Tehnički fakultet ˝Mihajlo Pupin˝
Univerzitet u Novom Sadu
SEMINARSKI RAD
MEDICINSKI OTPAD
Predmet:
KATASTAR ZAGAĐIVAČA
Smer: Industrijsko inženjerstvo
Mentor: Radila:
Snežana Filip Tatjana Prokopenko
Dr.Milan Pavlović broj indeksa:8/09-03
1
SADR
Ž
AJ
Zakon o zaštiti životne sredine…………………………………….....3
Istorijat bolnice………………………………………………….........5
Odlaganja medicinskog otpada………………………………………7
Reciklaža medicinskog otpada……………………………………....8
Situacioni plan bolnice………………………………………………9
Objašnjenje lokacije…………………………………………………12
Šema odeljenja………………………………………………………13
Ruža vetrova………………………………………...........................16
Obrasci………………………………………………………………18
Rizici koji prouzrokuje medicinski otpad…………………………...22
Zaključak.............................................................................................23
Literatura…………………………………………………………….24
2
Integralni katastar
zaga
Đ
iva
Č
a
Č
LAN 75.
Radi praćenja kvalitativnih i kvantitativnih promena u životnoj sredini i
preduzimanja mera zaštite u životnoj sredini vodi se integralni katastar zagađivača
u skladu sa ovim zakonom.
Integralni katastar zagađivača vodi Agencija za zaštitu životne sredine.
Ministar propisuje metodologiju za izradu integralnog katastra zagađivača,kao i
vrstu,načine,klasifikaciju i rokove dostavljanja podataka.
Zagađivač je dužan da o svom trošku dostavlja propisane podatke na način i u
rokovima utvrđenim u skladu sa zakonom.
Integralni katastar zaga
Đ
iva
Č
a
Član 75.
-Radi praćenja kvalitativnih i kvantitativnih promena u životnoj sredini i
preduzimanja mera zaštite u životnoj sredini vodi se integralni katastar zagađivača
u skladu sa ovim zakonom.
-Integralni katastar zagađivača vodi Agencija za zaštitu životne sredine.
-Ministar propisuje metodologiju za izradu integralnog katastra
zagađivača,kao i vrstu,načine,klasifikaciju i rokove dostavljanja podataka.
-Zagađivač je dužan da o svom trošku dostavlja propisane podatke na način i u
rokovima utvrđenim u skladu sa zakonom.
Katastar zaga
đ
iva
č
a
-Predstavlja registar sistematizovanih informacija i podataka o zagađivačima
medijuma životne sredine sa podacima o njihovoj lokaciji, proizvodnim
procesima,karakteristikama,materijalnim bilansima na ulazima i izlazima sirovina,
poluproizvoda i proizvoda,postrojenjima za prečišćavanje,tokovima otpada i
zagađujućih materija i mestu njihovog ispuštanja,tretmana i odlaganja.
4
ISTORIJAT BOLNICE
-Za vreme turske okupacije, koja je trajala 160 god, nije bilo uslova za
organizaciju zdravstvene zaštite stanovništva.Uglavnom je dominiralo
nadrilekarstvo,babe vračara, narodni lekovi.Pri odlasku Turaka, 1716. godine
pristupilo se isušivanju močvara,da bi se planskom kolonizacijom naselili ovi
krajevi.Zdravstvena zaštita organizovana je na centralističkom principu.Za čitavu
monarhiju formira se ''Savet za zdravlje'' koji izdaje kodeks zdravstvenog
zakonodavstva.Ove mere za vladavine Marije Terezije bile su osnova stvaranja
zdravstvene zaštite i zdravstvene kulture i za daljih 150 godina.Prvi zdravstveni
radnici u našem kraju krajem XVIII veka bili su distriktni hirurzi - felčeri, koji su
bili pod nadzorom kamernog medikusa u Temišvaru.
-Bolnica je postojala kao gradska ustanova, kada prelazi pod upravu Torontalske
županije.Na predlog glavnog gradskog fizikusa, dr Hajdeger Lajoša, županijska
skupština je 1892.god. izglasala određenu sumu za izgradnju velike centralne
bolnice u Zrenjaninu-tadašnjem Velikom Bečkereku.Međutim, do toga nije došlo.
