјала, такође је различита и
величина отпада који се третира она може бити од ситних честица до кабастог
намештаја. За производњу 1MW eлектричне енергије у инсенератору у току 24 часа
потребно је око 45 тона комуналног отпада.

Слика 1 – Шема инсенератора

Технологија инсинерације отпада је следећа:Отпад се доводи директно у „бункер“
одакле се крановима диже у котао,температура димних гасова у котлу не би смела бити
испод 850°С, кисеоник неопходан за сагоревање горива доводи се удувавањем ваздуха
у различитим деловима котла.Пепео и неизгорено гориво избацује се из котла у бункер
уз помоћ транспортера.У котлу гасови сагоревања предају своју енергију води која се
налази у цевима зида котла.Затим се врши прегрејавање водене паре тако да би пара
постигла жељену температуру за производњу електричне енергије.Отпад који се јавља
приликом сагоревања отпада у инсинераторима је опасан отпад који захтева посебан
третман.

Прва студија која је показала како учесталост појаве рака зависи од удаљености од
спалионице објављена је 1996.године.Она је спроведена на узорку од 14 милиона људи
и укључила је 72 спалионице на подручју Велике Британије. Студија је показала да
људи који живе на удаљености 7,5 километара од спалионице често обољевају од рака
плућа,желудца,дебелог црева. Због оваквих алармантних података многе спалионице
се затварају.

2.2.Пиролиза

Пиролиза је процес разлагања органских материја при повишеним температурама у
одсуству ваздуха,током процеса пиролизе долази до термичког разлагања органских
материја а као продукт настаје пиролитички гас,уље и чврста фаза богата угљеником.
Гас који настаје процесом пиролизе може се употребити као гориво за котлове или се
може искористити на други начин,степен искоришћења отпада у енергетске сврхе је
знатно већи него код метода инсинерације.Шематски приказ процеса пиролизе
приказан је на слици 2.

Слика 2- Шематски приказ процеса пиролизе

Према распону температуре при којима се одвија пиролиза можемо разликовати три
врсте пиролизе:



нискотемпературна где се процес пиролизе одвија на температури до 500°С



средњетемпературна где се процес пиролизе одвија на температури од 500°С до
800°С



високотемпературна где се процес пиролизе врши на температури вишој од
800°с

Повећањем температуре повећава се удео пиролитичког плина а смањује се удео течне
и чврсте фазе(уље и фаза богата угљеником),пиролитички плин се обично спаљује а
гасови се користе за грејање или добијање електричне енергије.