- Planove za novu bolnicu izradio je 1892.god. ing Stevan Kiš.Izgradnja je
započela 1894.godine, a 24. novembra 1895.god. svečano je otvorena nova
bolnica.Nazvana je '' Josifova opšta bolnica Torontalske županije'',po nedavno
umrlom velikom županu Hertelendi Josifu.Izgrađena je po paviljonskom tipu i
predviđena je za smeštaj 100 bolesnika.Imala je tri paviljona i tri prizemne zgrade.
Za upravnika je postavljen dr Hajdeger Lajoš. Tada je Bolnica imala tri lekara:
direktor i glavni lekar bio je Lajoš Hajdeger, koji je vodio Hirurško i Očno
odeljenje. Na Kožnom i Internom odeljenju bio je lekar dr Mikloš Hadafi. Dežurni
lekar Bolnice, koji je u njoj i stanovao, bio je dr Kalman Plehl. Ostali zaposleni
bili su : deset negovateljica, jedna babica, domar, kontrolor, vratar, čuvar i
poslužitelj.
- Pri kraju rata, 1918.godine, pojavila se nova teškoća za zdravstvo – epidemija
''španske groznice''. U poratnom periodu, Bolnica ima ogromne teškoće, koje joj
onemogućuju napredak u radu. Pravu prekretnicu u stručnom radu Bolnica
doživljava 1925.godine, kada dolaze novi lekari specijalisti i kada se otvaraju nova
odeljenja. Rade se velike operacije, dr Zoran Kamenković dolazi u Bolnicu
1923.god. i znatno proširuje operativni program.Na Kožno- veneričnom odeljenju,
dr Dimitrije Krstić 1926.god. počinje da koristi mikroskop u dijagnostici venerija i
prvi je u Jugoslaviji davao intertekalne injekcije neosalvarzana i bizmuta kod
neuroluesa.
5
ODLAGANJE
MEDICINSKOG OTPADA
-Do sadašnja procedura prikupljanja i odlaganja medicinskog otpada bila je 2005
godine kada je počela selekcija raznih vrsta otpada.
-Cilj je bio da se zdravstveni radnici obuče i naviknu da selektuju medicinski
otpad na mestu njegovog nastanka.
-U zdravstvenoj ustanovi oko 25% ukupne količine otpada čini infektivni
medicinski otpad, odnosno opasan otpad.
-Sadašnji objekat za preradu otpada nalazi se u zgradi koja je ranije bila garaža,ali
je preuređena tako da su na prostoru od 65m² smeštena dva autoklava, drobilica,
odvojen prostor za pranje i dezinfekciju kontejnera, kao i kancelarija za zaposlene.
-Tada je instalirana sva potrebna oprema za tretman infektivnog medicinskog
otpada, sprovedena obuka osoblja koje radi na ovim poslovima, a svi zaposleni
imaju sertifikate o završenoj obuci.
-Za sistem upravljanja infektivnim medicinskim otpadom koriste se autoklavi
velikog kapaciteta, dva parna sterilizatora u okviru koga se može sterilisati i do 30
kg medicinskog otpada.
-Za sterilizaciju otpada koristi se poseban program.Sterilizacija se vrši zasićenom
vodenom parom na temperaturi od 121ºC i pod pritiskom od 2 bara.Postupak je
automatizovan što otklanja mogućnost ljudske greške.
-Posle sterilizacije otpad se drobi tako da je krajnji tretman sterilna bezolična masa
koja je potpuno bezopasna po ljude i životnu sredinu.
-Prevoz od ustanova do objekata vrše obučeni vozači specijalnim vozilima.Da bi
se izbegle bilo kakve neželjene pojave u toku prevoza otpad je upakovan u
sekundarnu ambalažu, odnosno u plastične kontejnere zapremine 240 litara.
-U toku 2009 godine bolnica "Đorđe Joanović" je preradila skoro 11.000 kg
otpada iz svih društveno zdravstvenih ustanova u regionu.
7
